СОКОЛСКИ РАД У ШИРЕЊУ ХАЗЕНЕ

У међуратном периоду Краљевина С.Х.С одржавала је блиске везе са Чесима. Због тога је био велики чешки утицај на Југославију. Највише утицаја било је кроз Соколство али је било и кроз нове игре. Чешки професор А. Кристоф је 1908. створио игру, која је по њему одговарала не само женској природи, него је била нужна потреба за развијање телесних органа код жена. Та игра је названа Хазена – рукомет. Тактички и технички заснивала се на истим правилима као ногомет. Главно средство у игри су биле руке. Хазена или рукомет је била лаганија, мање напорна, ублажених покрета и искључивала је свако насиље и суровост. Као друштвена игра од 7 до 9 особа, играла се на великим просторима, летњим вежбалиштима, која су морала имати 48 метара у дужини и 32 метра у ширину. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” позивали су соколице и нараштајке да играју хазену у слободном времену. Аутор чланка је сматрао да су неке вежбе у лакој атлетици за жене сувише тешке и напорне, док су друге биле прескупе, па су били привилегија оних који су имали новца. Зато је права игра за жене била хазена. (1) Први женски спорт који се појавио у Југославији била је хазена 1920. Игра је била слична рукомету. Донели су је запослени у чешким фирмама. Прве су је прихватиле сестре познатих фудбалера. Тако су фудбалски клубови добили женске секције, а затим и хазена клубове. Основан је 1924. Хазена савез Југославије и одржано прво државно првенство који је освојила екипа „БСК”. На утакмицама хазене окупљало се две до три хиљаде гледалаца. (2) У Београду је после Првог светског рата поред задобијених рана друштво снажно и са полетом ишло напред, тежило прогресу у свим правцима. Септембра 1921. неколико чланица клуба „Југославија” изашле су на игралиште клуба и започеле нову игру. Добијена су правила хазене па је хазена секција С.К. „Југославија” под вођством једног Чеха, почела са тренирањем и упознавањем са детаљима игре. Одмах после „Југославије” основао је Б.С.К. своју секцију хазене. По угледу на Београд основана је хазена и у Загребу и другим местима. Хазена „Југославија” играла је у Љубљани са хазеном С.К. Илирија; У Жомбољу; у Загребу и Београду против Хашка, у Новом Саду, у Руми, Пожаревцу, Митровици. У Београду је хазена „Југославија”играла највећи број утакмица са Б.С.Клубом. Победа је била наклоњена час једној час другој страни. Првенство Београда 1927. освојила је хазена „Југославија” одневши победе над свима осталим противницама. На утакмици у Београду 1923. против Чехословачке хазена С.К. „Југославија” била је стуб државне репрезентације. Када је 1924. у Загребу ојачао нови спорт на утакмици у Прагу за државну репрезентацију хазена „Југославија” дала је две играчице. У државној репрезентацији 1925. и 1926. против чехословачке хазене била је једна играчица хазена „Југославије” . Као првак Б.Х. Подсавеза требала је да игра за државно првенство против загребачке „Конкордије” и љубљанске „Илирије”. У свом клубу имале су потпору и заштиту. (3) Хазена Б.С.К. Делује од 1921. Одиграла је 55 утакмица од којих је добила 46, изгубила 4 и играла нерешено 5. (4)

Са своје стране соколи су настојали да у међуратном периоду уведу нове спортове одбојку, хазену, кошарку, смучање, клизање. (5) Клуб „Соко” из Београда основао је 1923. секцију Хазене. У првом тиму биле су : госпођице Живановић, В. Миленковић, С. Кнол, М. Бадњевац, З. Бадњевац, Ј. Бадњевац и Ј.Кушић. Та грана спорта није клубу доносила материјалну корист, али клуб је сматрао да чини услугу својим женским члановима, није жалио материјалне издатке, већ је чинио како је кад могао и одржавао секцију. Клуб је из пропагандних разлога, слао комлетан тим у вароши и варошице у унутрашњости. (6) Прве су биле Пава Секулић и Мара Поповић, сестре Милана Бајића, играча „Сокола”. (7) Према закључку техничког одбора Соколске жупе Загреб одређена је облигатно Хазена за женски нараштај, а кошарка за мушки нараштај. Утакмице из тих игара биће прво у друштвима, а најбољи играчи и играчице биће као репрезентација друштва, која ће водити утакмицу са репрезентацијом другог друштва. За највише постигнутих бодова у једној и другој утакмици друштво је требало да добије награду, која је остајала у поседу друштва до наредне борбе. (8)

