ЗАЈЕДНИЧКИ РАД НАЦИОНАЛНИХ ДРУШТАВА

По либералној доктрини држава је била ноћни чувар, а све друго је обављала приватна иницијатива. Национална друштва су сарађивала међусобно пре Првог светског рата. У Краљевини Југославији национална друштва су уско сарађивала и помагала једно друго. Циљ је био заједнички рад на одбрани и унапређењу земље. Такво нешто национална друштва нису могла сама да постигну. Сарадња је била преко централних одбора друштава или самих друштава у локалној средини. Пре Првог светског рата задатак соколства био је јачање тела и духа својих чланова, буђење и неговање националне свести и патриотизма, одбрану народних права и борбу за ослобођење и уједињење. После 1. децембра 1918. циљ соколства био је постигнут. Соколи су у својој држави били свесни да јачајући себе, јачају и свој народ и своју државу. Самодбрана, која је пре 1918. била једини задатак, остаје само за она времена, ако државу нападне непријатељ. У својој држави соколи су били сарадник свих оних фактора, који су радили на јачању државе. (1) У Скопљу је 14 и 15. јуна 1924. Народна Обрана под вођством војводе Степе Степановића приредила националне манифестације. У име Соколства и 22 соколска друштва говорио је старешина скопске жупе Тодор Живковић. Говорио је о задацима Соколства у националном раду. Завршио је говор : „Поред школа и касарни, стварајмо Соколане, јер су оне најбољи расадници здравља и братске љубави.” (2)

Четничко удружење се приликом двадесетогодишњице свога рада у југоисточној Србији уписало за члана добротвора у многим соколским друштвима у тадашњој јужној Србији. Према њиховим речима сматрали су да ће соколство културним радом најбоље учврстити дело четника. (3) Организација Народна Одбрана позвала је 1926. Соколство да уђу у централни одбор Народне Одбране. Старешинство Ј.С.С. је срдачно поздравило позив и одредило да старешина савеза Гангл заступа Ј.С.С. у централном одбору Народне Одбране. (4)

Удружење резервних официра и ратника имало је око 14.000 чланова. Од њих било је активно и учествовало у раду удружења око 12.000 чланова. Одржавало је пријатељске везе са сличним организацијама у земљи : Савезом ратних добровољаца, са Савезом Добровољаца Краљевине Србије, са четничким удружењем, са Народном Одбраном за Београд, са Удружењем ратних инвалида, … . Удружење је организовало секције по школама и међу омладином. Преко прилога добрих људи секција Удружења је успела да набави и раздели поклоне : шумадијског одела за децу сиромашних ратника 70 пари, шумадијских опанака 200 пари, соколских одела за омладину 300 пари, морнаричких униформи 20 пари, ђачких торбица са посветом 200 комада и 100 комада албума Династије Карађорђевића. Удружење је набавило и раздало преко одбора 18.000 капа шајкача. Као награда добрим ђацима доделили су 7.000 у рељефу на картону израђених ликова краља и краљице (поклон инж. Душана В.Поповића) и 6.500 комада поучних и пропагандних књига са посветом : „Добром ђаку, будућем војнику-браниоцу отаџбине Удружења Резервних официра и ратника”. Поклони су подељени приликом свечаности. (5) Коло Српских Сестара Вршац било је основано новембра 1921. У свом извештају истакле су : „… Поред тешких материјалних прилика, нашим истрајним радом, чврстом вољом наших управних чланица, настојале смо да по могућности и осталим нашим дужностима одговоримо, и помогнемо сваки хумани и просветни рад.” На дечји дан заједно са Женском задругом Коло је скупљало прилоге. Учествовале су у Соколској прослави 1 децембра у Вршцу. Коло

је приредило Свесловенску забаву на којој су учествовали играчи из села Лазаропоља. Својим играњем и певањем одушевили су публику. Лазаропољци су учествовали као гости К.С.С. Вршац и приређен им је ручак у Ђачкој трпези. (6)

Удружење „Народна свест” позвало је на сарадњу патриотска, ратничка и витешка друштва „да се духовно и морално спремимо за све догађаје који могу да наступе”.У Београду је основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савеза емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (7) На хајку ХСС против сокола у новој Бановини Хрватској реаговао је Савет патриотских и витешких организација. Упутио је Савезу Сокола писмо у коме је истакнуто : „У седници Савета, од 12 о. м., случај распуштања СОКОЛСКЕ ЖУПЕ ШИБЕНИК, скренуо је на себе пажњу присутних и био предмет живе дискусије. Једнодушном одлуком Савет се придружује протестима које сте, поводом овог случаја, учинили код меродавних фактора и жали, што је уопште било могуће да се оваква одлука донесе ..”. (8) Коло Српских Сестара имало је своје представнике при друштвима „Истра, Трст, Горица”, „Савету српских културних друштава”, „Народној свести”, у „Унији за заштиту деце”, „Лиги против туберкулозе”, „Југословенском женском савезу”, „Фидаку”, „Народној ношњи”, … . (9) Као део свог заједничког рада са друштвима у Савету Коло Српских Сестара поклонило је 100 комада свог календара „Вардар” Савету српских културних друштава за народне читаонице. Главни одбор К.С.С. примио се да прода 100 комада Споменице дра Валтазара Богишића. Коло Српских Сестара Охрид продало је две спомен-књиге „Тридесетогодишњица од смрти пок. Д-р Балтазара Богишића”. Одбор госпођица Кола Српских Сестара био је члан омладинске секције „Савета српских културних друштава”, а њихов делегат постао је члан управе омладинске секције. Свако друштво у овој омладинској секцији изабрао је тему која је требала да се изради и штампа. Одбор госпођица изабрао је тему : „Жена на селу-чување народне ношње и народних обичаја”. Омладинска секција Савета српских културних друштава организовала је течајеве за народно просвећивање на Коларчевом Универзитету. Три чланице из Одбора госпођица биле су одређене да сврше течај. (10)

Национална друштва сарађивала су међусобно и пре Првог светског рата. У Краљевини Југославији национална друштва су уско сарађивала и помагала једно друго. Њихов циљ био је заједнички рад на одбрани и унапређењу земље.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Фрањо Малин (Петроварадин), „Соко некад и сада”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 19;
2. „Народно славље у Скопљу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 240;
3. „Разно”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1924, бр. 12, Год. III, стр. 335;
4. „Југословенско Соколство и народна одбрана”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар-новембар 1926, бр. 10 и 11, стр. 221;
5. „Извештај о раду Удружења резервних официра и ратника за годину 1930/31”, Београд 1932, стр. 10, 26, 27;
6. Коло Српских Сестара – Вршац”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 25, 26, 27;
7. „Ратни поменик”, Београд, јуна 1939, бр. 3, стр. 1;
8. „Порука Савета патриотских, ратничких и витешких организација”, „Соколски гласник“, Београд, 27 септембар 1940, бр. 39, стр. 2;
9. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар XXVIII календар Кола Српских Сестара за просту 1940“, Београд, 1939, стр.2;
10. „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, стр.5, 8, 9, 58;