РОДОЉУБИВА ДРУШТВА У ПАКРАЦУ

Стожер соколског друштва у Пакрацу био је правник Војислав Вуксан. Умро је 1927. у 33 години живота. Основао је соколско друштво у Пакрацу, а такође и друштва у Чаглићи, Кусоњи, Прекопакри и Шарвици. Прелазио је дневно по 5 и више километара и окупљао сељаке, са њима вежбао соколске вежбе и упућивао их у соколе. Водио је 5 соколских друштава истовремено. У Пакрацу је био душа сваког националног покрета, а посебно соколства. Стотине учитеља и учитељица које су изашле из пакрачке препарандије, постали су соколи његовом заслугом. При сахрани др. Миленко Марковић истицао је његово Српство. У име Соколске жупе директор учитељске школе Сучевић истакао је да не губи само пакрачки Соко свог ненадоместивог старешину, него и цела жупа. (1) И у „Соколском вјеснику жупе загребачке”писали су о његовој смрти. Умро је 9 марта 1927, а рођен је 1894. После смрти његовог пријатеља и ученика Бранка Цвијановића, умро је и он. У чланку је истакнуто : „Брат Војислав био је најчистији идеалист, кога сте могли икада у животу срести…. Његова сахрана била је прави триумф његова рада, његових идеја. … Велика маса света, од сељака до адвоката, сјатила се на његову сахрану. … С покојником се у цркви опростио преч. Госп. Прота Данило Подунавац, пред црквом др. Миленко Марковић, до гробља један покојников ученик, а над отвореним гробом Милован Сучевић, старешина Соколског Друштва.” (2)

