Соколи у Тузли

Стеван Жакула је у Тузли заједно са националним радницима Ристом Јеремићем, Васом Ристићем и Мишком Јовановићем основао Српски соко 1905. О значају рада Стевана Жакуле у Тузли најбоље говори изјава Мишка Јовановића : „Ја сам био, док није дошао Жакула у Тузлу, лола и нисам се ничим бавио а он ме је узео у своје рука и дотерао, увео ме у Соко и направио ме је другим човеком. Тиме је он мене ослободио од душевне таме и зла а тако сам и ја друге ослобађао приводећи их Соколу”. Мишко Јовановић био је старешина Српског сокола у Тузли а Вељко Чубриловић тајник. Ишли су од села до села и проповедали : „У Соколство за народ и слободу !” Жакулиним залагањем основано је неколико соколских друштава у Посавини од Зворника до Добоја.(1) После Сарајевског атентата 1914. отпочео је прогон сокола у Тузли. Од 28. јуна 1914. па све до краја 1918. тамнице су биле пуне сокола. Због учешћа у атентату Мишко Јовановић и Вељко Чубриловић осуђени су на смрт. Мишко Јовановић је у свом писму жени написао : „Поздрави ми све српске Соколе и поздрави их соколским Здраво !.” Под вешалима су викали : „Живио краљ Петар – живила слобода – живила Србија !” (2)

После ослобођења и уједињења 1918. основана је Соколска жупа Тузла. Одржала је скупштину 11 фебруара 1923. За старешину је изабран брат Бранко Стакић, а за начелника брат Стеван Јакшић. (3) Одржала је слет у Босанском Шамцу 1923. Учествовали су делегати загребачке и београдске жупе. (4) Жупа је одржала скупштину 3 фебруара 1924. Приредила је 1923. слетове у Босанском Шамцу и у Босанском Броду. Скупштина жупе посветила је пажњу оснивању сељачких соколских друштава. Организовала је заједничка летовања у манастиру Озрену. За статрешину је изабран пуковник и командант тузланског војног округа Стаја Стајић, заменик адвокат из Тузле Бранко Стакић а за начелника Стеван Јакшић. (5) Скупштина Соколске жупе Петар Велики Ослободилац у Тузли одржана је 22 јануара 1925. Било је присутно 25 делегата соколских друштава. Била су основана 4 нова друштва. Жупа је приредила летовање. Старешинство је са својим културним и просветним секцијама на покрајинском слету у Сарајеву и соколском сабору у Загребу. Било је изабрано ново старешинство на челу са пуковником Стајом П. Стајићем, као старешином. (6) Соко у Брчком приредио је 22 августа 1926. јавну вежбу. На вечерњој академији истакла су се браћа и сестре из Винковаца, који су вежбали седмицу и деветку. (7)

