Objava / 16/10/2022

Соколско друштво Бар и братимство

После оснивања пјевачког друштва „Братимство” 1910. у Бару је јула 1911. основана „Прва Народна Музика у Бару”. Музика се определила за соколско одело као своју униформу, са намером да се временом оснује соколски одсек у Бару. Музика је учествовала као војна музика у балканском рату. Два друштва су се ујединила 1913. под називом „Барско Пјевачко Прво Музичко Друштво Братимство”. За друштво је приложила 1914. 28 перпера Каролина Добречић, мајка арцибискупа Добречића. По избијању Првог светског рата Музика је мобилисана у Ловћенски одред. Сва имовина друштва је уништена после капитулације Црне Горе. Друштво је обновљено 16. децембра 1918. По правилнику Омладинско Друштво Братимство имало је соколски одјел и певачки хор. Наступало је самостално као градска музика или као секција соколског друштва у соколској униформи. Чланови су називани соколаши. Правилник је донет 1918. пре оснивања Соколског друштва у Бару. (1) Краљ Александар и краљица Марија посетили су Црну Гору 1925. Дуж целог пута су их срдачно дочекивали соколи. Исто тако је било у Бару, Вирпазару и Будви. (2)

Соколска жупа Мостар је почетком маја 1926. предузела ходочашће на Ловћен и поход кроз целу Црну Гору. После похода дошло је до ширења соколства у Црној Гори. Основана су нова соколска друштва, а у постојећим радило се удвострученом снагом. У другој половини августа 1926. био је упућен јавни апел за оснивање соколског друштва у Бару. Оснивачка скупштина одржана је 5 септембра 1926. у дворани друштва „Братимство”. Први јавни наступ друштва био је 1 децембра 1926. под вођством начелника Марка Франете. Била је интензивна сарадња са суседним соколским друштвима а нарочито са друштвом из Будве. Старешина друштва био је Доманчић. Друштво је организовало заједнички излет са соколским друштвом Београд I на јавну вежбу у Улцињу.(3) До децембра 1926. у друштву је било деце 30, нараштаја 25, вежбача 20, а осталих чланова 100. Друштву је приступио католички бискуп као члан утемељитељ. (4) У Соколском календару за 1929 : Старешина друштва био је Михо Доманчић, начелник Марко Франета, секретар Петар Клисић, предавач Мило Поповић. Чланова је било 106, чланица 7, вежбача 25, мушког нараштаја 7, женског нараштаја 2, мушке деце 56, женске деце 12, чланова у одори 24, друштво је било без вежбаонице, сарадника 1, предњака 6, књижница је имала 22 примерка. (5)

Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа „Његош“ прославила је педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су соколска друштва Боке и Црне Горе и три музике. (6) Ујутро је 14. октобра 1928. поворка сокола са три музике кренула са Пристана на барске бедеме. Маршовали су 8 колометара. Уз звуке музике и песму сокола стигли су на бедеме. Народ из околине и депутације из Црне Горе и Боке Которске биле су већ пред бедемима. Војска је још увече и у то доба вршила маневар и приближавала се бедемима. Одржан је помен погинулима и у присуству генерала Саве Трипковића, команданта дивизије, примаса српског арцибискупа Добречића, муфтије Карђузевића и осталих депутација и непрегледне масе народа. По одржаном помену говорио је староста жупе Његош Гавро Милошевић. Истакао је да су соколи изнад партија, вера и класа, идеја соколска је да соколи репрезентују националну снагу и свест. Та идеја окупила их је све на бедемима Старог Бара, да одају пошту палим витезовима и да се по примеру њиховом закунемо, да ћемо и ми када устреба Домовини за наш плави Јадран дати своје животе. Муфтија барски Карађузевић поздравио је прославу и истакао да су Турци све на сабљу добили, а на сабљу јуначки изгубили и да је краљ Никола вратио сабљу Ибрахим бегу речима : „Ако бедемо нијеси обранио, војничку част јуначки бранећи одбранио си”. Јавна се вежба због лошег времена није могла одржати. Академија је одржана увече у сали Монопола. Отворио ју је срдачним говором староста месног сокола професор Михо Доманчић, поздрављајући војску, затим старосту жупе Милошевића и остале апелујући да сви без разлике на веру створе чврсти Соко на плавом Јадрану у стародревном Бару. Мило Кнежевић, професор са Цетиња, одржао је предавање засновано на историјским фактима које је млади професор цитирао из података, које је прибрао из дворске архиве на Цетињу. Истакао је да је Бар освојен под командом самог кнеза Николе и његове три војводе Машом Врбицом, који је командовао артиљеријом, Машом Ђуревићем и војводом Пламенцем. Приказао је многе интересантне моменте, као и улогу Аустрије, која је преко барона Темела учинила, да није Херцеговина припојена Црној Гори, а да је могла хтела је осујетити и освајање Бара и Улциња, али је у томе била изненађена. После помно саслушаног предавања одвежбане су соколске вежбе. У вежбама су учествовала друштва : Цетиње, Котор, Подгорица, Бар, Тиват, а Колашин и са музиком и заставом. Превалили су аутомобилима преко тешких препона и висова 300 километара, жртвујући се за соколску идеју. Млади нараштајци изводили су своје вежбе уз звуке музике. Чланови из разних места показали су снагу Сокола. Публику су одушевиле соколице из Котора. Лист „Соколски гласник“ донео је на истој страни где и чланак песму старосте жупе Његош Милошевића о освајању Бара и Улциња. (7) Жупа „Његош“ је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу Уједињења. Први слет жупе „Његош“ у Котору одржан је јуна 1929. (8)