Соколско друштво у Пакрацу приредило је 4 јуна 1922. јавну вежбу. Пакрачки соколи дочекали су на железничкој станици соколску фанфару из Загреба и изасланике соколске жупе загребачке и Соколског друштва I. Кад су гости стигли сврстала се поворка по извештају часописа „Соколског вјесника жупе загребачке” какве Пакрац до тада није видео и прошла кроз место уз музику соколске фанфаре и истерала из кућа све живо те их повукла попут таласа са собом на вежбалиште. Ту их је чекала маса знатижељних гледалаца. У поворци је било преко 500 чланова, чланица, сељака-сокола, нараштаја а највише деце. На вежбалишту их је поздравио старешина Перо Хорват. Поздравио је пре свих изасланике жупе и Соколског друштва I из Загреба Богуновића и Брозовића, а затим бившег старешину а тада члана жупског старешинства дра. Александра Угреновића. Као старешина друштва Пакрац посветио је све своје силе за подизање и напредак друштва, те је и јавна вежба плод његовог рада, прочитао закључак годишње скупштине којим је Угреновић изабран за I почасног члана соколског друштва у Пакрацу и предао му диплому. Душан Богуновић се захвалио на поздраву у име жупе и Сокола I. Прво су наступиле девојчице пакрачке основне школе и села Прекопакре. После њих наступили су дечаци из Пакраца, Прекопакре и Шеовице. После су наступиле девојчице грађанске школе под вођством сестре Продановићеве у простим вежбама са украшеним обручима. Буру одушевљења изазвали су дечаци грађанске школе на челу са Бранком Бабићем са вежбом „Симболика уједињења”. Шегртски нараштај на челу са Иваном Зоричићем, вежбао је вежбе са палицама. Женски предњачки збор извео је вежбе са двојим ручама, а чланови на ручама, коњу, пречи и козлићу. Сеоски соколи из Шеовице, Кусоња и Прекопакре у својим сеоским оделима и соколским капама њих 40 под вођством Јанковића, Зрнића и Жеака извели су жупске просте вежбе. Чланице су извеле Мурникове просте вежбе. Мушки предњачки збор извео је вежбе на пречи. Последњу тачку Мурникове просте вежбе извели су чланови друштва. После вежбе било је народно весеље. За технички успех вежбе био је заслужан начелник Козак и његов мушки и женски предњачки збор. На крају чланка у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Рад и опет рад и то ситан и неприметан рад темељ је сваком напретку па и напретку Соколства.” (3) Загребачка соколска жупа приредила је 3 јуна 1923. први слет те године пакрачког окружја у Пакрацу. Било је велико учешће сокола из пакрачког окружја и велики број гостију који су дошли из Загреба, Дарувара и Нове Градишке да увеличају соколско славље. Иако је веза Загреба са Пакрацом била незгодна, одазвао се велики број сокола из Загреба. А оба загребачка соколска друштва послала су на слет своје узорне одјеле. Дочек сокола из Загреба у Пакрацу био је срдачан. Иако је воз стигао тек после поноћи са великим закашњењем, на станици дочекали су их пакрачки соколи са великим бројем грађана, које је надошлу браћу срдачно поздравило. Пакрачки грађани без обзира на националне разлике такмичили су се како да што боље приме и сместе надошле соколе. Сви су били размештени по родољубивим домовима пакрачких грађана и сваки појединац од изванског сокола био је сталним гостом у одређеном дому. Није било куће која није тог дана била украшена заставом. У граду је владало свечано расположење, па су соколи свуда били најсрдачније дочекивани. Грађанима и људима из околине Пакраца који су дошли на слет допало се учешће војске која је дошла са војном музиком. Њима су приређене велике манифестације, док су војници били сваки посебно почашћени од гостољубивих грађана. Слет је почео изјутра такмичењима свих соколских друштава пакрачког окружја. Свечана поворка је уз војну музику прошла градским улицама на слетиште. Поздравио их је градоначелник. Затим је изрекао добродошлицу старешина сокола у Пакрацу, а у име свих захвалио се старешина жупе др. Отон Гавранчић. Свирањем химни и дефилеом био је завршено преподне, а соколи су се разишли по домовима у Пакрацу у гостима код родољубивих грађана. У три сата после подне соколи су се сабрали у пространом врту препарандије. Одатле су у поворци корпоративно отишли на слетиште. Слетиште је за тај слет било нарочито изграђено, соколским рукама и даровима Пакрачана у натури. Вежби је суделовао огроман број грађана, а такође било је велико учествовање сељака из околине. Сељаци су са највећим интересом и одобравањем пратило соколске вежбе. Вежбе су почела деца, а учествовало је и мушко чланство. Са особитим је интересом био попраћен наступ војске. Војска је извела вежбе са оружјем, које су изазвале буру одушевљења и велике манифестације за војску и краља. Дубок дојам изазвали су узорни одели соколских друштава из Загреба. У наступу гостију одликовали су се мушко и женско оделење даруварског сокола. Затим су наступиле сеоске соколске чете. У чланку „Соколско славље у Пакрацу” у „Соколском вјеснику жупе загребачке” истакнуто је да самосвјест и понос сељака почев од сељачке деце па до свесних сеоских соколских момака, показала је да соколска идеја све више крчи пут у сеоске редове и како је соколство требало да баш у њима добије јаку потпору и јаке пропагаторе. Вођи пакрачког окружја брату Козаку биле су приређене од сокола манифестације, због успеха слета. Слет је завршен извођењем теловежбене сцене „На мртвој стражи” од војника загребачког 35 пука, која је изазвала велико одушевљење и патриотски занос. После слета била је у градском врту забава која је трајала до зоре, када су се загребачки и лудински соколи опростили са браћом и кренули кући. Све без разлике отпратило је госте на станицу, где су загребачким соколима приређене поновне овације, а старешина пакрачког сокола топлим речима опроштаја и захвале растао се од браће са покликом до видова у најкраће доба код полагања камена темељца соколског дома. (4)

Соколско друштво у Пакрацу приредило је 8 јуна 1924. јавну вежбу. Наступиле су све категорије : деца од 3 до 6 година; деца од 6 до 10 година; мушки и женски нараштај од 10 до 14 година; чланови и чланице. На јавној вежби учествовала су соколска друштва Нова Градишка и Дарувар, сеоске чете из Шеовице и Чаглића као и војна музика суботичког коњичког пука. На вежби су се вежбале све вежбе одређене за загребачки слет, осим тога сељачки радови са сарајевског слета и још неке друге вежбе. Као изасланик жупе Загреб био је присутан жупски учитељ Пихлер. Успех вежбе охрабрио је соколе, а изненадио све противнике. (5)