У годинама 1914-1916. аусто-угарске власти су обесиле 29 особа. Једног дана обешено је 18 Срба сељака, који су сахрањени у једној раци у дну српског гробља на Трновцу. Остали су сахрањени на разним другим гробљима, па и у шикарама изван гробља.Свештеник Лазаревић осуђен је што је у једном изванредном тренутку лкикнуо : „Живила Србија која нас је спасла”. Павличевић је осуђен што је раздражен викао : „Живио Краљ Петар, доле Фрањо Јосип”. Остали су осуђени да су наводно били у споразуму са српским комитама и помагали их. Соколско друштво у Тузли одлучило је да се посмртни остаци обешених пренесу и сахране у гробницу и да се подигне спомен-плоча. На челу са старешином пуковником Стајом Стајићем, прикупили су податке о обешенима. Црквени Одбор изашао је у сусрет жељи Соколског друштва и дозволио да се гробница изгради у порти пред западним вратима српске православне цркве у Тузли. Уз свечаност преноса костију обешених спремано је и славље развића жупског барјака, којег је тузланској жупи поклонио краљ Александар. Сва је Тузла добила свечани изглед 18 септембра 1926. када су одржане обе свечаности. Дан пре стигли су многи гости а и породице обешених. На сам дан свечаности стигао је бродским возом у Тузлу старешина ЈСС. Е.Гангл. На перону су га дочекали соколи. По изласку из воза поздравио се са старешином жупе и друштва Тузла Стајићем. Ученица 1 разреда гимназије Ангелина Магарашевић предала је Ганглу киту цвећа уз поздравни говор. Гангл је одговорио на поздрав и пољубио Ангелину. Соколи су га поздрављали са соколским „Здраво”. Вечерњим сарајевским возом дошао је краљев заступник, бригадни генерал Илија Петковић. У име краља кумовао је развијању барјака. На станици су га дочекали Стајић, Гангл, пуковник Милорад Лазаревић, који је на свечаностима заступао министра војске, велики жупан др. Јован Зец, комесар градске општине Ђурђевић и мноштво сокола и грађана. Са генералом дошао је и Стеван Жакула, оснивач тузланског сокола. Учествовао је на свечаностима предавањем на академији о пређашњем раду тузланског сокола основаног 20 година пре тога. Многобројни соколи стизали су возовима, а бијељински, угљевички и зворнички аутомобилима. Сутрадан 19 септембра 1926. био је ведар и сунчан дан.Тузланским улицама на све стране целог дана је ужурбано врвео свет. Свечаности су почеле са лакоатлетским соколским утакмицама на гимназијском вежбалишту. Утакмице су биле јавне, а победничко соколско друштво имало је част да у тој години чува жупску заставу. У такмичењима су учествовала друштва : Тузла, Крека-Лукавац, Бијељина, Угљеник, Зворник, Маглај, Теслић и Завидовић. Друштва су се такмичила за првенство које је носило жупску заставу. Вршена су такмичења чланова тих друштава, затим чланица из Тузле, Креке, Теслића и Дервенте. Такође и нараштајаца из Тузле и Креке. Победило је бијељинско друштво. После тога био је свечани чин преноса костију мученика палих за ослобођење и уједињење. После подне развијена је на тргу у Тузли соколска застава.Соколи су били постројени у средини вежбалишта. Било је око 2.000 гледалаца. После церемоније развијања заставе музика је интонирала химну. Стаја је уручио заставу Коваљском, начелнику жупе, да је преда бијељинском соколском друштву. У свом говору Гангл је између осталог истакао : „ … У нашим ушима као да још увек одзвања звекет ланаца, којима су и ова земља и народ овај били спутани од бездушне туђинске силе. … Сви морамо несебично и пожртвовно служити сталном напретку свију слојева нашега народа, а соколске заставе које су симбол наше верности и борбености, нека оживе веру код наше неослобођене браће, да ће и њима једном синути дан слободе и уједињења с нама у слободној отаџбини. …. “. После Ганглова говора војна музика свирала је молитву. Испред жупске заставе су дефиловали сви соколи са заставама кречанском и тесличком. После развијања заставе била је соколска јавна вежба.Уз соколе вежбала је и војска под шлемовима са вежбама са пушкама. Мушки нараштајци су наступали као Зекини голаћи. Војска је била бурно поздрављана, без прекида. Свечаности су завршене свечаном академијом у „Бристолу”. Академија је приређена у част 20-годишњице оснивања Српског Сокола у Тузли и 40-годишњице Српског Певачког Друштва „Његуш”. Отворио ју је Стајић говором у коме је захвалио Тузли на израженим симпатијама. Прота Јанковић, ректор, говорио је о раду Његуша током 40 година, а Жакула је говорио о постанку и раду Српског Сокола у Тузли. Друштво Његуш певало је химну, Богови силни, Двоглав оро, Вода звира, Господи услиши, а академија је закључена бајком „Чаробна светиљка” коју су извела соколска деца. Чланак „Велике соколске и народне свечаности у Тузли” у „Соколском вјеснику жупе загребачке” завршен је речима : „Нека је вјечна успомена онима, који потврдише национално и соколско уверење – својим животима и радом!” (8)

У Соколском календару о Тузли истакнуто је : Жупа Краља Петра Великог, Ослободиоца је основана 1921. Старешина жупе Јован Петровић, начелник инж. Милош Квапил, начелница Смиља Квапилова, тајник Војислав Богичевић, пр. Богољуб Бијелић, статистичар Мехмед Салихспахић. Било је 16 друштава у 3 окружја. Чланова 1.548, чланица 278, вежбача 311, вежбачица 127, чланова у одори 171, … . За друштво Тузла истакнуто је : Старешина Никифор Тодић, начелник Јулијан Коваљски, начелница Јелка Јуракова, тајник Абдулах Куносић, предавач професор Љубо Бјелић, чланова 175, чланица 33, вежбача 32, вежбачица 16, мушког нараштаја 38, женског нараштаја 22, мушке деце 34, женске деце 38, чланова у одори 10. Друштво је вежбало у свом дому, као и у школи. Изводили су јавне вежбе. Предњака је било 5, имали су тамбурашки збор. (9)

Годишња скупштина жупе Тузла била је одржана 14 фебруара 1932. у Тузли. Ујутро истог дана одржана је предконференција изасланика свих друштава. Скупштина је почела после подне у Соколском дому у Тузли. На скупштини су били представници војске, власти и свих месних школа. У извештају се истакло да је жупа израдила да су све нове сеоске чете добиле књиге од друштва „Просвете” из Сарајева и „Народног здравља” из Београда. У вежбачем чланству жупе православних је било 40%, католика 32% и муслимана 22%. Од приближно 8.105 ученика основних школа у редовима сокола било је 1.030, а од 1694 ученика средњих школа у редовима сокола било је 215. Број учитеља у редовима сокола је растао. У свим соколским друштвима 1928. било је око 10 учитеља, а 1931. било их је 58. (10)

