Objava / 07/03/2023

Учешће фискултурника из Југославије на XI Свесоколском слету у Прагу 1948.

За послератну комунистичку власт у Југославији соколи су били опасни непријатељи. Рато Дугоњић је у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. (1) Пошто је део сокола у Словенији учествовао заједно са комунистима у борби против окупатора председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (2)

После Другог светског рата део сокола наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције и надајући се да ће доћи време када ће бити обновљен Савез Сокола. Сматрали су да је соколска организација прешла у илегалу. Настојали су као на пример др. Слободан Ђорђевић да одржавају везу са соколима у иностранству. Соколски предњаци који су преживели рат и послератне ликвидације своју су активност могли да наставе једино у организацијама које су основали комунисти. А то је значило у Фискултурном или Гимнастичком савезу. Као патриоте били су спремни да помогну обнову земље упркос власти комуниста. Почетком 1948. установљен је Гимнастички савез Југославије, који је окупљао 60.000 вежбача у 862 друштва широм Југославије (3). Непосредно после оснивања, Гимнастички савез Југославије припремао је учешће југословенских вежбача на XI Свесоколском слету у Прагу 1948. То је био први испит нове организације, коју је требало положити у иностранству, пред братским народом Чехословачке и многобројним гостима из словенских и других земаља. Југословенска група у Прагу састојала се од 700 бораца Југословенске ратне морнарице и 3.300 фискултурника чланова ФИСАЈ-а и Гимнастичког савеза. У Праг су ишли са 10 великих специјалних путничких возова. Сем морнара око половина вежбача били су предратни соколи (др. Виктор Мурник, др. Иван Пустишек, Ангелина Петровић, …). Резолуција Информбироа објављена је на Видовдан. Вежбачи су на путу дознали за резолуцију и по писцима књиге „Наш спорт у 1948” њихов одговор био је чврста решеност да свим својим снагама прикажу бар један део истините и стварне Југославије. У вежби су морнари својим телима изводили контуре брода, сидро и грб ФНРЈ. Омладинци и омладинке изводили су вежбе које су изражавале славну историју и стварност Титове Југославије. Њихов наступ био је бурно поздрављен, а посебно скупина „Турски марш“ коју је за соколске потребе пре Другог светског рата приредио др. Виктор Мурник, први начелник Југословенског соколског савеза. Др. Виктор Мурник је исто тако припремио екипу фискултурника за слет 1948. Представу је гледало 300.000 посматрача на великом стадиону у Прагу. Кроз подршку југословенским вежбачима грађани су изражавали свој протест због совјетске окупације и успостављања социјалистичког система. Никола Пилауер, члан обновљеног сокола у Белој Цркви, који је учествовао као морнар Југословенске ратне морнарице описао је своје доживљаје са слета: „ … у Праг смо стигли око десет сати пре подне. Стварно је то био спектакуларан дочек, сви становници Прага изашли су да нас поздраве …Тог истог дана објављена је резолуција Имформ бироа. Масу људи ништа није могло да заустави да на чешком језику кличу „наздар југославски наможњици”. … Више земаља је учествовало на слету, али публика је од нас тражила да из дана у дан понављамо вежбе, како би што више људи из Чешке могли да дођу и виде нас … После двадесетог дана ред је био да кренемо, укрцали смо се у воз, али воз није могао да крене од Чеха који су нам приредили испрачај. После три сата кашњења, кренули смо за Београд. …У Београду смо извели цео програм на Хиподрому код Цареве ћуприје.” (4)