Соколско друштво у Пакрацу прославило је дан Уједињења 1 децембра 1924. Прославу је почела мала соколица Вукица Марковић стара 4 године рецитујући Змај Јовину песму : Спрема се игранка, а нараштајка Јелка Ражов, песму Дошеновића Химна Срба, Хрвата и Словенаца. После говора Војислава Вуксана, певао је мешовити хор стихове из Дубравке : „О љепа, о драга, о слатка слободо”. Затим је старешина Матија Стефанићсвечано обавио заклетву чланства, нараштаја и деце. Тај свечани моменат учинио је дубок утисак на све присутне. После је под вођством начелника Антона Козака, мушки нараштај извео вежбу бокса, а женски нараштај вежбе палицама.Чланице су извеле вежбе са велима и вежбе са снежним лоптама, а чланови вежбе са пушкама и „Напреј”. После завршеног распореда била је игранка. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да је морални успех прославе био одличан, а материјални нешто слабији услед неприлика у Пакрацу. (6)

Збор пакрачког окружја соколске жупе Загреб био је одржан 23. априла 1925. у Пакрацу. Уз делегате друштава били су скоро сви чланови пакрачког сокола. Збор је био одржан у соколани, а отворио га је старешина друштва Штефанић. Поздравио је у свом говору делегате жупског старешинства Анту Брозовића и Душана Богуновића. Богуновић је предавао о соколском мисли, раду и циљевима сокола. После предавања одржана је седница пакрачког окружја, коју је својим говором отворио старешина жупе Брозовић. Он је приказао живот жупе Загреб, њезин рад и одлуке за будућност. Начелник друштва Пакрац Козак пружио је јасну слику стања соколства у свом окружју. Требало је наставити са соколским радом на селу, у првом реду са сеоским четама у Кусоњи, Прекопатри, Шеовици, … . Изабрани су у вођство округа окружни начелник Козак (Пакрац), заменик Ладенхаусер (Кутина), и секретар Јанковић (Пакрац). После збора састали су се пакрачка браћа и одличници у свратишту „Пакрац”. (7)

У Пакрацу је деловао пододбор Јадранске Страже. Одбор у Осијеку извештавао је о оснивању огранка Јадранске Страже у Пакрацу. У Управи били су : председник Богдан Ђукић, подпредседник Владимир Бастајић, секретар Милан Ћирић, заменик Еугенија Грунд, благајник Ђока Томић, заменик Влатко Ваничек. У Надзорном одбору били су : Бранко Мркшић, Бранко Шкрбина и Владимир Ножмић. Заузимањем препарандисте Саве Ћорића образован је Средњошколски Пододбор Јадранске Страже на Државној Учитељској школи. Секретар је био Бранко Босанац. (8)

Соколско друштво у Пакрацу прославило је свечано Дан Уједињења 1925. спојивши са тиме прославу преноса Његошевих костију са Цетиња на Ловћен. На свечаној академији уочи Дана Уједињења говорио је секретар друштва В. Вуксан, који је у свом кратком говору спојио два поменута момента у заокружену целину. Први пут је наступила друштвена фанфара, под управом Б. Цвијановића, свирајући химну. Декламације су биле : Дошеновићева Народна химна; Каталинићева Сјени краља Томислава и Краљевићева Четири сокола млада. Ужи мешовити хор певао је Мухвићеву слетовку 1924. После полагања завета чланова и нараштаја и расподеле нараштајских значки наступиле су категорије вежбача са под вођством начелника А. Козака. Писац чланка о академији истакао је вежбу нараштајки Врбниче над морем и закључну живу слику „Ој Славени”. На Дан Уједињења све категорије соколског друштва ишле су са фанфаром у цркве на свечано благодарење. (9)

