Срби и соколи у Новој Градишки

За данашње истраживаче Срба у Хрватској важно је питање однос југословенске соколске организације и Срба у Хрватској. Тај однос се могао видети у раду соколских друштава и сеоских чета. Једно од таквих друштава било је Соколско друштво Нова Градишка из Соколске жупе Загреб. Богослав Хајек рођен је 1867. у Јичину у Чешкој. После свршене школе у Бјеловару свршио је шумарску школу у Крижевцима и био запослен код Имовне општине у Петрињи. После је премештен Имовној општини у Новој Градишки, где је остао до пензионисања. Са својим пријатељима и сарадницима основао је 1906. Хрватски Сокол. Био је први старешина друштва. Није се плашио никаквих препрека у раду друштва и није клонуо. Прву препреку питање вежбаонице решио је тако што је своју пространу дрварницу испразнио и преуредио за вежбаоницу. Нашао је начина да дође до новца, па је тако набављао поједине справе. Често се налазио међу члановима, а нарочито међу вежбачима, да што боље прати живот и рад друштва. За време уједињења био је међу првима за јединствено југословенско соколство. После трзавица било је основано југословенско соколско друштво, коме је Хајек био први старешина. За време свог дугогодишњег соколског рада није се истицао доследан начелу : „Ни користи ни славе”. После пензионисања преселио се са супругом у Загреб, где је 7 маја 1932. преминуо. (1)

После ослобођења и уједињења соколски савези су се ујединили на Видовданском Новосадском сабору. Соко у Новој Градишки приредио је 28. октобра 1923. свечану академију и прославу 5 годишњице ослобођења. На академији учествовао је и бродско соколско друштво. Вежбе су биле прачене бурним аплаузом, а посебно просте вежбе сељачке чете Смртићи-Ратковац. (2)

Соколско друштво је било на удару хрватских сокола, који су били задојени мржњом против југословенских сокола, и који су се служили најгорим средствима као што је било уништавање имовине. Упркос томе друштво је напредовало. Године 1924. основане су две чете, у Смртић-Ратковцу и Пољанима. Планирали су оснивање сељачких чета у околним селима. Кад је половина нараштаја прешла у редове чланова, основан је предњачки збор, који је почео са теоретским радом. Збор је имао 9 чланова и 1 чланицу, који су се спремали да положе жупски предњачки испит. То је био први предњачки течај, ко је одржан у друштву. У чланку се истицало : „Након положеног испита ово ће друштво имати добар број Соколских радника, који ће ширити просвјету и велику Соколску идеју међу народом, те бити промицатељи сваког културног и народног напретка.” (3) У Соколском календару за друштво је истакнуто да је друштво основано 1923. Старешина је био Драгутин Ретл, начелник Петар Газапи, начелница Мара Хајекова, тајник Ђуро Вучковић, предавач Стјепан Грубер, чланова је било 68, чланица 14, вежбача 14, мушког нараштаја 12, женског нараштаја 10, мушке деце 16, женске деце 12, чланова у одори 5, чланица у одори 1, вежбали су у школи, приређивали су јавне вежбе, било је 2 сарадника, 8 предњака а књижница је имала 246 примерака. (4)

Соколско друштво Нова Градишка приредило је Зрињско-Франкопанску академију. Академију је отворио старешина друштва Стјепан Грубер предавањем у коме је оцртао историјски профил и вредност Зрињског и Франкопана. Остали део програма академије испунило је Српско певачко друштва “Зора”. У листу „Соколски гласник“ истакнута је сарадња “Зоре” са соколима у свим националним манифестацијама и прославама. (5) Друштво је одржало 14.9.1930. јавну вежбу. Наступиле су први пут соколске чете (42). Суделовало је Соколско друштво Пакрац са фанфаром, као и сеоске чете из Машића, Медара и Старог Петровог села у великом броју. Машићани су дошли и са мушком и женском децом, који су наступили у народној ношњама свих 24. Све чете као и деца били су поздрављени са одушевљењем. После њих су наступили чланови са простим вежбама (18), затим 8 чланица са простим вежбама. За њима наступило је 50 мушке деце са својим вежбама. До тада је на приредбама друштва наступало само по десеторо деце. У великом броју вежбала су и женска деца. Заједно са мушком децом изводила су игре. Војници из гарнизона наступили су са простим вежбама и вежбама са пушкама. Нова тачка била је одбојка, коју је играло 6 чланица и 6 нараштајки. Увежбао их је Владимир Орел, који се налазио у Новој Градишки на одслужењу свог ђачког кадровског рока. На пречи је наступао Орел, олимпијски првак. Изводио је гимнастичке вежбе. Увече је приређена академија. У вежбама са бакљама наступило је 6 чланова и 3 чланице. Вежбу је саставио Орел. Соколице из Пакраца извеле су композицију “Морнари”са веслима. Мушки нараштај друштва Нова Градишка наступио је са скоковима. Наступило је 140 активних чланова. Писац чланка у листу „Соколски гласник“ истакао је да се у редовима друштва осећао мањак у мушком и женском нараштају и поред гимназије у месту, “али узроке би требало тражити на другом месту”. (6)