У Управи Соколске жупе у Тузли 1934. били су : старешина жупе Јован Петровић, I заменик старешине жупе Никифор Тодић, II заменик старешине др. Бранко Будимир, просветар инг. Ибрахим Шаћирагић, начелник Вјекослав Ковачевић, I заменик начелника Осман Туфегџић, II заменик начелника Јосип Секељи, III заменик Павле Грубач, начелница Зора Кисић, I заменица начелнице Десанка Ђорђић, II заменица начелнице Ната Деспотовић, III заменица начелнице Ковиљка Анђелић, тајник Војислав Богичевић, благајник Мехмед Салихспахић. Референт за соколске чете Вијислав Вукановић. Чланови управе били су Анто Бенеш, др. Вукашин Бубановић, др. Војислав Васиљевић, Дојчин Петровић, инг. Богдан Ђукић, инг. Шериф Бубић, Драго Поповић, Ацо Јовановић и Данило Марковић. Заменици су били инг. Бранко Вукановић, Александар Ципруш, Анто Викић, Љубомир Шобић, Ахмед Шербић, Дервиш Пљевљак и инг. Богољуб Јанковић. Ревизори су били Марко Вујасиновић, Анто Примужић и Мехмед Канвећић. Заменици су били Милан Остојић и Карло Крсек. У Суду Части били су Никифор Тодић, инг. Бранко Будимир, др. Војо Васиљевић, Љубомир Шобић и инг. Вјекослав Ковачевић. Заменици су били Стеван Јакшић, Александар Ципруш и Осман Туфегџић. Друштва и чете у саставу жупе били су Бегов Хан, Бијељина, Босански Брод, Босански Шамац, Брчко, Букиње, Дервента, Добој, Домаљевац, Гор. Слатина, Гор. Трамошница, Јањари, Которско, Кладари, Копривна, Козлук, Љепунице, Лијешће, Лужани, Мајевац, Милошевац, Мишковац, Осечани, Прибинић, Ражљево, Срп. Гропска – Бушлетић, Грачаница, Градачац, Крека, Лукавац, Љубовија, Маглај, Модрича,Оџак, Сребреница, Теслић, Тузла, Угљевик, Власеница, Завидовић, Зворник, Блатница, Брањево, Брезово Поље, Бродац, Барићи, Булетић, Чечава, Добрња, Срп. Шпионица, Тавна, Трњаци, Врућица, Жарковина. (11) На иницијативу старешине друштва Тузла Никифора Тодића основан је 20 децембра 1932. при Соколском друштву позоришни одсек. Одсек је био смештен у Соколском дому са салом и великом позорницом као и са нузгредним просторијама. Требали су да поврате живот замрлој друштвености у Тузли. Изведен је 10 децембра 1933. комад “Мистериозни камић” од И.Кулунџића, пред дупке пуном салом. Посетиоци су захтевали да се комад понови. Комад је поново изведен 17 децембра 1933. уз огромно учешће посетилаца. (12)

Соколско друштво Тузла имало је 1934. преко 600 чланова. Старешина друштва био је Никифор Тодић. Радили су на томе да идеологија соколства продре и у најзабаченије село у оквиру деловања друштва. Друштво је подигло дом који је био украс Тузле и околине и који је вредео милион и по динара. Добили су на поклон заставу од краља Александра. У прогласу поводом прославе развијања заставе између осталог истицало се : „Једно од најстаријих друштава у овом крају, основано у времену тешког робовања, да служи највишим народним идеалима, оно је од свога постанка, па све до одлучне борбе за те идеале, било табор народне војске, која је у нашој Тузли и њеном крају осигурала видно и достојно место у историји нашег народног ослобођења. Све то време било је наше друштво живи огањ националне свести и чврстог соколског веровања у коначну победу Истине. – Оно је било стециште дивних Сокола-јунака, који су с осмехом и песмом на уснама испустили своју племениту душу на пољу части, те на вешалима и у тамницама угњетача-туђина, служећи великој заветној мисли. Генерације још живих соколских радника, одгојене у нашем друштву у духу наших неумрлих соколских хероја Мишка и Вељка и под водством нашег соколског вође и првака Стевана Жакуле, не одмарајући се ни данас него разасуте по свима крајевима дивне наше ослобођене Отаџбине, воде народ, препорођени соколским радом, предане и пожртвоване кроз соколска друштва и чете у лепши, здравији и напреднији живот за срећу нашег Краља и снагу домовине. Знак признања за тај и такав рад Њ.В. Краљ Александар I даровао је нашем друштву соколску заставу, …. Ово највише одликовање је нови и најјачи потстрек за даљњи развој и рад нашега друштва. Оно је поклик за нове борбе и нова прегарања, ….. Овај красни дар биће наш најсјајнији алем камен, а уједно и најдрагоценији украс нашег новог Соколског дома.” Прослава је била планирана : У Соколском дому Краља Александра 2 јуна 1934. требала је бити приредба за омладину. У 19 часова поздрав паљбом соколској штафети, која је пролазила из Сарајева ка Опленцу, да пламеном бакље запали кандило вечне захвалности Краљу Петру. Свечана поворка градом била би 3 јуна 1934. Потом Јавни час и развијање заставе. После је требало да буде народно весеље. (13)

Начелништво III округа соколске жупе Тузла водило је 5 матичних друштава са 33 соколске чете, све заједно 5.000 припадника. Одржавало је предњачке течајеве од којих 2 у Брчком и 2 Бијељини. Кроз течајеве је прошло 93 течајца. Последњи предњачки течај за воднике соколских чета одржан је у Брчком од 25 фебруара до 7 марта 1935. Било је 24 течајаца. (14) Певачки одсек Соколског друштва Добој бројао је око 30 певача и припремао се за соколски поход на Опленац и за учествовање на свечаности освештења камена-темељца Соколског дома у Добоју. Хором је руководио Ал. Ципруш, прочелник певачког одсека. (15)

