СОКОЛСКА ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДУ 1932. ОДРЖАНА У ЧАСТ 20 ГОДИШЊИЦЕ КУМАНОВСКЕ ПОБЕДЕ

У међуратном периоду у Краљевини Југославији била је свечано обележавана годишњица Кумановске битке. Савез Сокола је у част 20 годишњице балканског рата приредио у Београду Соколску изложбу од 13 до 25 новембра 1932. у Официрском дому. Покровитељ изложбе био је краљ Александар I. Циљ изложбе био је да се прикаже развитак, тадашње стање и историја Соколског покрета. Зато су све соколске жупе аранжирале своја посебна одељења, да би се што детаљније приказао соколски рад на терену свих жупа. Савез је аранжирао централно одељење, које је приказивало слику стања и живота Соколства у Југославији. (1)

Просветни одбор Савеза Сокола је поводом 20 годишњице балканског рата упутио свим жупама и друштвима проглас у коме је између осталог истакнуто : „Као што је познато, ове јесени пада двадесета … првог балканског рата, када су удружени балкански народи повели крваво коло против свога вековног непријатеља и ради ослобођења још неослобођене браће извршили с њиме коначни обрачун. Битком код Куманова, која представља једну од најславнијих победа не само у историји Срба, … освећено је Косово и за увек ликвидирана власт турске империје над нашим народом. Њоме је уједно пробуђена вера у сопствену снагу код свих делова нашег народа, вера и нада у интегрално ослобођење и уједињење свих Јужних Словена, нарочито оних делова, који су тешко стењали под аустро-мађарским јармом. … с пуно љубави и пијетета сећа се тих славних дана и кроз целу нашу јавност, кроз сву дневну штампу и повремене часописе струји дух дубоке захвалности сенама безбројних јунака, који су животом својим искупили нашу слободу. И југословенско Соколство прикључује се из дубине душе своје овом општем расположењу … Велика соколска изложба, коју приређује Савез Сокола краљевине Југославије и која се отвара 13 новембра ове године, посвећена је тој светлој успомени”. У програму се препоручивало, да све соколске јединице широм Југославије сете тих дана и да предавањима и говорима истакну значај балканских ратова у нашој новијој историји и у стварању садашње државе. (2)

За посетиоце изложбе Министарство саобраћаја одредило је попуст на вожњу до Београда упола цене без обзира да ли су чланови сокола или нису. Генерална дирекција државних жељезница својим решењем од 29 октобра 1932. одобрила је да сви посетиоци изложбе у времену од 10 до 31 новембра 1932. уживају повластицу у пола цене вожње свим возовима и речним бродовима. При поласку путник је требао да купи целу карту која је требало да му важи и за повратак, ако легитимацију, која се добијала код свих соколских друштава, потврди соколском маркицом, као доказ да је посетио изложбу. Легитимације за ту вожњу могао је да подиже свако код соколског друштва у свом месту боравка. За повратак легитимација је требала бити жигосана и провидети соколском маркицом у изложбеној просторији јер без тога легитимација није важила. При овери чланови соколских друштава морали су показати своју чланску легитимацију. Легитимације су се поручивале код управе Савеза Сокола у Београду.(3) Како су се код отварања Соколске изложбе нашли на окупу све старешине соколских жупа управа Савеза Сокола одлучила је да се истог дана одржи конференција извршног одбора Савеза и старешина жупа. Требало је расправити многа важна организациона питања. (4) На дан отварања Соколске изложбе приредила је Соколска жупа Београд свечано Соколско вече у великој дворани Соколског друштва Београд I. Присуствовали су управа Савеза Сокола, скоро све старешине соколских жупа, многобројно чланство београдских друштава и Ж.Лазић, министар унутрашњих дела, Р. Флидер, посланик Чехословачке и представник пољског посланства. Војна музика свирала је соколски марш и тиме је отворено свечано вече. Старешина жупе поздравио је присутне осврнувши се на догађаје, чију су двадесетогодишњицу славили. После свирања химне, просветар жупе изнео је значај балканског рата. Војна музика свирала је „Хеј Словени” . Сви присутни у дворани су стојечки слушали. Мушки нараштај Београд V вежбао је састав непознатог аутора : „Јунак из Лике”. Мушки нараштај Београд I извео је „Различитости”. Стеван Жакула рецитовао је четири песме од Шантића („Пред Битољем” и „Призрене стари”) и две од Ј. Дучића („Дубровник” и „Аве Сербиа”). Чланице Београд Матица извеле су „вежбе на греди” од Хање Војновић. Мушки нараштај Београд Матице извео је скокове преко стола, одскоком са пружног мостића. Женски нараштај Београд III показао је мали балет. Завршна тачка је било вежбање жупског одељења чланова на разбоју. (5)