Срески начелник у Новој Градишки послао је бану др Иви Перовићу 10 марта 1933. извештај о раду Крижара : „Након прогласа бискупске посланице опазио сам у Новој Градишки агилно и интензивно састајање Крижара чији се рад развија под водством овдашњег жупника Петра Павишића, истакнутог сепаратисте. Чланови Крижара регрутују се готово искључиво из школске младежи овдашње гимназије. Главно састајалиште и њихове друштвене просторије налазе се у жупном двору. Тиме што је крижарима успјело да у својој средини окупе већину школске младежи, нарочито одраслије, разумљиво је да је сваки успешнији рад соколства у Новој Градишки врло отежан и готово онемогућен”. Капелан Пашичек одвраћао је школску децу од учешћа у соколима. Осим Ђачког крижарског братства у Новој Градишки деловало је и Крижарско сестринство. (7) Друштво је одржало јавну вежбу 26 јуна 1932. на новоуређеном летњем вежбалишту, уз учествовање сеоских чета : Машић, Медари Трнава, Ст. Петрово Село, Церник, Гилетинци, Цер. Шаговина, као и друштава : Пакрац са фанфаром и Окучани са четом Бодеграји. После марша кроз град, са фанфаром на челу, одржана је јавна вежба : Одбојка- чланови и нараштај; просте вежбе – мушка и женска деца; просте вежбе – мушка деца; просте вежбе – женска деца; … вежбе са пушкама – војници. (8) У Соколском друштву Нова Градишка приређена је Соколска недеља трезвености од 24 до 30 априла 1933. Друштво је набавило од Школе народног здравља у Загребу пропагандни филм “Алкохол”. Филм је био приказан три пута 25 и 26 априла 1933. у локалном кину за омладину основне школе, реалне гимназије и шегртске школе , уз тумачење градског физика члана сокола др. И. Видаковића. Сваки пут је било око 450 посетилаца. За грађане филм је приказан 26 априла 1933. увече, са опширним предавањем среског лекара члана сокола др. К.Вруса. Било је око 350 посетилаца, који су после предавања размишљали о последицама алкохола. (9)

У управи Соколског друштва 1934. били су : старешина др. Јован Марић, заменик Анте Бркљачић, секретар Ђуро Вучковић, председник просветног одбора Милан Каман, начелник Стево Милојевић, заменик Никола Ђурић, начелница Мара Хајек, заменица Зденка Неферовић, благајник Перо Газапи, референт за соколске чете Никола Ђурић. Чланови управе били су : Андро Фрушић, Карло Цвијић, Јурај Кратки, Никола Крезић, Јован Николић, др. Шиме Новосел и Милан Костић. Заменици су били : Емил Кетиг, Саво Богојевић, Рајко Марковић, Милан Стојаковић, Милорад Влатковић, Матија Коларић и Драгомир Станић. Ревизори били су : Михајло Матић, Светислав Огорелица и Стјепан Дережанин. Заменици су били : Јашо Милојевић, Стјепан Радић и Никола Крајновић. У Суду части били су : Јосип Жагар, Фрањо Неферовић, др. Иво Пшеничник, Драгољуб Јовичић и Јулио Вашслер. Заменици су били : Никола Дебач, Јосип Круљац млађи и Анте Прпић. (10)