У Соколском друштву Бар било је 1930. 436 чланова. (9) У Бару је Дан Уједињења 1931. прослављен уз опште одушевљење грађана. Изјутра одржано је благодарење, затим је пред зградом барске гимназије формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства која је продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангија. Поворка је била бурно поздрављена. У дворани барске гимназије одржана је соколска свечана седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници је отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала је музика друштва „Братимство” композиције свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштај, а нараштаја у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи, грађанство, учитељи на течају, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, која је прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена је свечана академија у Соколани. Академију је припремио Крсто Грујичић, вођа течаја код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице који су се налазили на похађању друштвеног течаја у Бару. (10) Учитељи и учитељице били су главни соколски просветари на селу.

Соколско друштво Бар прославило је стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша свечано 5. марта 1932. У соколани је одржана свечана седница управе. Седницу је отворио старешина Јагош Поповић у присуству чланова свих категорија, представника месних власти, културних, просветних и осталих друштава, одржавши свечани говор о др. Тиршу. Увече одржана је свечана академија. Просветар Марко Страхињић одржао је предавање о животу, раду и значају др. Мирослава Тирша. Концертни део попуњен је свирањем друштвеног оркестра, који је увежбао капелник В. Черња. Мешовити хор који је увежбао Мр. Р. Глиго, отпевао је дует и финале из опере „Зрињски”, у коме су се као солисти истакли М. Пишел и Љ. Радошевић и чланови сокола Р. Глиго и Ч. Петровић. За клавиром је пратила Т. Девеља. У гимнастичком програму наступила је соколска чета из Мркојевића, предвођена учитељима Душаном Марковићем и Јовом Поповићем. После програма била је забава и игранка, на којој је свирала музика друштва „Братимства”. (11)

Соколско друштво Бар је заједно са са Соколском четом Мркојевићи, музичким друштвом „Братимством”, ученицима гимназије, женске занатске и основне школе и великим бројем грађана приредило 6. маја 1932. ђурђевдански уранак у месту званом Добра вода. На уранку је друштвени просветар Марко Страхињић одржао предавање о значењу ђурђевданског уранка и о догађајима, који се помињу у вези са Ђурђевданом. Затим су чланови друштва и чете натицали у трчању, скакању, бацању камена са рамена и у стрељању. (12)

Соколско друштво Бар са својом четом Мркојевићи и „Братимством” посетило је 14. августа 1932. Будву. При доласку у Будву дочекала их је на пристаништу маса света на челу са соколском музиком. Затим се формирала поворка на челу са две музике, која је прошла кроз град до општинског дома, где их је дочекао начелник општине Љубиша. У име излетника Будву је поздравио судија општинског суда Ђуро Шоћ. На поздрав је одговорио Љубиша зажелевши излетницима добродошлицу и пријатан боравак. Обе музике спојене прошле су кроз град, а соколи су ступили на вежбалиште, где их је поздравио старешина жупе Цетиње Гавро Милошевић. Истакао је да су се Приморци увек борили за државно и народно јединство и стављајући у дужност млађима да попут предака чувају крвљу стечену домовину, а све у духу соколства и братства: један за све, а сви за једнога. После говора вежбало је чланство, нараштај и деца. Соколска чета Мркојевићи извела је вежбе у народној ношњи. После вежби настало је народно весеље уз свирку двеју музика све до 21 сата, када се са пучине чула сирена брода „Србин”, који је од Јадранске пловидбе излетницима стављен на расположење за излет. Соколи из Будве су са својих десет чамаца пребаци излетнике из Бара до пароброда. Соколска музика из Будве је из пристаништа непрекидно свирала соколски марш. На броду је музика „Братимства” поздравила Будвљане. Из Барског пристаништа излетници су у поворци са музиком прошли кроз варош. (13)