Главна годишња скупштина Соколске жупе Тузла одржана је 7 априла 1935. у просторијама Соколског дома у Тузли. Присуствовали су делегати 21 соколског друштва. У извештају о раду истакнуто је да је жупска управа корпоративно суделовала на сахрани краља Александра и посетила његов гроб приликом првог парастоса, који је даван на Опленцу. Послала је своје делегате на прославу сокола у Сремским Карловцима. После катастрофе у руднику Какањ жупа је водила акцију за помоћ пострадалима. Из жупе је послано 9.000 динара. Жупа је основала у току 1934. 14 соколских чета и 1 друштво, па је имала 26 соколских друштава и 82 чете. Број припадника жупе порастао је за преко 3.000 лица. Одсек за сеоско Соколство одржао је течај за вође чета у Креки, организовао учешће сеоских девојака (први пут и муслиманки) на домаћичком течају на Илиџи. Ангажовао се на јачем учешћу учитеља у соколском раду, раздао велики број садница четама, … . У новој управи изабраној на скупштини били су : старешина Јован Петровић, I заменик старешине жупе Никифор Тодић, II заменик старешине др. Бранко Будимир, начелник Осман Туфегџић, …. . (16)

Жупа Тузла приредила је Видовдански слет 28, 29 и 30 јуна 1935. Истовремено прославила је 15 година свог соколског рада. На слету је учествовало 120 соколских јединица са територије жупе Тузла. На игралишту „Зрињског” 28 и 29. јуна 1935. одржана су такмичења свих категорија, свих јединица под вођством својих предњака. Присуствовао је изасланик Савеза СКЈ Војиновић. Грађани Тузле дочекали су преко 2.000 сокола са стране. Град је био окићен заставама, плакатима и зеленилом, које је украшавало и најмању кућу тузланске чаршије. Соколско посело 28. и соколско позориште 29. били су посећени, тако да велика соколска сала није могла да прими све госте, па се морало употребити и летње вежбалиште Соколског друштва Тузле. Кроз градске улице 30. дефиловало преко 2.000 сокола поздрављених патриотским овацијама и засипаних цвећем од грађана и школске деце. Био је густ шпалир почев од соколског дома па кроз све улице куда је поворка прошла. Јавни час одржан је у присуству изасланика министра војске и морнарице пуковника Васића, изасланика бана Дринске бановине среског начелника и члана сокола Б. Алексића, изасланика Савеза СКЈ Војиновића, председника тузланске општине и члана сокола Мурадбега Заимовића и осталих представника војних и цивилних власти, и пред преко 7.000 гледалаца. Јавни час отворио је старешина жупе Јован Петровић. После њега Воја Вукановић изнео је историјат жупе Тузла и њен 15 годишњи рад. Истакао је напредак жупе и стални раст њеног чланства. У вежбама су се истакли војници и соколске чете. После вежби развијена је застава, коју је нараштају друштва Тузла даровао старешина Никифор Тодић. Тодић је истакао да у Александровској Југославији може опстати само онај који је увек био спреман за земљу и живот свој положити, а одбацити све оно што је тровало национални живот. Затим је развијена застава, коју је преко просветара Јована Ђуришића Тодић предао нараштају. Застави је кумовала сестра Нада Тодић. По завршетку јавног часа велики број гостију отишао је у Соколски дом, где приређен кермес. Специјални возови одвезли су госте са стране. (17)