Женска репрезентација Југославије освојила је у Лондону првенство света 1934. (9)

Министарство физичког васпитања народа из Београда позвало је питомце Централног института за физичко васпитање из Варшаве да приликом посете Југославији одрже неколико приредби, у којим су приказане игре одбојка, кошарка, рукомет и хазена као и методе учења бокса. (10) Група од 65 студената института стигла је 16 августа 1937. у Београд из Софије. На железничкој станици у Београду су били срдачно дочекани од публике и војне музике. У име министарства физичког васпитања народа госте је поздравио начелник Вук-Арачић. На летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану, питомци завода приредили су јавни час. Присуствовали су : у име министарства физичког васпитања народа начелник Вук-Арачић, у име министарства војске и морнарице генерал Ђукић, који је заступао и Олимпијски одбор, представници Савеза Сокола Ђура Паунковић, Миливоје Смиљанић и савезни начелник др. Пихлер као многи чланови савезне управе и М. Нешић у име Пољско-југословенске лиге, … . Вежбалиште је било испуњено публиком из соколских и спортских кругова. Пољски студенти су наступали на челу са инстуктором Клуком. Директор школе пуковник Гиљевић је уз пригодан говор предао као успомену барјачић у пољским народним бојама заступнику министарства физичког васпитања народа. Кад је војна музика одсвирала пољску и југословенску химну, наступило је 14 Пољака, који су извели вежбе са кратком вијачом, са малом лоптицом и са дашчицом у облику диска. Вежбе су показане као пример, како се може без нарочитих справа применити телесно васпитање код деце до 12 годне. Потом је била утакмица у одбојци и кошарци између тима пољских студената и тима састављеног од чланова београдских соколских друштава. Пољски студенти су 17 августа 1937. разгледали Београд, а у београдској општини приређен им је свечани пријем. Министарство физичког васпитања народа приредило је у част Пољака увече банкет у Гардијском дому. (11) У Соколском дому „Матица” у Београду одржан је савезни предњачки течај за чланице од 15 до 30 маја 1937. На течају предавало се практичне часове вежбања, хазену, пливање, просте гране гимнастике, кошарку, соколско васпитање, дужности начелнице као и певање и народна кола. Течај је био у интернату а завршило га је 18 сестара. (12)

У међуратном периоду Краљевина С.Х.С одржавала је блиске везе са Чесима. Због тога је био велики чешки утицај на Југославију. Утицај је био кроз соколски покрет али и кроз игре. Први женски спорт који се појавио била је хазена 1920. Игра је била слична рукомету. Донели су је запослени у чешким фирмама. Прве су је прихватиле сестре познатих фудбалера. Тако су фудбалски клубови добили женске секције, а затим и хазена клубове. Соколи су сматрали да су жене у свему равноправне са мушкарцима и зато су се трудили да за соколице уведу и рашире игру хазену.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Др. Ц.К., „Хазена.”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 112;
2. Душко Антонић, „Луде насте и беле вране”, „Почеци спорта у Србији а на Савском венцу”, Београд, септембар 2009 године, стр. 14;
3. Бора Јовановић, „Спорт је здравље за наш женски подмладак”,„Илустровани лист”, Београд, 26.2.1928, бр. 8, стр. 10, 11, 16;
4. Олдбој, „Хазена Б.С. К-а”, „Илустровани лист”, Београд, 26.2.1928, бр. 8, стр.11, 17;
5. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 66-70;
6. „Споменица о тридесетогодишњици 1903-1933”, Београд, стр. 51, 59, 61, 62;
7. Душко Антонић, „Луде насте и беле вране”, „Почеци спорта у Србији а на Савском венцу”, Београд, септембар 2009 године, стр. 14;
8. „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 117;
9. Душко Антонић, „Луде насте и беле вране”, „Почеци спорта у Србији а на Савском венцу”, Београд, септембар 2009 године, стр. 14;
10. „Висока школа за телесно васпитање у Варшави”, „Соколски гласник”, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 7;
11. „Студенти Централног института за физичко васпитање у Варшави на екскурзији у Југославији”, „Соколски гласник”, Београд, 21 августа 1937, бр. 25, стр. 8;
12. „Општи савезни течај за чланице”, „Соколски гласник“, Београд, 19 јуни 1937, бр. 19, стр. 5;