На рођендан престолонаследника Петра у Бару је 6. септембра 1932. одржано свечано благодарење у свим богомољама, којима су присуствовали сви чланови сокола у свечаном оделу, заједно са музиком „Братимства”. После благодарења формирана је поворка, која је прошла кроз варош до општинске зграде. Увече је приређено друштвено вече у соколани, које је својим говором отворио старешина Јагош Поповић. Затим су изведене вежбе свих категорија. Од прихода од вечери друштво је поклонило осморици сиромашних ученика школске књиге. (14)

Соколско друштво Бар дочекало је 1934. соколско друштво Београд I које је у Бару изводило јавне вежбе. (15) Старешина соколског друштва у Бару 1934. био је Ђуро Чејовић, народни посланик из Барског среза и од фебруара 1939. министар за физичко васпитање народа у Цветковићевој влади. Заменик Петар Кнежевић, просветар Вуко Стојковић, начелник Јован Никезић, I заменик Саво Никезић, II заменик Ахмет Скејовић, благајник Милош Дујовић. Чланови управе били су : Рикард Глиго, Ђуто Ивовић и др. Гојко Гвозденовић. Заменици чланова били су : Митар Вукотић, Лазар Јовановић и Мићо Ратковић. Ревизори су били : Павле Караникић, Јацинто Миготи и Раде Поповић. Њихови заменици били су : Томо Никпаевић и Марко Стахиња. У Суду части били су : Андрија Рађеновић, Марко Вукасововић, Јагош Поповић и Јашар Карађузовић. Заменици су били : Лоро Палић, Станко Павичевић, Ђуро Каваја и Никола Вучинић. (16)

На Главној годишњој скупштини Соколског друштва Бар 1935. изабрана је нова управа. Изабрани су: старешина др. Марко Поповић, заменик Јагош Поповић, тајник Петар Кнежевић, благајник Шпиро Мишчевић, просветар Стјепан Франковић, начелник Јован Никезић, I заменик Мило Павићевић, II заменик Ахмет Скејовић и начелница Лепосава Јовановић. (17)

За разлику од већине католичких свештеника у Југославији др Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски, подржавао је соколе. Посланица католичког епископата против Сокола 8. 1. 1933. године није читана у црквама барске арцибискупије. Дон Иво Котник, канцелар арцибискупије Барске и примасије српске, обавестио је писмом др Николу Добречића, који је тада био у Риму, да није солидаран са посланицом, да је осуђује као непатриотски чин, и да неће бити прочитана нигде у католичким црквама Арцибискупије, док је он канцелар, и да је у том смислу упутио циркулар свим жупским уредима Арцибискупије барске. На скупштини друштва Бар 22. јануара 1933. соколско друштво Бар приредило је дон Иви Котнику овације, као и на протесним зборовима, који су због посланице одржани истог дана у Бару и Старом Бару. Маса света је уз патриотске поклике у заносу пренела на рукама по месту узорног свештеника и одлучног патриоту. Изазван одушевљењем сокола и народа дон Иван Котник одржао је краћи говор који је био прекидан бурним поздравима . У говору је истакао : „ … да све што је учинио, морао је да учини по свом чистом југословенском осећању и као Соко, је му је Краљ и једна јединствена и недељива Југославија изнад свега.” Дон Иво Котник пријавио се за члана соколског друштва у Бару изјавивши : „Понос ће ми бити када на хаље свештеничке, пригрлим витешки знак соколски. Уз завет Богу и вери, полажем и завет Краљу и Отаџбини”(18)

Бан Зетске бановине др Алекса Станишић посетио је 1934. године Приморје. Приређен му је банкет у Српској примасији у Бару. Арцибискуп др Никола Добречић дочекао је бана у свечаној одежди на улазу у Примасију. На банкету арцибискуп је једну здравицу подигао у част Сокола наздравивши им с овим речима : „Поздрављам наше дичне Соколе, који су се увек борили за „крст часни и слободу златну”, за напредак Краља и домовине, те радећи у том смеру, ја ћу бити готов да им … увек помогнем, јер нема никакве сметње да са Вама сарађујем на ширењу Соколства, … а сви треба да радимо за добро Краља и отаџбине.” (19) Поводом прославе 10-годишњице свог рада 1936. барски соколи су одлучили да сакупе прилоге за набавку друштвених справа. Међу првима који се одазвао својим прилогом соколима био је арцибискуп барски и примас српски др. Никола Добречић, који је Соколском друштву даровао 500 динара. Та вест је наишла на одушевљен пријем код јавности. (20) У Краљевини Југославији 500 динара је био велики новац. Арцибискуп др. Никола Добречић помагао је и друга национална и просветна друштва (Народна Одбрана, Јадранска стража, Добровољци, Женско добротворно, Братимство,…). (21)