Соколско друштво у Пакрацу одржало је редовну главну скупштину 25 јануара 1926. са 93 присутна члана и дневним редом : 1. отварање скупштине и поздрав од стране старешине. 2. читање посланице Ј.С.С. 3. извештај секретара. 4. извештај начелника. 5. извештај благајника. 6. извештај надзорног одбора. 7. примање нових правила. 8. избор управног одбора и заменика, председника просветног одбора, надзорног одбора, делегата за скупштину жупе и соколски сабор. 9. предлог прорачуна. 10. Евентуалије. У управу друштва изабрани су : Старешина Војислав Вуксан; заменик Фрањо Хошек; начелник Антон Козак; заменик Лудвиг Јиротка; начелница Антонија Грунд; I секретар Бранко Јанковић; II секретар Никола Цветковић; I благајник Коста Пиштелић; II благајник Јован Вуксан; записничар и математичар Милета Велимировић; господар Гавро Ражов; заменик Лазар Судар и председник просветног одбора Петар Ласта. (10)

Соколско друштво у Пакрацу приредило је Штосмајерову прославу 4.2.1926. Прославу је отворио председник просветно културне секције Петар Ласта нагласивши добру вољу његовог одељења за соколски васпитни рад. Друштвена фанфара свирала је соколску корачницу. Члан просветне секције Душан Диклић говорио је о Штосмајеру. После свирања фанфаре, певао је мешовити хор Јоксимовићеву Поскочицу. Старешина В. Вуксан завршио је прославу са неколико речи. После је била игранка 1 и по сат. (11) Просветно одељење Соколског друштва у Пакрацу на челу са Петром Ластом у мање од 60 дана од када је било изабрано одржало је 6 предавања. Сем предавања на Штосмајеров дан, у оквиру приредби загребачке жупе Петар Ласта предавао је о Чехословачкој у прошлости 6.3.1926, о тадашњој Чехословачкој 23.3.1926. Циљ циклуса предавања о Чехословачкој био је да се чланство духовно припреми за слет у Прагу. У „Соколском вјеснику жупе загребачке” најављен је слет пакрачког окружја у Пакрацу 13. јуна 1926. (12) Прочелник соколске фанфаре друштва у Пакрацу Бранко Цвијановић преминуо је 4 августа 1926. у својој 22 години. Био је члан предњачког збора и како је истакнуто у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” душа соколског друштва у Пакрацу. Са њим се опростио старешина соколског друштва Војислав Вуксан. (13)

Чланови друштва из Пакраца посетили су II јавну вежбу у Јасеновцу коју је приредило соколско друштво у Јасеновцу 10.октобра 1926. Уз њих јавну вежбу посетила су соколска друштва из Кутине, Лудине, Босанске и Хрватске Градишке. Учествовала је фанфара Загребачког Сокола I. После вежбе била је забава. (14) Соколско друштво у Пакрацу прославило је свечано Дан Уједињења 1926. У Пакрацу је уочи дана Народног Уједињења приредило друштво прославу. Говорио је Петар Ласта о омладини као народној и државној будућности. Мешовити хор певао је Бојићеву „Химну Слободе”, а после декламације нараштајке Десанке Пиштелић, још песме „Врбниче над морем” и дра Шваба „Куковцу”. Женски хор певао је „Поздрав Београду”. Затим се ново чланство заветовало. Фанфара је свирала „Ој Словени”. Чланови и чланице извели су под вођством Козака две шестке. Чланови нове чете у селу Јагми извели су под вођством Босиљке Ацкетине прашке вежбе са батинама. После тачке оркестра била је игранка која је трајала до 1 сат после поноћи. (15) Соколско друштво Пакрац је приредило предавање својим члановима 27. новембра 1926. о Пољској и Пољацима. Предавање је одржао професор универзитета и велики словенски културни радник др. Фран Илешић. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” писац чланка истакао је о значају предавања : „Нико није данас код нас од др. Илешића позванији да каже своју реч о Пољској, братској великој славенској земљи, …. и кад би брат Илешић зашао по свим нашим паланкама, варошицама, градовима, да као апостол велике славенске идеје, свуда пробуди у срцима свију љубав према својој слабо познатој славенској браћи, он би учинио више него што је уопће досад учињено на приближавању и упознавању Славена међу собом, а специјално нас и Пољака. Таква предавања морају учинити своје, јер се њима само јаче продубљује и учвршћује нешто, што је ту, а што послије овакових предања добија само конкретнији и реалнији облик. … Рад за идеју славенску значи рад за велику идеју љепше будућности.” (16) Поред 6 предавања просветно одељење Соколског друштва Пакрац је у 1926. одржало још : Душан Диклић говорио је 13.4.1926. о раду као природном закону; На ђурђевданском уранку 6.5. 1926. Војислав Вуксан говорио је о значењу уранка; Стеван Краљ 8.5.1926. о Зрињском и Франкопану; Петар Ласта предавао је 28.6.1926. о Видовдану (предавао у Пакрацу и Липику); В. Вуксан о соколству 19.9. и 3.10. 1926. (оба пута у соколском друштву у Чаглићу); В. Вуксан о слету у Прагу 16. 11. 1926. (у Чаглићу); Др. Фран Илешић о тадашњој Пољској 27.11.1926.; Петар Ласта предавао је 30.11.1926. о омладини као народној и државној будућности. (17) Учитељица у селу Јагми, недалеко од Липика, Босиљка Ацкетин, била је раније начелница Соколског друштва Пакрац. Основала је у селу соколску чету, са којом је наступила на соколској академији у Пакрацу 30. новембра 1926. (18)

Соколско окружје Пакрац одржало је 7 јуна 1931. јавну вежбу. Учествовале су сеоске чете из Шпановице, Субоцке, Кукуњевца и друштво Чаглић. Дошла су браћа из Дарувара и Градишта, оделење вежбача из Загреба Сокола I са Штефаном старешином и жупском начелницом Брозовић. Соколска поворка кренула је на гробље. Тог дана је освећен споменик Војину Вуксану. Споменик је подигло друштво уз помоћ прилога поштовалаца. За време црквеног обреда певао је друштвени хор под управом диригента Бајде. Након обреда просветар друштва Душан Диклић, евоцирао је успомене на брата Војина и изнео његове заслуге за друштво. Истовремено преливен је гроб младог сокола Бранка Цвијановића. Након тога поворка се вратила у место. Поново је формирана поворка која је прошла улицама Пакраца. Штефан је у свом говору нагласио да је солидарност основна одлика сокола. (19) Поводом бискупске посланице соколско друштво из Пакраца је упутило протест Савезу Сокола. У протесту се наводи : „Дубоко смо огорчени посланицом Католичког епископата против Соколства, која садржава неосноване и неправедне нападаје, и дижемо најенергичнији протест против оваквог поступка. Здраво! Старешина др. Меркулин, тајник Станојевић.” (20) У Управи Соколског друштва Пакрац били су 1934. : старешина Драгутин Рехак, заменик Никола Мирић, тајник Маријан Сладовић, председник просветног одбора Душан Новаковић, начелник Јосип Росточил, начелница Анкица Шакић и благајник Милош Диклић. Чланови управе били су инг. Томислав Славић, Винко Ербе, Бранко Станојевић и Илија Шурлаковић. Заменици су били Душам Диклић, Антун Духач, Драгутин Драшковић и Драган Хошек. Ревизори су били Јован Марић, Мирко Гркчевић и Јакоб Гргурић. У Суду части били су др,. Јован Ивковић, др. Иво Бићанић, Перо Цвијановић, Јосип Јелаковић и др. Драго Маркулин. (21)