О утисцима са слета писали су и тадашњи домаћини. Страних такмичара на слету било је 15.000. Највише их је било из Југославије. Дошли су у великом броју, као за време прошлих слетова, а при наступима се показало да они извиру из соколске школе, а њихово братимљење са чешким соколима било је искрено и братско. Видело се да је традиција братства дубоко урезана у срцима. Насупрот њима делегација Совјета бројала је 500 лица, којима је било забрањено да долазе у приватан додир са соколима. Бугарска делегација имала је 81 члана и само је наступила на академији. Група Лужичких Срба била је малобројна, и наступила је само са народним играма. (5) Тајна полиција је пратила све активности укључујући и соколске гардеробе. Упркос томе када је поворка соколских чета пролазила поред главне трибине, на којој су се налазили чланови комунистичке владе окренули су главе уместо ка њима од њих. (6) На супротној страни од руководства партије била је Титова слика. У дисертацији Николе С. Мијатова „Спорт у служби социјализма : југословенско искуство 1945-1953” о догађајима у Прагу коментарисано је : „Неуспешно, Чехословачка је покушала да интегрише Соколе у нову социјалистички спорт. У реалности, на слету, соколи су се поставили реакционарно у односу на нову владу. У свему томе, значајну улогу одиграли су и југословенски спортисти који су побрали многе симпатије у Прагу, којима опет не треба придавати нарочиту важности. Демонстрације сокола биле су у бити антисоцијалистичке а са те стране симпатисање Тита било је искључиво као вид опозиционирања владајућем чехословачком режиму. За југословенску владу подршка је била добродошла али и потврда да је прекид са соколском прошлошћу била добра одлука с обзиром да се покушај интеграције Сокола у Чехословачкој завршио катастрофално.” (7)

Тадашња власт уздизала је понашање фискултурника на слету. У оквиру прославе Дана Републике, 29. новембра 1948. одржана је на Коларчевом универзитету у Београду свечана академија Гимнастичког савеза Југославије. Комитет за фискултуру владе ФНРЈ и Извршни одбор Фискултурног савеза Југославије одлучили су да на академији заједнички одају признање за залагање и високу патриотску свест колективу учесника на Свесоколском слету у Прагу 1948. и то : свим вежбачима, водницима, командирима и заменицима командира чета, свим штабовима бригада и главном штабу у саставу : Јозо Бачић, командант; Неда Крмпотић, заменик команданта; др Ивко Пустишек, начелник; чланови штаба : Бора Стојадиновић, Владо Јуранчић, Рудолф Цар, Јован Шћекић, Томаш Шавник. Засебно су похваљени: др Виктор Мурник, Петар Ламза, Борис Грегорка, Рафо Бан, Јелка Бан, Јелица Васас, Милица Шепа, Васиљка Ракић, Лојзе Шаворн, Фране Жиц, Драгица Баслетић, Јанко Кавчић, Славко Пољшак, Дана Пољшак, Зденко Павић, Емил Вукотић, Душко Момчиловић, Душко Стефановић, Боса Узелац, Раденко Ковачевић, Љуба Милојевић, Кадро Фетахагић, Цане Аврамовски, Мирко Радулов, Драгутин Ћосић, Славољуб Ђукић, Јаван Цекић, Едо Љубибратић, Олга Кержан … Како је истакла Неда Крмпотић : „Лик фискултурника-вежбача са прашког слета, који са упорношћу и доследношћу учи и извршава задатак, који је пламени и одважни патриота своје домовине остаће светли пример у развоју наше фискултурне организације, која у својим редовима васпитава и има такве људе.“ (8)

У Програму III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда 3 октобра 1948. на спортском центру бр. I. наведено је да X. Београдска бригада изводи вежбе са Свесоколског слета у Прагу. (9)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89, 90;
„Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;
Уредник Љубомир Вукадиновић, „Наш спорт у 1948“, Београд 1949; Павле Врачарић, „Обнављање соколства на територији Савезне републике Југославије“, „Саветовање улога обновљеног соколства …“, Издавач Соколска жупа Београд, јун 1996, Београд,стр.30; Никола Пилауер, члан сокола у Белој Цркви (Банат), „Учешће на слету у Прагу 1948. године“, „Око соколово“ Београд, јул 2011, бр.41-42, стр.25,26;
„Неми протест”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 245;
„Неми протест”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 246;
Никола С. Мијатов, „Спорт у служби социјализма : југословенско искуство 1945-1953”, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, 2019, стр. 477;
Уредник Љубомир Вукадиновић, „Наш спорт у 1948“, Београд 1949;
Програм III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда;