Напади на Дом Соколске чете Ловас

Соколска чета Ловас основана је почетком тридесетих година 20 века као део вуковарског окружја Соколске жупе Осијек. Увиђајући велики значај просвете у најширим слојевима народа Соколска чета Ловас увела је „Соколске вечери”, које су одржаване сваких 14 дана. Поред осталих тачака одржавана су по једна предавања на тим вечерима. До 1932. одржана су предавања Андрије Матића „О раду и штедњи” и Бранислава Думића „О алкохолизму”. (1)

У управи чете били су 1934. старешина Андрија Матић, заменик Мато Мађаревић, председник просветног одсека Бранимир Думић, начелник Марко Шимуновић, начелница Јелена Думић, тајник Живан Павошевић, благајник Ђуро Мачковић. Ревизори су били Никола Ђуричић и Андрија Мартиновић. (2) Соколска чета је 1934. заједно са Југословенском читаоницом у Ловасу приредила прославу бискупа Штросмајера. Пре подне присуствовали су миси, а из римокатоличке цркве су у поворци кренули у школу где је одржана свечана седница. Бранислав Думић говорио је о Штросмајеру као Југословену а деца су декламовала пригодне декламације. Увече је приређена академија на којој је певачки хор чете певао „Соколски поздрав” од Пашчана, затим „Словенац, Србин и Хрват” од Ф.С. Вилхара, „Младост” од Милојевића, „Певајмо браћо”, од Ђорђевића. Приказан је комад „Зла жена”. Присутна публика бурно је поздравила сваку тачку. (3)

Чета Ловас крајем фебруара 1935. одржала је предавања уз помоћ филма. Филмове и филмски апарат позајмила им је Соколска жупа Осијек. По садржају филмови су били просветни али је било и забавних филмова. Просветар Думић предавао је уз филмове. За приказивање филмова били су заинересовани и соколи и грађани. На пројекцијама филмова (четири вечери) било је преко 500 особа. Управа соколске чете замолила је жупу, да јој достави већи апарат, на којем је хтела да прикаже сахрану краља Александра и соколске слетове у Љубљани и Загребу. (4) У Вуковару је била одржана 17 марта 1935. конференција просветара вуковарског окружја. Биле су заступљене јединице Вуковар, Борово, Сотин, Опатовац, Ловас, Томпојевци, Шид, Бановци, Нуштар, Свињаревци. Изостале су јединице Бобота, Петровци, Берак и Вера. Конференцију је водио окружни просветар Димитрије Вујисић. Присуствовали су и чланови Просветног одбора из Вуковара. Вуковарско окружје је почело да ради 1934. (5)

Окружни просветни течај у Вуковару одржан је 17 марта 1935. На течају је било 24 брата и 2 сестре из : Вуковара, Борова, Сотина, Ловаса, Шида, Бановаца, Томпојеваца, Опатовца, Свињареваца, Нуштра и Боботе. Нису биле јединице : Петровци, Вера и Берак. Течај је водио окружни просветар Димитрије Вујисић. Предавања су одржана : Димитрије Вујисић : Развитак југословенске мисли; Душан Рокнић : Соколска идеологија; Андрија Шијановић : сарадња просветних и техничких органа; Глиша Радонић : Зашто вежбамо у соколани; Димитрије Вујисић : Просветни рад на селу и задатак просветара и просветних радника; Душан Рокнић : Задатак просветара друштава и чета и администрација; Иван Деполо : Историја Соколства; Александар Зимовић : Соколска штампа; Петар Бобинац : Говор пред врстом с узорним примером и дискусија. Течајци су јели у Дому народног здравља, а течај је одржан у реалној гимназији. (6) На Дан Уједињења 1935. у римокатоличкој цркви у Ловасу одржано је благодарење, коме су присуствовали соколи, ватрогасци, сва месна и хумана друштва и бројни општинари. После благодарења одржао је председник просветног одсека Думић предавање о значају Уједињења 1918. На предавању је било присутно 300 особа. После су школска деца делкамовала неколико декламација. После подне одржано је у Соколском дому народноодбамбено посело. После посела играна је утакмица у одбојци међу соколима. (7)

У чети у Ловасу одржана су током децембра 1935. предавања из националне историје. Прво предавање „Стари Славени у старој постојбини” одржао је 8 децембра 1935. професор и члан сокола Мирко Сомборац из Ловаса. (8) Соколска чета у Ловасу приредила је академију 23.2.1936. На програму академије било је : 1. Бранислав Думић „Где нам је спас?”; 2. Јелена Думић вежба са певањем „Лептирићи”; 3. М. Грубарова вежба са певањем женске деце „На потоку”; 4. Б. Нушић, шала у I чину „Мува”; 5. Широла, шала у 4 слике „Постолар и враг”; 6. чланови су извели просте вежбе соколских чета за 1936. Било је присутно око 170 особа. (9) Такмичење нараштаја и деце одржано је 21.5.1936. у Борову. Наступило је 6 врста из Борова, Борова-село, Ловас, Опатовац, Сотин и Вуковар. Такмичење је одржано на вежбалишту Соколског друштва Борово. (10)