Начелништво соколског друштва Нова Градишка, уз помоћ просветног одбора и друштвеног лекара приредило је предњачки течај. Течај је почео 23 новембра 1934. и трајао до 24 децембра 1934. За течај се пријавило 11 чланова, 1 чланица и 1 нараштајка. Испит је положило 4 кандидата. Са новим предњацима ублажен је недостатак добрих предњака у друштву. (11) Соколско друштво Нова Градишка приредило је Штросмајерово село 10 фебруара 1935. у соколани. Програм је био : 1. Неда Милојевић је декламовала “Бискуп Штросмајер”, 2. Лада Кетиг је декламовала “Бискупу Штросмајеру” од П. Прерадовића, 3. професор и члан сокола Никола Стојаковић је предавао “Никола Тесла”. Штросмајерово село било је слабије посећено од Светосавскога села. (12)

Соколско друштво Нова Градишка приредило је у соколани Зрињско-Франкопанску академију. Са академијом је било спојено Истарско вече, посвећено “неослобођеној” браћи у Истри. У програму је учествовала фанфара друштва. Програм академије био је : 1) Ц. Сјеверац је декламовао одломак из “Трубље словинске” од Менчетића; 2) Професор Јурај Кратки је предавао “Симболичко значење Зрињско-Франкопанске трагедије”; 3) колективна декламација 15 нараштајаца “Растужени Соко”; 4) Недељка Милојевић је декламовала “Пјесмицу у истарској ноћи” од Р. Каталинић-Јеретова; 5) мушки нараштај је извео вежбе на ручи. Члан сокола Ј. Кратки је у свом предавању изнео најважније моменте из Зрињско-Франкопанске завере и упоредио је калварију најмоћнијих хрватских великашких породица са страдањем и надчовечним напорима нашег народа у борби за ослобођење. На крају је оцртао прилике после Зрињско-Франкопанске погибије, и подсетио на страдања живља у Истри и његову борбу за основна права човека. (13) Соколско друштво Нова Градишка приредило је 30 јуна 1935. на свом вежбалишту годишњу јавну вежбу уз суделовање околних друштава и чета. Пре подне у 9 часова одржане су пробе на вежбалишту. Свечана поворка ишла је кроз град у 11 часова, а у 16 часова била је јавна вежба после које је следила забава са игранком. Распоред вежбе био је : 1. Женска деца и млађи мушки нараштај извео је просте вежбе; 2. мушка деца и млађи мушки нараштај извео је просте вежбе; 3. женски нараштај извео је просте вежбе; 4. мушки нараштај извео је просте вежбе; 5. војници су извели вежбе пушкама; 6. чланови и нараштај месног друштва извео је вежбе на справама; 7. вежбе гостију; 8. деца, нараштај и чланство извели су игре и разноликости; 9. просте вежбе за слет у Софији (чланови); 10. чланови чета извели су просте вежбе; 11. просте вежбе за слет у Софији (чланице); 12. мимоход и поздрав застави. У програму је учествовала фанфара друштва Нова Градишка и пакрачког соколског друштва. На јавној вежби учествовале су скоро све чете друштва Нова Градишка : Машић (20 чланова), Медари-Трнава (22), Старо Петрово Село (80), Церник (18), Шуметлица (52), Доњи Богићевци (7) и Бодоваљци (13). Од околних друштава учествовала су : друштво Окучани (19) са четама : Бодеграји (13), Цаге (7), Лађевац (15) и Боровац (19); друштво Новска (20), Пакрац (38), Славонска Пожега (51), Босанска Градишка (31) и Стара Градишка (6). У поворци која је обишла градски трг и улице око трга учествовало је 389 лица од чега 16 коњаника, који су јахали испред поворке. Наступило је 530 вежбача, а од тога је било 24 војника, који су изводили вежбе са пушкама и вежбе бодовима. Једна од најбољих чета била је чета Старо Петрово Село која је дошла са 80 учесника. На вежби је било доста припадника чета, који су као публика посматрали вежбе уместо да и сами учествују. На вежбама на справама поред домаћих учествовали су гости (Пакрац и Пожега). Пошто је обављен мимоход и поздрав застави, начелник Милојевић говорио је постројеним вежбачима и присутној публици о соколској идеологији. После вежбе била је приређена соколска забава са игранком. (14)