Стручни одсек Министарство физичког васпитања народа организовао је течајеве за учитеље. Слушаоци су на течајевима требали да се оспособе за свој рад у школи или соколским и сличним јединицама. На конкурс стигло је 311 пријава. Изабрано је 60 учитеља и 62 учитељице. Течај за учитеље почео је 1 септембра а завршио се 18 октобра. По завршетку течаја учитељи су добили места. Течај за учитељице почео је 20 октобра и трајао до 6 децембра. Министар за физичко васпитање народа др. Лавослав Ханжек посетио је течајце у пратњи шефа Општег оделења Петровића. На часу су били наставници и технички вођа течаја Дана Илић. Час је водио Ф. Жиц. Министар је поздравио слушаоце подвлачећи правац и износећи основу политике Министарства физичког васпитања народа, којега се они као пионири морају придржавати, да би се постигао циљ. Течајке су обучене у народне ношње представљале живи декор на изложби. Међу њима је био министар за физичко васпитање народа др. Лавослав Ханжек и део наставника са течаја. (6)

Соколску изложбу у Београду у новембру 1932. отворио је краљ Александар I. Краља и престолонаследника Петра поздравио је Е. Гангл у име Соколства. У свом говору је истакао : „ … С том соколском изложбом југословенско Соколство хоће да најдостојнијим начином прослави двадесетгодишњицу балканског рата и кумановске победе,”. Краљ је са неколико пригодних речи отворио изложбу. У том тренутку војна музика отсвирала је фанфару из опере „Либуша” од Сметане. Влада Белајчић је краљу приказао соколске филмове и дијапозитиве. Краљ је разгледао карту Југославије која је представљала 25 соколских жупа и на којој је заставицама означено колико има друштава и сеоских чета. Карта је показивала да је Соколство продрло и у најзабитније село Југославије. Позориште лутака тузланске жупе привукло је пажњу престолонаследника. У име жупе Мостар краља је поздравио Миливој Јелачић. На одељењу жупе Мостар била је изложена смртна пресуда Чеди Милићу, Сави Љубибратићу и Василију Гргићу. Такође била је изложена устаничка застава из 1875. На одељењу жупе Сплит краља је поздравио Мирко Бујић. Ту је краљ разгледао слике чланова који су као српски и југословенски добровољци погинули на разним фронтовима, борећи се против централних сила. Одељење Поробљене Истре, Трста и Горице било је украшено далматинским народним тканинама које је послала Женска добротворна задруга у Книну с натписом : „Женска задруга у Книну поздравља Југословенске Соколе”. У одељењу жупе Бања Лука краља је дочекао др. Стеван Мољевић. Биле су изложене : оптужница о велеиздајничком процесу са оригиналним потписима 156 оптужених, оригиналне белешке државног тужиоца, три индекса с именима свих соколских родољуба и соколске литературе, плакат видовданског слета који је одржан у Бањалуци 1914. Изложена је устаничка застава „Петар Мркоњић” с Мркоњичевим ликом, предратна застава Сок. чете у Драговићу, ношње из краја и слика соколског слета 1910. у Градишци. У одељењу жупе Нови Сад били су изложени амблеми Српског сокола у Сремским Карловцима … . Краљ се опростио са старешином др. Игњатом Павласом. На одељењу жупе Сарајево поздравио је краља старешина жупе др. Воја Бесаровић. Била је изложена оригинална оптужница против др. Воје Бесаровића за велеиздају, 4 друштвене заставе и 19 четних застава. На одељењу жупе Тузла краља је дочекао Јово Петровић. На одељењу су биле изложене слике омладинаца националних радника тузланског краја од 1912 до 1914, и застава која је била развијена приликом слета у Тузли 1910. Краљ је посетио одељење „Руског Савеза” где га је дочекао старешина Савеза Артаманов. На одељењу жупе Цетиње краља је дочекао старешина Гавро Милошевић. Била је изложена жупска застава с Његошевим стиховима „Што се нешће у ланце везати”.Изложене су биле и гусле на којима су били изрезани сви владаоци пре и после Косова, као и великани српског народа. Ту је била слика из 1912. са слета Српске жупе у Приморју, слике са слетова, токе и душанка. На одељењу жупе Бечкерек краљ је разгледао пресуду мађарских судова, којом се осуђују на смрт соколски прваци Бранко Ролер, Славко Лаковић и многи други. На одељењу жупе Београд краља је дочекао Бранко Живковић. Приказан му је дрвени модел Соколског дома Београд IV (Чукарица) израђен од брата Капошварца. Поред чланова владе присуствовали су отварању изложбе др. Коста Кумануди, председник народне скупштине, представник руске емиграције Штрандман, ректор универзитета др. Петковић, вицегувернер Народне банке Чингрија, као и представници националних и културних организација. Савезни просветни одбор организовао је у споразуму са управом београдске радиостанице радиопренос свечаног отварања изложбе. Проф. Богољуб Крејчик био је радио-известилац са отварања изложбе. (6) На изложби су били дарови и заставе које краљ Александар I поклонио Савезу, жупама и друштвима. Било је и одељење Војска и Соколство. На одељењу жупе Бањалука била је изложено решење о распуштању Сокола, са потписом Потјорека. На одељењу жупе Мостар биле су изложене „Слике из прошлости” Гимнастичког друштва „Обилић” у Мостару, старе заставе и амблеми Соколства. На одељењу жупе Сплит била је изложена застава сплитског Сокола из 1893. Било је пуно слика погинилих и стрељаних националиста у Првом светском рату. На одељењу жупе Тузла била је изложена застава Српског Сокола у Брчком. Жупе које су тада робовале, биле су представљене по заставама Сокола у Пули, Горици, Идрији и Воловском-Опатији. (7) Изложба није била посвећена само прошлости него и тадашњим областима под влашћу Италије. Због тога је на изложбу реаговала италијанска штампа. У чланку „Италофобске манифестације на Соколској изложби у Београду” из листа „Коријере дела Сера”, који је пренео „Соколски гласник“ истакнуто је да кад се уђе на изложбу види се натпис „Не заборавите Истру”. Даље се истицало да су изложене фотографије „истарских мученика” по италијанима устрељених терориста у Италији ради њихове динамиташке активности. На карти Југославије опажала се највећа компактност соколских припадника само на италијанској граници. Заставице, завите у црно, постављене су над Горицом, Трстом, Пулом и Задром. Поједини водичи кад су дошли до карте тумачили су да те заставице показују да још има браће коју треба ослободити, и да је циљ сокола да припреми њихово ослобођење. (8) Најмлађа Соколска жупа Вараждин била је основана 22 марта 1931. Иако скромних средстава, била је на изложби достојно репрезентована. Приказани су развој друштава и чета, чланства, вежбача и број застава. Било је 13 друштвених и четних барјака. Сребрни ловор венац, прелазни дар краља најбољој чети жупе, који је освојила чета Мачинец 1932. био је изложен у одељењу „Наш Краљ и Соколство”. Жупа је изложила албум са преко 300 фотографија, бројеве „Соколског вјесника жупе Вараждин”, четири књиге са новинским исечцима од 1918. до 1931. (9) Управа Савеза Сокола је због велике посете на Соколској изложби и да би се посета омогучила што већем броју посетилаца, одлучила да се трајање изложбе продужи до 27 новембра 1932. Изложба је била отворена сваког дана од 8 до 12 часова пре подне и од 2 до 7 часова после подне. Улазница је била 5 динара, за чланове соколских јединица 2 динара, а за студенте, ђаке и војнике по 1 динар. Повластице за вожњу на државним железницама важиле су до 30 новембра 1932. Изложба у Официрском дому требала је да се затвори 27 новембра у 7 часова увече. (10)