Соколско друштво Пакрац одржавало је за своје сеоске чете дводневне недељне течајеве. Циљ течајева био је да оспособи предводнике соколских чета. Одржавање течаја помогла је Управа Учитељске школе. На течају су биле чете : Дереза, Граховљани и Рогољи. На течајевима су били изучавани предмети Идеологија, коју је предавао Маговац; Организација коју је предавао Славић; Администрација коју је предавао Сладовић и технички део са теоретским и практичним радом коју је предавао Д. Рехак. Том приликом одржана је са полазницима течаја конференција, на којој је учествовала и вечина чланова управе друштва Пакрац. Конференцију су закључили пригодним поукама из техничког соколског рада, старешина и тајник друштва Пакрац. (22) Соколско друштво Пакрац одржало је своју редовну скупштину 9 фебруара 1936. у свом дому. Скупштину је отворио старешина Рехак. Прочитана је посланица Савеза Сокола, а после су поднети извештаји о раду друштва. У новој управи били су старешина Перо Цвијановић, заменик Драган Хосек, тајник Аполинарије Маговац, просветар Драгутин Рехак, благајник Милош Диклић, начелник Владо Судар, заменик Илија Шуркаловић, начелница Смиљана Саграк, заменица Душанка Попара. Истог дана одржан је збор друштвених просветара и начелника под председништвом окружног просветара А. Маговца. Збору су присуствовали са малим изузетком сви делегати окружја. Присуствовао је и брат Милеуснић. Изабрани су за окружног просветара поново Аполинарије Маговац, а за окружног начелника Драгутин Рехак. После Пакраца Милеуснић је са тајником и референтом за соколске чете обишао друштво Липик, који јеистог дана имао своју годишњу скупштину. Том приликом одржан је састанак са старешином друштва др. Ј. Шнајдером и тајником Ф. Медведићем. (23) У Пакрацу су 1938. приказани филмови „Београдски слет 1937” и „Соколски слет у Скопљу”. (24) Родољубива друштва сарађивала су у свом раду. Коло Српских Сестара у Босанској Градишци помогло је Соколском друштву уступивши им своју томболу, већином од школских ручних радова, што је уновчено, било 2.000 динара, као њихов прилог за градњу соколског дома. (25) У Сремским Карловцима је 1936 у манастирској штампарији издата Споменица соколског друштва у Пакрацу 1906-1936.

Центар соколског друштва у Пакрацу био је правник Војислав Вуксан, који је умро 1927. У Пакрацу је био душа сваког националног покрета, а посебно сокола. Стотине учитеља и учитељица које су изашле из пакрачке препарандије, постали су његовом заслугом соколи. Уз соколе деловао је Пододбор Јадранске Страже. Родољубива друштва су сарађивала у свом раду. Соколи су се трудили да кроз своја предавања упознају своје чланство са осталим словенским народима. Соколско окружје Пакрац је 7 јуна 1931. одржало јавну вежбу и обишло споменик Војину Вуксану. Споменик је подигло соколско друштво Пакрац помоћу прилога поштовалаца. Родољубива друштва у Пакрацу деловала су до Априлског рата 1941. У НДХ су била забрањена и страдала су од усташа.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Војислав Вуксан”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. марта 1927, бр. 5 и 6, стр. 93-95;
2. С, „Војислав Вуксан”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар, фебруар, март 1927, бр. 1,2 и 3, стр. 17, 18;
3. В, „Соколска слава у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 159;
4. А., „Соколско славље у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 47, 48;
5. Соко, „Јавна вјежба соколског друштва у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 225;
6. „Соколство и државно уједињење”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 15;
7. „Окружни зборови загребачке жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 115;
8. „Пакрац, (Нови Пододбор)“, „Јадранска Стража”, Сплит, новембар 1925, бр. 11, стр. 295;
9. Соко, „Прослава 1 децембра у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 23;
10. Тајник, „Соколско друштво у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 22;
11. Соко, „Соколско друштво у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 63, 64;
12. „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 88, 89;
13. „Бранко Цвијановић”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр.171;
14. „Соколско друштво у Јасеновцу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар-новембар 1926, бр. 10 и 11, стр. 213;
15. В, „Прослава Народног Уједињења у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр. 232;
16. М. „Соколско друштво у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр. 232, 233;
17. -сан, „Просветни рад соколског друштва у Пакрацу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр. 233;
18. -ко, „Редак пример”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр. 233;
19. „Јавна вежба Соколског окружја Пакрац”, „Соколски гласник”, Љубљана, Видовдан 1931, бр. 26, стр. 10;
20. „Протестни телеграми соколских жупа, друштава и чета против посланице Католичког епископата”, „Соколски гласник”, Љубљана, 14 априла 1933, бр. 16, стр. 8;
21. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. CLIV, CLV;
22. „Течајеви за чете”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 6;
23. А.Г, „Главна скупштина Соколског друштва Пакрац”, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;
24. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;
25. „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941”, Београд, 1940, стр. 15;