Главна годишња скупштина Соколског друштва Нова Градишка одржана је 19. јануара 1936. Старешина друштва др. Шиме Новосел отворио је скупштину. У свом говору осврнуо се на положај у коме се налази соколство. Позвао је чланство да истраје у соколском раду. Тајник Бранко Тодоровић прочитао је посланицу Савеза Сокола. Друштво је учествовало на слету у Софији. Изабрана је управа у којој су били : Старешина др. Шиме Новосел, заменик старешине Перо Газапи, тајник Бранко Тодоровић, просветар Емил Кетиг, начелник Стево Милојевић, … . (15) Соколско друштво у Новој Градишки приредило је 26 јануара 1936. у соколани светосавско село, спојено са чајанком и плесом. Предавање о св. Сави држао је просветар Емил Кетиг. (16) Друштво Нова Градишка приредило је Штросмајерово село 2 фебруара 1936. спојено са чајанком и плесом. Професор Јурај Кратки држао је предавање о раду и погледима владике Штросмајера. (17)

Прослављена је 30-годишњица Соколског друштва Нова Градишка. 21 јуна 1936. На дан прославе фанфара друштва је прошла улицама и свирала будницу. У соколани је одржана свечана седница, коју је отворио старешина Новосел, а фанфара је свирала химну. После тога Ј. Кратки је прочитао повест Соколског друштва у Новој Градишки. Затим је говорио заменик начелника жупе Загреб С. Тончић. Седница је завршена скупним певањем “Хеј Словени”. После подне је из соколане кренула поворка свих категорија друштва и гостију. Поворка је уз свирање фанфаре прошла главним градским улицама. У поворци је било око 410 лица. Због кише јавна вежба је почела касније. Наступила су мушка и женска деца, мушки и женски нараштај, чланови и чланице и чланови чета у простим вежбама (7 тачака). Војници су вежбали са пушкама, а чланови и нараштај изводили су вежбе на справама. После вежбе чете из Лађевца, деца, нараштајци и чланови наступили су у играма и разноликостима. На крају јавне вежбе чланице и чланови чета и женски нараштај одиграли су неколико народних кола, обучени у народне ношње. Тачку је креирала начелница Хајек. Одржане су просте вежбе чланова чета, разноликости и игре. Јавна вежба завршена је мимоходом 366 вежбача и 24 војника и поздравом заставама. Прослави је присуствовао један од оснивача првог Соколског друштва у Новој Градишки из 1906. Јарослав Шуг, а као делегати жупе Загреб : др. Станко Тончић, II заменик начелника жупе; Јованка Милеуснић, начелница жупе и Антун Урбан, члан управе. У прослави су учествовала друштва : Сисак, Стаза, Хрватска Дубица, Стара Градишка, Окучани, Босанска Градишка и Славонска Пожега. Осим друштва Нова Градишка учествовале су и чете Папићи, Боровац, Пакленица, Млака, Бодеграј, Лађевац, Цаге и Рајић. После јавне вежбе била је организована веселица уз плес и песму. Време је било тмурно и несигурно. (18)

Лист „Соколски Гласник” пратио је у својим чланцима заједнички отпор Срба и соколских друштава покушајима да се одузимају соколски домови. У чланку „Борба око соколског дома у Новој Градишки” истицало се да је закључак Градског већа, да се соколском друштву одузме земља, дарована за дом, и да се уз минималну одштету, одузме и сам соколски дом изазвао негодовање. Даље се у чланку истицало да је соколски дом у Новој Градишки био најважније сабиралиште свих новоградишких Срба, и Срба из околине. Било је и Хрвата али због терора улице, многи Хрвати држали су се по страни. Дотле су Срби прихватили соколско друштво као своје најмилије друштво и у њему се окупљали. У Новој Градишки живела је тада једна трећина српског становништва. Иницијатива за одузање земље и дома потекла је од екстремних елемената и уличних букача. Зато су сви председници општина са српском већином у околини, као и све православне црквене општине, сва национална и културна југословенска друштва, изјавила своју солидарност са Соколским друштвом у Новој Градишки и тражило да се соколски дом остави соколима. Истицало се да је соколски дом национални и културни центар Нове Градишке и читаве околине и важно огњиште националног рада. Соколско друштво у Новој Градишци, са представницима новоградишке околине, као и среза окучанског, било се спремало да предузме све мере, код свих меродавних фактора, да онемогући одузимаљње свог дома. (19) У чланку „Читајући новине …” лист је пренео да је Загребачки „Јутарњи лист “ нашао да је „најинтересантнија тачка” у раду градског већа у Новој Градишки било одузимање соколског дома. Јављао је да је председник градске организације ХСС Дијенес, тај акт образложио да соколи „негирају Хрвате”. Др. Милош Дивић, заступник СДС, у свом излагању апеловао је да соколски дом остане власништво соколског друштва. (20) Соколи су ипак наставили да користе свој дом за своје приредбе.