Соколско друштво Бар је 19 јула 1936. заједно са музиком друштва „Братимство” направило велики излет и једнодневно логоровање у Улцињу. Учествовало је 720 излетника, који су се два пута бродом „Морава” и аутомобилима превезли до Улциња и вратили у Бар. Приређен им је срдачан дочек у Улцињу. Формирана је поворка, која је прошла кроз град и вратила се пред соколски дом. Излетници су се по групама разишли да разгледају Улцињ и солану. Соколи из Бара заједно са друштвом Улцињ и музиком друштва „Братимство” приредили су јавни час са свим категоријама. После јавног часа било је народно весеље. После весеља излетници су се вратили у Бар. (22)

Соколско друштво Бар приредило је јавни час 14. јуна 1936. Чете друштва биле су Мркојевићи и Спич. Друштво Бар је 1936. прославило 10 годишњицу рада са развијањем друштвене заставе коју је поклонио Милан Стојадиновић. Септембра 1936. године одржана је велика свечаност Сокола са преко 5.000 учесника. Из Улциња, Тивта, Зеленике, Ђеновића, Котора, Мориња, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цетиња и Бара дошли су представници соколских друштава на вјежбалиште у Бару. Свечаности је присуствовао бан Зетске бановине, Петар Иванишевић и многи други гости. Свирала је музика друштва Братимство из Бара. (23) Место и вежбалиште били су украшени заставама, теписима и зеленилом. Свечаност је почела 19. септембра 1936. дочеком митрополита Гаврила. Поворка сокола пошла је испред соколане на „Гвозден брег”. Део сокола са војном музиком пошао је камионом на кеј, док је део сокола заједно са музиком I Барског железничког удружења остао на „Гвозден брег” и присуствовао освећењу цркве. Тендер „Марљиви” довезао је соколска друштва Тиват, Зеленику и Ђеновић с око 200 чланова свих категорија и морнарску музику. Лађа ”Морава” довезла је 70 чланова друштва Улцињ, а са лађом “Албанија” дошло је 500 излетника друштава Котор, Морин, Прчањ, Рисан, Херцег Нови, Будва, Цетиње, соколске чете са друштвеним заставама и учитељска школа Херцег Нови. Дочек је био срдачан. Поворка на челу са музиком кренула је у варош. На тргу у Бару формирана је поворка свих учесника са заставама, који су са музикама на челу пошли ка соколани. На путу ка соколани среле су се поворке из Бара и Старог Бара, коју је предводила музика I Барског железничког удружења. Поворке су се спојиле и скупа дошле на вежбалиште. Соколи, музике, школе, корпорације и маса народа правили су шпалир. На вежбалиште је дошао бан Зетске бановине Иванишевић. У име соколског друштва бана је поздравио заменик старешине друштва Радовић. Бан је захвалио у име дародавца и кума заставе др. Стојадиновића и у своје име изражавајући захвалност на одушевљеном дочеку. Маса је приредила овације краљу, краљевском дому, Југославији и Соколству. Овације су приређене и митрополиту др. Гаврилу. После њега дошао је изасланик краља, начелник штаба Зетске дивизијске области потпуковник Жупанчић заједно са мајором Маркешом, изаслаником министра војске и морнарице. Изасланик краља поздравио је соколе са „Помоз бог, јунаци” на шта су соколи одговорили „Бог ти помого”. После освећења бан је предао заставу заменику старешине Радовићу и истакао: „ … Чувајте је као зеницу ока и будите спремни да за њу и живот свој положите за Краља и отаџбину.” С трибине говорио је Ђуро Чејовић. Затим је говорио Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. Велика поворка са заставама и три музике кренула је са вежбалишта за Бар, где се разишла. На вежбалишту је приређен јавни час, на коме су поред барских сокола учествовале и остале јединице жупе Цетиње. Увече је формирана велика поворка са бакљама и три музике која је прошла кроз град. Ватромети и осветљење давали су величанствен изглед Бару. Поворка се задржала на јавном тргу, где је говорио Јагош Поповић. Бан Петар Иванишевић отпоздравио је манифестантима и захвалио се. Музика је свирала химну. Манифестације су завршене песмом „Хеј Словени”, а музике су свирале „Свесловенски марш”. У 21 час одржана је свечана академија, а затим игранка. У току ноћи испраћене су јединице жупе Цетиње. Свечаност је настављена 21. септембра 1936. на Добру Воду, где је митрополит Гаврило извршио освећење обновљеног храма св. Краља Јована Владимира. (24) Седиште I окружја Жупе Цетиње било је у Подгорици. Окружје је имало 8 друштава и 56 чета. У саставу окружја била су соколска друштва Подгорица, Цетиње, Даниловград, Никшић, Шавник, Улцињ, Будва и Бар. Начелник округа био је Ананије Жарић а начелница Ђорђина Шкеровић. (25)