После смрти краља Александра Соколска жупа Тузла одлучила је да поведе акцију за подизање споменика краљу у Тузли. Акција је наишла на разумевање и одобравање код патриотског грађанства. На Дан Уједињења 1 децембра 1935. споменик је откривен. Уочи Дана Уједињења приређена је поворка грађана и сокола, у којој су узела учешћа скоро сва месна друштва и корпорације. Поворка се зауставила пред хотелом „Бристол”, где је изасланика краља, пуковника Михајла Васића, поздравио председник општине Хасанага Х. Пашић, а Васић му је одговорио поздрављајући националну Тузлу. На Тргу краља Петра, где је споменик постављен, на Дан Уједињења слегло се непрегледно мноштво грађана и сокола, као и соколских чета. Уз споменик стајали су заставници са заставама соколским. На трибини налазили су се изасланик краља, пуковник Михајло Васић, …. потпредседник Сената др. Урош Круљ, заступник Народне скупштине Коста Алексић, муфтија тузлански, …. Савез Сокола заступао је Воја Тодоровић. Свечаност је била преношена звучницима, а отворио је старешина жупе Јован Петровић. Затим је говорио I заменик старешине жупе Никифор Тодић. После његовог говора су певачка друштва „Његуш” и „Гајрет” певала химну. Изасланик краља, пуковник Михајло Васић открио је споменик. Гимназијски збор певао је „Чуваћемо Југославију”. Старешина жупе Тузла предао је председнику општине Хасанаги Х. Пашићу, који се захвалио жупи на уложеном труду око споменика и обећао да ће споменик чувати. На споменик је положио венац од свежег ловора др. Урош Круљ, који је истакао заслуге краља Александра за напредак Отаџбине. Изасланик Савеза Сокола Воја Тодоровић истакао је да се радује што је иницијативу за подизање споменика дала Жупа Тузла и што је иницијативу прихватило родољубиви грађани Тузле. Затим су представници установа и корпорација положили венце на споменик. Лепо је говорио председник среског учитељског друштва Михајло Тодић. После свечаности дефиловали су соколи испред споменика. Споменик је био рад академског вајара Сретена Стојановића из Београда. (18) Соколски дом у Олову отворен је 11. октобра 1936. Изасланик краља, пешадијски потпуковник Тихомир Стојадиновић, помоћник команданта сарајевског војног округа стигао је моторном дресином у Олово. На станици је био соколски одбор са старешином друштва инг. Кузманом Милевићем, вежбаће чланство, многобројни грађани и сељаци како из ближе околине тако и из даљне. Са краљевим изаслаником дошли су Никифор Тодић, старешина Соколског друштва Тузла и Мехо Салихспахић, члан жупске управе. Ученица основне школе Мими Лоци предала је краљевом изасланику киту цвећа. Затим су стигли возови из Хан Пијеска и Завидовића којима је дошло мноштво гостију са свих страна. На улазу у летње вежбалиште краљевом изасланику девојчица Зора Цвијетић дала је со и хлеб. Изасланик краља пресекао је државну тробојку и отворио врата. Предао је дом на чување старешини Милевићу, са жељом да новоотворени дом буде светионик сваког добра. Старешина Милевић поздравио је изасланике краља, бана, делегате Савеза, жупе, и осталих друштава, представнике цркве, те остале посетиоце. Верски обред су извршили прота Михајло Савић из Кладња и муслимански свештеник Абдурахман Мехмедовић. Мехмедовић је одржао говор истакавши за соколство да га као организацију Ислам толерише. Увече била је забава у соколани. Позоришни комад „Соколска мајка” од Душана Ђ. Цвјетковића извели су друштвени дилетанти. (19) Жупа Тузла одржала је просветни шестодневни течај од 28 децембра 1936. до 2 јануара 1937. Било је 18 слушалаца течаја из соколских јединица : Српска Грабска, Власеница, Олово, Тузла, Завидовићи, Грачаница, Љубаче, Оџак, Теслић, Љубовија, Крека, Лукавац, Брчко и Пецка. Предавали су : Јован Ђуришић „Идејни основи Соколства”, „Југословенска мисао” и „Организација просветног рада”; прота Петар Јовановић „Пчеларство”; Мехмед Салихспасић „Методика”; Мехмед Селимовић „Соко у народној поезији и соколско позориште”; Данило Марковић „Соколско новинарство”; др. Милан Нешковић „Трезвеност у Соколству и полне болести”; Вељко Ћесаровић „Песма и музика у Соколству”; Грујица Новаковић „Воћарство”; Ђуро Мрмак „Сточарство”; Вено Рихтер „Луткарско позориште”; Ацо Јанковић „Словенско Соколство”; Милош Милишић „Старање о новом чланству, соколско васпитање деце и нараштаја као и излети и таборовање”. Савезни просветни одбор послао је Зорку Војновић и Милоша Станојевића као предаваче на течају. Зорка Војновић је предала о жени у Соколству, Милош Станојевић о соколском беседништву, културној орјентацији Соколства и научној основи Соколства. Одржавана је јутарња и вечерња теловежба, говори пред врстом и критике говора. Вођене су два пута дебатне вечери. Течајци су били на излету у Креку, где су прегледали Солару и фабрику шпиритуса. Становали су у новосаграђеном дому Краља Петра Ослободиоца. Течај је водио Јован Ђуришић, професор реалне гимназије.(20) На Петом течају просветне школе Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаном у студентском дому у Београду од 9 до 22 августа 1937. учествовао је као течајац Мехмед Селимовић из жупе Тузла. Учесници течаја требали су да виде како у пракси функционише просветна школа са теоријским и практичним програмом. (21)

Слет жупе Тузла одржан је у Тузли 11-12 јуна 1937. на војном вежбалишту. У соколском дому одржано је 12. јуна 1937. слетко позоришно вече са комадом „Под маглом” од Шантића. Јавна вежба одржана је 13.јуна 1937. Пред соколским домом и оближњим улицама формирала се свечана поворка, која је обишла главне улице. На челу поворке била је музика 15 пешадијског пука. За музиком је ишао начелник жупе, 7 застава са жупском, слетски одбор и старешинство жупе, старешине друштава и чета, чланови у свечаном оделу, 8 четних застава, чланови чета, ватрогасна музика и чета ватрогасаца из Тузле, 3 нараштајске заставе, мушки нараштај, начелница жупе, чланице и женски нараштај у вежбачком оделу. У поворци је било 613 учесника. Чланови у грађанском оделу и деца били су распоређени по улицама којима је поворка пролазила. Поворку су поздрављала деца, а чланови и нараштај у грађанском оделу нису. Јавна вежба почела је наступом свих вежбачких категорија. Старешина жупе Петровић поздравио је краља Петра II. После старешине жупе говорио је изасланик Савеза Сокола Војиновић. Иза Војновића говорио је Данило Марковић. (22)

Соколи из Жупе Тузла заветовали су се 1937. да ће у оквиру Соколске Петрове петолетнице урадити : 9 друштава и 12 чета одржаће 225 предавања о националној мисли; 9 друштава и 7 чета одржаће 43 манифестације; 1 чета извршиће ходочашће на Опленац; …. 1 чета подићи ће једну школу; 1 чета довршиће доградњу цркве; 1 чета прошириће постојећу школу; 3 друштва одржаће 4 таборовања; 1 друштво и 7 чета основаће читаонице и књижнице; 1 чета чуваће народне обичаје; 2 друштва основаће народни универзитет; 2 друштва и 3 чете одржаће 5 домаћинских течајева;