Соколско друштво Нова Градишка је заједно са Добротворном задругом Српкиња приредило 1 марта 1941. Свесловенско народно вече. Приредба је отворена кратким говором старешине др Гајског, а затим је публика певала “Ој Словени”. У „Соколском гласнику“ истакнуто је : „Простране дворане новога Соколског дома биле су препуне раздраганог света, у жарким бојама наших народних ношњи. Такво богатство народних костима није се скоро видело у Новој Градишки. Већином су биле посавске ношње, али су запажене и загорске, словеначке, херцеговачке, црногорске, србијанске и босанске ношње. … Нарочито су запажене чланице и чланови наших сеоских соколских чета у оригиналним прекрасним ношњама, па се и овом приликом мора истакнути свест и пожртвовност сеоских Сокола који су дошли из удаљених села.” Приход од приредбе премашио је своту од 13.000 динара, па иако се управа соколског друштва споразумела са Добротворном задругом Српкиња да се приход дели попола, ипак је управа Задруге уступила соколима од прихода 10.000 динара. У чланку у „Соколском гласнику“ истакнуто је : „Несебичније и племенитије гесте није ово друштво доживело још ни од једног друштва Нове Градишке.”(21)

Соколско дрзуштво је од двадесетих година било на удару хрватских сокола, који су им уништавали имовину. Ипак они су првих година били оптимистично расположени и настављали су даље свој рад. Соколско друштво у Новој Градишки је у свом југословенству прослављало и Штросмајера и Светог Саву. Ипак у листу „Соколски гласник“ соколи су признавали да је Штросмајерово село било слабије посећено од Светосавскога села. На соколским приредбама учествовало је Српско певачко друштва “Зора”. Рад сокола ометали су крижари. После стварања Бановине Хрватске власт ХСС је водила хајку против соколских друштава. Соколско друштво Нова Градишка је пошто су се Хрвати под притиском хрватских сепаратиста повукли, силом прилика постало друштво ослоњено на Србе у граду и околини. Соколски дом у Новој Градишки био најважније сабиралиште свих новоградишких Срба, и Срба из околине. Соколско друштво у Новој Градишки је у свом раду сарађивало са српским друштвима. Наставили су да користе свој дом. Једно од последњих забележених приредби друштва било је Словенско вече 1 марта 1941. које је друштво приредило заједно са Добротворном задругом Српкиња. После Априлског рата 1941, у НДХ. соколска друштва су била забрањена, а чланство заједно са Србима изложено усташким прогонима.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Ђ.В, „Брат Богослав Хајек, шумарски саветник у м.”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 маја 1932, бр. 22, стр. 3;
2. „Соко у Новој Градишки”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 48;
3. „Рад Југословенског Сокола у Новој Градишци”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3, стр. 50;
4. „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 136, 137;
5. Р, „Соколско друштво Нова Градишка”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јуна 1930, бр. 12, стр. 7;
6. „Соколско друштво Нова Градишка”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. новембар 1930, бр. 27, стр. 6;
7. Др. Никола Жутић, „Крајишки соколи Соколи српске крајине 1903-1941.-1991.”, Београд, 1998, стр. 86, 87;
8. Ђ.В, „Соколско друштво Нова Градишка”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јула 1932, бр. 29, стр. 8;
9. Д.В, „Соколско друштво Нова Градишка”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 маја 1933, бр. 20, стр. 6;
10. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, Година I, Београд 1934, стр. CLIV;
11. Ј.К, „Друштвени предњачки течај”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 8;
12. Ј.К, „Штросмајерово село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 8;
13. Ј.К, „Зрињско-Франкопанска академија и Истарско вече”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 маја 1935, бр. 20, стр. 6;
14. Ј.К, „Годишња јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 августа 1935, бр. 30, стр. 8;
15. „Главна годишња скупштина Соколског друштва у Новој Градишки”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр.2;
16. „Светосавско село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;
17. „Штросмајерово село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;
18. „Прослава 30-годишњице Соколског друштва у Новој Градишки” „Соколски гласник“, Љубљана, 17 јула 1936, бр. 29, стр. 3;
19. „Борба око соколског дома у Новој Градишки”, „Соколски гласник“, Београд, 7 фебруар 1941, бр. 6, стр. 7;
20. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 7 фебруар 1941, бр. 6, стр. 7;
21. „Словенско вече Соколског друштва Нова Градишка”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 7;