Чета Ловас одржала је 24.1.1937. шесту редовну годишњу скупштину, на којој су поднесени извештаји о раду у 1936. Просветар је говорио о Петровој петољетки и зближењу са Бугарима. Чета је имала 62 члана и учествовала је на жупском такмичењу и слету у Суботици. Приредила је са четом Опатовац јавни час, на коме је одиграна утакмица у одбојци. Чета је одржала 10 предавања, 20 говора пред врстом и приредила 5 прослава. За пет година постојања купила је свој дом, који су мислили да прошире. Вредност инвентара била је 40.000 динара. Приредили су Штросмајерово село за децу и нараштај. Деца су извела доста обиман програм у коме се истицала „Вежба са пушкама”. У чланку у „Соколском Гласнику” истицало се да је успешнији рад чете био умногоме отежан из „многих, познатих разлога”. (11) Против сокола били су римокатолички свештеници. Настојали су да онемогуће соколима било какву активност. Мартин Баумшабл, жупник из Ловаса агитовао је по кућама да родитељи не дају своју децу у соколска друштва и чете. (12) Окружно такмичење за децу одржано је 6 јуна 1937. у Борову на стадиону „Бата”. На такмичењу је учествовало 20 врста мушке и женске деце из јединица : Борово насеље, Борово село, Ловас, Опатовац, Петровци, Вера и Вуковар. На такмичење није дошла чета Сотин. (13) Крајем 1937. било је у чети Ловас 60 припадника, од тога 8 мушке и 9 женске деце, и 4 мушка нараштајца. Чета је имала тамбурашки збор. Учествовала је на слетовима у Скопљу и Београду. Чета је спровела штедњу међу соколском омладином. За старешину изабран је Андрија Матић. (14) Међу децом чете Ловас проводила се штедња. Новчани улози служили су за путовања деце на соколска такмичења и остале приредбе. (15)

Начелник окружја Ходовски прегледао је рад чета Сотин, Опатовац и Ловас. (16) Радном снагом чланова саграђен је Соколски дом у Ловасу. За куповину земљишта и грађевинског материјала као и зграде која се налазила на плацу прикупљен је допринос од чланова чете и пријатеља, фирми и општине. Савез је дао помоћ од 5.000 динара и позајмицу од 5.000 динара. За куповину и изградњу било је утрошено 52.000 динара. Дом је 1938. био вредан 80.000 динара. Осим дома било је и вежбалиште. Дворана у дому била је дуга 19 метара, широка 8 метара и висока 5 метара. Соколана је имала позорницу, велике свлачионице и балкон. У другом делу соколане биле су просторије југословенске читаонице. (17) Док су у Ловасу били учитељи Думић и супруга чета је била међу најактивнијим соколским четама. Са њиховим премештањем рад у чети је застао. Све бриге око рада чете биле су на старешини Матићу, који мада је био педестгодишњак, и сам вежбао. Просветар, лекар у месту није радио. (18) Соколи у Борову одржали су 30 априла 1939. смотру својих припадника. Пред свим боровским соколима и делегатима сокола Вуковара и чета Борово Село, Опатовац и Петровци смотру је отворио старешина друштва Тома Максимовић. У свом говору поздравио је делегата Савеза Сокола Ника Бартуловића, жупе Душана Круља, Илију Беару и потпуковника Александра Николића, као и остале делегате из вуковарског окружја. Истакао је важност смотре у временима када се гомилају тмурни облаци изнад глава. Затим је говорио Нико Бартуловић. У свом говору Бартуловић је наглашавао потребу збијања на само соколских него и свих националних редова. Истицао је снагу народа и државне целине. Својим говором је одушевио све слушаоце и био награђен бурним одобравањем. Старешина Круљ приказао је смотру Цељске жупе, која је трајала 48 сати и манифестовала снагу и вољу. Њихов пример требао је да слушаоцима буде најлепши пример у мутним временима. Николић из Винковаца, члан управе жупе Осијек, споменуо је огромне жртве које су биле потребне за стицање слободе, али које не оплакује него само поштује, јер када би их оплакивао, могло би се мислити да у овим генерацијама нема више таквих који би следили њихов пример. Војска и соколство и сваки човек требали су да буду спремни да бране отаџбину. Свечаност је завршио Тома Максимовић захтевајући од сокола да буду пример читавим својим животом и радом свакоме, на сваком месту и увек. Приредба је почела поздравом застави, а завршила се соколском химном, коју је свирала Батина музика, а певали сви присутни. Одржана је конференција делегата жупе са представницима јединица вуковарског окружја. Били су присутни делегат Савеза Сокола Нико Бартуловић, жупе Душан Круљ, Илија Беара и потпуковник Александар Николић, представници друштва Борово са старешином друштва Томом Максимовићем, друштава Вуковар, чета Опатовац и Петровци. Бартуловић и потпуковник Александар Николић говорили су о подизању народно-одбрамбеног духа, Беара о ширењу соколске штампе, … . Пошто су делегати жупе изјавили да имају задатак да обиђу јединице окружја, делегати из тих јединица сели су на своје бицикле и отишли, да их дочекају у својим домовима. Делегатима жупе придружили су се чланови сокола из Борова Ходовски и Граљаш, па су отишли у Ловас. У пространом соколском дому затекли су у читаоници заменика старешине и неколико чланова, док се у главној сали одржавала игранка. Сеоска омладина играла је народна кола у живописним народним ношњама. Алкохол се у сали није пио, и зато је владао ред и мир. У читаоници су чланови чете истакли с поносом да су уза све раније нападе остали верни соколској идеји. Интелигенција није учествовала у соколима. У чети Опатовац чланови су саслушали излагања Круља и Николића. У селу је било по четвртина Срба, Немаца и половина Мађара. Соколском раду нико није сметао. У чети Петровци радило се на изградњи дома. У сва три села био је жив рад Културбунда. Изасланици Вере нису били у Борову. (19)