2 друштва и 4 чете основаће 6 задруга и то 1 воћарску, 1 здравствену, 3 земљорадничке и 1 пчеларску; … 3 чете радиће на развијању гусларства; 1 друштво основаће заједницу куће, школе и соколане; 1 друштво организоваће луткарско позориште; … 2 друштва и 32 чете подићи соколане; 2 друштва и 3 чете основаће стрељачке одсеке; … 4 чете подићи ће четне хамбаре; 21 чета са својим члановима засадиће 15.175 воћака; 1 друштво засадиће соколску шуму; 2 друштва засадиће околину свог места шумом; 1 друштво и 3 чете засадиће „Петров гај”; 1 друштво подићи ће парк; 14 чета подићи ће 20 воћних расадника и 2 расадника четинарских дрвећа; … 4 чете подићи ће 6 јавних мостова; 1 друштво и 22 чете подићи ће 25 бунара; … 1 чета подићи ће јавни водовод у селу; 1 друштво и 3 чете изградиће путеве кроз село; … 1 чета (500) домаћина засадиће „Краљево дрво”; 2 друштва и 5 чета подићи ће дрворед поред пута; једна чета подићи ће дрворед под именом „Петров дрворед”; Као свој програм у оквиру Соколске Петрове петолетнице Соколска жупа Тузла настојала је да проведе организацију здравствених, воћарских, земљорадничких, набављачких, пчеларских и сточарских задруга, јер је сматрала, да је најефикасније радити на очувању здравља народа преко задруга, а исто тако и на економском подизању тих крајева, где се воћарство, сточарство и пчеларство преко задруга могло развити до крајних граница. До 1937. основане су 2 воћарске и 1 сточарска задруга. (23)

У Тузлу су допутовали 8 новембра 1937. I заменик старешине Савеза Сокола Гангл и члан управе Савеза Сокола Стаја Стајић. На станици дочекало их је старешинство жупе са члановима жупске управе и члановима управа соколских друштава Тузла, Крека и Букиње. Гости су идућег дана разгледали Тузлу и околину, а после су обишли и извршили смотру чланства друштава Тузла, Крека и Букиње. Увече је одржана седница управе жупе, на којој су референти упознали представнике Савеза са радом и приликама под којима раде. После седнице била је вечера у Соколском дому у Тузли. Гангл и Стајић су 10. новембра 1937. напустили Тузлу и отпутовали да обиђу соколска друштва Лукавац, Грачаницу и Добој. (24)

Првог децембра 1937. прославило је Соколско друштво Тузла тридесетогодишњицу свог рада и страдања. Чланови управе приредили су помен палим соколима у цркви. Било је присутно мноштво поштовалаца, пријатеља и личних познаника соколских јунака. После помена сви су отишли у соколски дом на свечану седницу. Били су представници свих удружења и организација. Говорило се о оснивању друштва, о првим корацима старешине Српског сокола Мишка Јовановића, о тешкоћама на које се наилазило, али се није клонуло. Ишло се стално напред и већ у првим почецима друштва наслућивало се и назирало да ће оно дати нешто значајно и велико. Ређале су се слике првих твораца и бораца живих и погубљених . Цела дворана је пратила излагање историјата. Откривена је позоришна завеса, дар краља Петра II. Учешће певачких друштава и ђачког хора допринело је да прослава добије карактер народне свечаности. Сестре из управе спремиле су заједнички ручак и сервирале у Соколском дому. Увече је одржана академија. (25) У Соколском дому је био Спомен-рељеф народног хероја и дугогодишњег старешине Српског сокола у Тузли Мишка Јовановића, рад кипара Ф.Ледера. На њему је било гесло „Соколством слободи”. (26) Поводом прославе 30 година рада издата је „Споменица 30 годишњег рада Соколског друштва Тузла: 1906-1937”. Уредио је Никифор Тодић. Соколско друштво Тузла одржало је јануара 1938. редовну годишњу скупштину. Скупштина је приређена у свечаној сали Дома краља Александра I Ујединитеља, а отворио ју је старешина друштва Никифор Тодић, старешина среског суда у Тузли. Представници жупе били су Светолик Поповић и Ферхад Азабагић. Старешина друштва је прочитао Посланицу Савеза СКЈ. Затим су прочитани извештаји и реферати о раду у 1937. На прослави 30 годишњег рада Соколског друштва Тузла 1 децембра 1937. присуствовали су министар шума и руда Богољуб Кујунџић, Ђуро Паунковић, др. Лаза Поповић, Ђура Брзаковић, Стеван Жакула, Стаја Стајић и др. Милорад Драгић. Скупштина је изабрала нову управу у којој су били старешина Никифор Тодић, замник старешине инж. Кузман Миљевић и Дане Штитић, тајник Абдурахман Жунић, за благајника Јово Јовичић, за просветара др. Ото Центнер, начелник Манојло Влатковић и начелница Војислава Радивојевић.(27)

У свечаној сали Соколског дома краља Александра I у Тузли одржана је годишња скупштина Соколске жупе Тузла 3 априла 1938. На скупштини је 105 делегата заступало 26 друштава и 73 чете. Збор друштвених и четних просветара одржан је 2 априла 1938. а истог дана после подне збор начелника и начелница. Одржана је и скупштинска предконференција под председништвом подстарешине жупе судије Никифора Тодића. Расправљало се о заветима друштава и чета. Заветнице су се већим делом састојале у подизању и доградњи соколана, подизању воћњака и пчеларства, одржавању аналфабетских течајева, пошумљавању голети, подизању јавних чесама, бунара и сеоских путева, повечању чланства. На скупштини Тодић је истакао : „Чује се додуше са неких страна, да данас соколска идеја у кризи, да је Соколство у опадању и опасности, а ја вас, браћо, питам, је ли икада за идеју било опасније доба него оно од 1908-1912 године, када је више него половину домовине непријатељ гњечио, сатирао и уништавао све што народно мисли и осећа. Ко је тада одржао идеју ? Ко је одржао народ и његову мисао у то време најцрње реакције ? Чују се заиста, браћо, с неких страна тужајке, да смо у декаденци и моралној потиштености. А ја вас браћо, питам јесмо ли икада били у већој потиштености и моралној кризи, као оно 1915 године, када је храбра српска војска са својим народом сва десеткована, разбијена и опљачкана оставила своје огњиште и у највећем нереду узмицала преко Албанских брда и долина ? Па ко спасе ту војску ? Ко је подиже ? Ко поврати Отаџбину ? …. Свакако, браћо, нико други него та војска иста и тај исти разбијени народ. Његова исполинска свест, његова огромна снага и његов обновљени морал, а то вам је најбољи доказ, шта представља здрава идеја, шта народна снага и здрав народни инстинкт. …”. У нову Управу жупе изабрани су старешина Никифор Тодић, старешина среског суда; I заменик старешине Војислав Вукановић, виши технички чиновник; II заменик старешине инж. Бранко Будимир, директор рудника; тајник Салих Салихспасић, чиновник; начелник Осман Туфекчић, приватни чиновник; начелница Ковиљка Анђелић, учитељица; благајник Абдулах Куносић, директор задруге; просветар Јован Ђуришић, професор гимназије. Чланови управе били су : Ферхад Азабагић, Каменко Милисављевић, Анто Приможић, Грујица Новаковић, Богољуб Јајчанин, др. Перо Тодоровић, Вукашин Вуковић, др. Војислав Васиљежић, др. Фуад Идризбеговић, Стеван Јакшић, Данило Марковић, др. Мартин Икић, Алекса Јовановић, Милан Марковић, др. Ацо Богдановић и Дојчин Петровић. Скупштина је закључена са химном „Хеј Словени”. (28)

Соколска жупа Тузла бројала је 1939. 104 јединице и то 26 друштава и 78 соколских сеоских чета. Од тога 43 јединице заветовале су се да ће подићи соколске домове. Од тога је 1939. било довршено осам и то у Добоју, Беговхану, Сребреници, Олову, Добрњи, Брнику, Доњим Жабарима и Орашју. У градњи је било 15 соколских домова и то у Градачцу, Оџаку, Угљевику, Власеници, Завидовићу, Зворнику, Бољанићу, Српској Грапској, Врањаку, Црквини, Жарковини, Горњем Скиповцу, Баткуши и Горњој Радњи. Већина домова била је под кровом. Прикупљан је материјал у двадесет јединица и то Брчко, Дервента, Грачаница, Кладањ, Скугрић, Горња Турија, Богутово Село, Козлук, Брезово Поље, Буквик, Пожарница, Врућица, Горња Слатина, Горњи Жабари, Обудовац, Ражљево, Поребрице, Календеровац, Возућа и Пецка. Многе чете су се заветовале, да ће подићи зграде за школе, цркве, соколске домове, да ће оснивати аналфабетске, пољопривредне, домаћичке, пчеларске, задружне и соколске течајеве, да ће подићи мостове, бунаре, споменике палим борцима у рату, да ће засадити стотине хиљада племенитих воћака, пошумљавати голети, засадити паркове и то назвати „Петров парк”, „Петрова шума”, „Петрово дрво”. Заветовали су се да ће оснивати књижнице и читаонице, народне универзитете, стрељачке, позоришне, певачке, трезвењачке и друге секције, за очување народних обичаја, сузбијање заразних болести и развијање гусларства. Да ће подићи воћне расаднике, тријерску станицу, водовод у селу, четне амбаре, разне врсте задруга, … . Сеоска чета у Мишковцима саградила је школу, а чете Добрња и Брвник отвориле су у новим домовима народну школу. Одржано је 12 аналфабетских течајева, 5 домаћичких, основано 8 стрељачких секција, развијене су 3 соколске заставе, засађено 38.922 комада воћака, 200 домаћина засадило је „Краљево дрво”, засађена су 3 дрвореда поред пута и 1 „Петров Гај”. Подигнуто је 5 воћних расадника, 5 мостова, 9 бунара, 5 спомен чесми, 3 амбара и 1 споменик. Уређена су 52 врела пијаће воде и изграђенао 5 путева у селима. Основане су 3 воћарске и 1 сточарска задруга. (29)

Седница збора друштвених и четних начелника и начелница жупе одржана је 6 априла 1940. Жупа Тузла одржала је годишњу скупштину 7 априла 1940. у просторијама Соколског дома. Скупштину жупе отворио је говором старешина Никифор Тодић. По поднетим извештајима у неким јединицама је опало чланство, а у другим је порасло. У извештају Народно-одбрамбеног одсека истицало се да је било на неколико места покушаја ометања рада. Делегат друштва Дервента се жалио да им је била забрањена прослава 6 септембра и да су им многи соколи-чиновници премештени. На скупштини одлучено је да жупа на лето прослави двадесетогодишњицу рада и том пригодом одржи жупски слет 30 јуна 1940. и жупско такмичење за све категорије осим деце. Соколске чете требале су да се такмиче за пољопривредну справу која је требало да остане њихово власништво. Скупштина је била завршена песмом „Ој Словени” и сликањем пред домом. (30)