У међуратном периоду у Краљевини Југославији била је свечано обележавана годишњица Кумановске битке бројним манифестацијама. Уз државу у прослави су учествовала и национална друштва Савез Сокола, Јадранска стража, Коло Српских Сестара … . Одржавана су предавања, конгреси, изложбе и слетови. Штампа је обележавање годишњица битке пратила оживљавањем сећања на саму битку и реаговања у тренутку када се десила. Савез Сокола је на спомен 20 годишњице балканског рата приредио у Београду Соколску изложбу новембра 1932. Изложба није била посвећена само прошлости, већ и неослобођеним крајевима под влашћу Италије. Зато је због изложбе протестовала италијанска штампа.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколска изложба у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 3 новембра 1932, бр. 44, стр. 1;
2. „Наше Соколство и двадесетгодишњица балканског рата”, „Соколски гласник”, Љубљана, 10 новембра 1932, бр. 45, стр. 2;
3. „Жељезничка повластица за посет Соколске изложбе”, „Соколски гласник”, Љубљана, 10 новембра 1932, бр. 45, стр. 2; „Соколска изложба у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 3 новембра 1932, бр. 44, стр. 1;
4. „Збор старешина сокол. Жупа”, „Соколски гласник”, Љубљана, 10 новембра 1932, бр. 45, стр. 2;
5. М.Б.Н, „Жупско свечано соколско вече”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 новембра 1932, бр. 47, стр. 3;
6. „Течајеви Министарства физич. вас. народа”, „Гласник Опште и Народне ГИМНАСТИКЕ”, Београд, Децембар 1932, Година I, стр. 23-26;
7. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
8. „Кроз дворану Соколске изложбе у Официрском дому у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 3;
9. „Још о Соколској изложби у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9. децембра 1932, бр. 49, стр. 2;
10. -ч-, „К осврту на Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9. децембра 1932, бр. 49, стр. 2;
11. „Продужење Соколске изложбе”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9. децембра 1932, бр. 49, стр.1;