После стварања Бановине Хрватске 1939. дошло је до напада на соколе и њихове домове. У Ловасу су навалили са секирама на старешину друштва Матића, Хрвата и бившег добровољца. Затим су силом окупирали соколски дом. (20) Лист „Сријемски Хрват” је у свом натпису „Потпишите се, господо!” јавио да су припадници ХСЗ избацили соколско друштво из њиховог дома и уселили Марка Балића, који је тврдио да је дом био њему неправедно одузет од предходних општинских власти. Кућу је била купила ловаска општина за Соколски дом, па су за тај чин против починитеља подигнуте оптужнице. (21) Соколи из Ловаса су због отимачине тужили суду и жалили се Банској власти. Бановина је донела решење да се соколи законски налазе у поседу дома, али противници нису хтели вратити дом, па их је друштво тужило суду. Расписано је девет рочишта, али се ствар развлачила. Соколи су предпостављали да противници желе да их одуговлачењем заморе, да би одустали од својих права. Били су одлучни да врате оно што је било њихово. (22)

Чета Ловас основана је почетком тридесетих година 20 века. Била је део вуковарског окружја Соколске жупе Осијек. Учествовала је у прославама државних празника као штро је био Дан Уједињења 1 децембар, заједно са осталим друштвима у Ловасу. Против чете агитовао је римокатолички жупник. У Бановини Хрватској ХСС је користила власт за нападе на соколе. Док су у Ловасу били супрузи учитељи Думић чета је била међу најактивнијим соколским четама. Са њиховим премештањем рад у чети је застао. Савез Сокола позвао је све соколе да збију редове. После стварања Бановине Хрватске ХСС је користио власт за прогон сокола. Заштита је соколску чету избацила из њеног дома. Упркос томе чланови чете истакли су са поносом делегатима жупе да су уза све раније нападе остали верни Соколству. У НДХ забрањен је рад Савезу Сокола а чланови изложени прогонима од стране усташа.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколска чета Ловас”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 9 јуна 1932, бр. 24, стр. 7;
2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. CI;
3. „Из наших жупа, друштава и чета“, „Соколски гласник“, Љубљана, 16 фебруара 1934, бр. 8, стр. 5;
4. „Предавања помоћу филма”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 4;
5. О.П, „Конференција просветара окружја Вуковар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 7;
6. О.П, „Једнодневни окружни просветни течај”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 7;
7. Прослава Првог децембра” „Соколски гласник“, Љубљана, 13 децембра 1935, бр. 47, стр.3;
8. „Предавање из националне историје”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр.8;
9. „Мале вести из наших јединица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 4;
10. „Окружје вуковарско”, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, бр. 7-8, стр. 86;
11. „Из Окружја Вуковар”, „Братство”, Осијек, јануар-април 1937, бр. 1-4, стр. 14; „Ловас”, „Соколски Гласник”, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 8;
12. Др. Никола Жутић, „Крајишки соколи Соколи српске крајине 1903-1941.-1991.”, Београд, 1998, стр. 89;
13. А.Ш, „Окружно такмичење за децу”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 33;
14. К.с, „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 48;
15. „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 фебруара 1938, бр.2, стр. 28;
16. К.л, „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1938, бр. 4, стр. 65;
17. К.с, „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек,15 маја 1938, бр. 5, стр. 83;
18. Кл. „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 јануара 1939, бр. 1, стр. 11;
19. „Соколска смотра у Борову”, „Братство”, Осијек, 20 маја 1939, бр. 6, стр. 96-98;
20. „Важна седница пленума управе Савеза Сокола К. Ј.”, „Соколски гласник“, Београд. 28 новембар 1939, бр, 47 и 48, стр. 6;
21. „Potpišite se, gospodo!”, „Srijemski Hrvat”, 18.11.1939, br. 1, str. 3, u Željko Karaula, „Hrvatska seljačka zaštita u kraljevini Jugoslaviji”, Zagreb, 2014, str. 348;
22. „Одузимање дома у Ловасу”, „Соколски гласник“, Београд, 8 март 1940, бр. 10, стр.7;