Старешина соколског друштва у Бару Марко Петровић упутио је телеграм поводом ступања на престо краља Петра II изражавајући своју оданост и привреженост на многаја љета. (26) Соколско друштво радило је до Априлског рата 1941. када је било забрањено.

Рад на оснивању Соколског друштва у Бару почео је 1911. када је основана „Прва Народна Музика у Бару”. Музика се определила за соколско одело као своју униформу, са намером да се временом оснује соколски одсек у Бару. Ујединила се са друштвом „Братимство”. После Првог светског рата 1918. обновљено је друштво „Братимство”. По правилнику Омладинско Друштво Братимство имало је соколски одјел, а чланови су се звали соколаши и наступали су или као градска музика или као соколска музика. После похода Соколске жупе Мостар кроз Црну Гору. Соколско друштво Бар основано је 1926. Оснивачка скупштина одржана је 5 септембра 1926. у дворани друштва „Братимство”. За разлику од осталих соколских друштава у Југославији друштво Бар је основано од музичког друштва „Братимство”. Соколско друштво је у својим приредбама наступало заједно са музиком „Братимства”. Чете друштва Бар биле су Мркојевићи и Спич. Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и Примас српски, помагао је и Соколско друштво и „Братимство”. Поводом појаве бискупске Посланице 1933. дошло је до протеста у Бару и Старом Бару. Соколско друштво Бар је 1936. свечано прославило 10 годишњицу рада. После Априлског рата 1941. рад друштва био је забрањен.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

„Правила омладинског друштва „Братимство” у Ст. Бару”, Јасмина Растодер, „Од Братимства до Јединства”, Бар, 1998, стр. 10, 13, 14, 15, 16, 17, 101;
„Соколство и краљев пут кроз Црну Гору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;
Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном Приморју од 1918. до 1945. године”, Бока Херцег Нови 2011, бр. 31, стр. 138; Ј. П. „Десетогодишњица Соколског друштва Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
„Соколско друштво у Бару”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр.242;
Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, XI. Годиште, Љубљана, 1929, стр. 105;
„Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр. 13, стр. 11;
Соко, „Прослава 50-годишњице освајања мора. Ослобођење Бара и Улциња.”, „Соколски гласник“, Љубљана 15 новембра 1928, бр. 22, стр. 138;
„Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр. 13, стр. 11;
Саша Недељковић, „Срби католици на Јужном Приморју од 1918. до 1945. године”, „Бока”, Херцег Нови 2011, бр. 31, стр. 138;
„Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. децембра 1931, бр. 53, стр. 3;
Соко, „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;
„Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27. маја 1932, бр. 22, стр. 3;
„Друштвени излет”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4;
„Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. септембра 1932, бр. 37, стр. 4;
„Десетогодишњица Соколског друштва Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
Уредио Анте Брозовић, “Соколски зборник”, Година I, Београд, 1934, стр. XXVI;
Д. А, „Главна скупштина”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 маја 1935, бр. 20, стр. 4;
„Одлучно патриотско држање канцелара Арцибискупије барске и примасије српске”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 јануара 1933, бр. 5, стр. 1;Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 93;
„Католички надбискуп госп. др. Никола Добречић о Соколима”, „Соколић”, Љубљана, Април 1934, бр.4, стр. 90;
„Надбискуп барски др. Никола Добречић подупире Соколе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 маја 1936, бр. 18, стр. 2;
Јасмина Растодер, „Од Братимства до Јединства”, Бар, 1998, стр. 23;
„Соколски излет у Улцињ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 4;
„Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106; Растодер Шербо, Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски”, Будва, 1991, стр. 63, 94, 112- 115, 137, 142;
Ј. П. „Велике соколске и националне свечаности у Бару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 2 октобра 1936, бр. 39, стр. 3;
„Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 93, 101, 104, 111;
„Телеграми Савезу Сокола приликом ступања на престо Њ. В. Краља”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр.7;