Новинар Ст. Бојовић у свом чланку „Улога соколства за културно подизање босанског села” у часопису „Недељне илустрације” из Београда истакао је да се у многим босанским селима поред цркве и школе бели соколски дом. Око 300 сеоских соколских чета радило је у Босни на унапређењу села. На почетку имали су у свом раду подршку учитеља и сеоских свештеника. Помоћу соколских чета, села су подизала школе, цркве, домове, друмове, мостове, бунаре и друге установе корисне по културни живот. У селима где је било неписмених оснивали су се течајеви за описмењавање, домаћички, пољопривредни, задружни и други течајеви. Соколи су у живот увели жену да ради, да се бори равномерно са мушкарцем. Сматрали су да без културне и просвећене жене није могао да буде мушкарац васпитан на достојној висини. У оквиру Соколске Петрове Петолетке соколи и соколице су се заветовали да ће подићи нову кућу, модерну шталу, воћњак, уредити башту, подићи чесму, „Петрово дрво”, да неће пити, пушити и чинити друге пороке. (31)

У Тузли је 11 марта 1941. сахрањен Велимир Ћесаревић, наставник тузланске гимназије и соколски радник. Истицао се у позоришном одсеку Соколског друштва Тузла, као главни редитељ. Са покојником су се опростили Обрад Леовац, испред наставника тузланске гимназије, старешина друштва и жупе Никифор Тодић, испред соколског друштва и жупе, Димитрије Јанковић, испред српских културно-просветних друштава, ученик Мухидин Хећимовић, испред ђака. Ђачки гимназијски хор певао је на сахрани омиљену песму покојника „Леле Стано”. Поводом смрти Ћесаревића управни одбор друштва „Просвета”, Соколског друштва, Набављачке задруге, Народног универзитета и Соколске жупе, као и наставнички збор тузланске гимназије, одржали су комеморативну седницу. (32)

У Тузли је Стеван Жакула заједно са националним радницима Ристом Јеремићем, Васом Ристићем и Мишком Јовановићем основао Српски соко 1905. После Сарајевског атентата 1914. почео је прогон сокола у Тузли. После ослобођења и уједињења основана је Соколска жупа Тузла. Жупа је неговала сећање на страдале старешине Српског сокола и остеле обешене. После смрти краља Александра Соколска жупа Тузла одлучила је да поведе акцију за подизање споменика краљу у Тузли. На Дан Уједињења 1 децембра 1935. споменик је откривен. Тузлански соколи појачали су свој рад у оквиру Соколске Петрове петолетнице. У Соколском дому у Тузли постављен је Спомен-рељеф народног хероја и дугогодишњег старешине Српског сокола у Тузли Мишка Јовановића. На жупској скупштини 7 априла 1940. истакнуто је да је било покушаја да се омета рад друштава. После Априлског рата 1941. Соколска жупа и друштво Тузла били су забрањени у НДХ, а соколи изложени усташком терору.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Душан М. Богуновић, „Браћа Мишко Јовановић и Вељко Чубриловић”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31. јануара 1924, бр. 2, стр.14;
2. Душан М. Богуновић, „Браћа Мишко Јовановић и Вељко Чубриловић”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31. јануара 1924, бр. 2, стр.14, 15;
3. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар 1923, бр. 1, стр. 23;
4. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 55;
5. „Годишња скупштина соколске жупе тузланске”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, фебруар-март 1924, бр. 2-3, Год. III, стр. 19;
6. „Скупштина Соколске жупе Петар Велики Ослободилац у Тузли”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 94;
7. „Соко у Брчком”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 181;
8. Д.М.Б, „Велике соколске и народне свечаности у Тузли”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар-новембар 1926, бр. 10 и 11, стр. 216-218;
9. „Југословенски соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 136;
10. „Годишња скупштина жупе”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 марта 1932, бр. 13, стр. 6, 7;
11. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. CXXXI – CXXXIV;
12. „Тузла”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јануара 1934, бр. 2, стр. 4;
13. „Развијање соколске заставе у Тузли, дар Њ.В. Краља Александра”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јуна 1934, бр. 23, стр. 5,6;
14. „Окружни предњачки течај”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 7;
15. „Рад друштва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 7;
16. „Скупштина Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 5;
17. И.Б.Б, „Слет Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 августа 1935, бр. 31,стр. 6;
18. „Свечано откривање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I Ујединитељу у Тузли”, ” „Соколски гласник“, Љубљана, 13 децембра 1935, бр. 47, стр.1;
19. Б.Ф, „Отворење Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Олову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 3;
20. „Просветни течај Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 7;
21. Милош Т. Свирчевић, „V течај просветне школе Савеза Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1937, бр. 26 и 27, стр. 7, 8;
22. „Слет Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 26 јуни 1937, бр. 20, стр. 7;
23. „Што ће извршити друштва и чете Соколске жупе Тузла за време соколске Петрове петолетнице”, „Соколски гласник“, Београд, 10 јули 1937, бр. 22, стр. 2, 3;
24. „Посета брата Гангла и брата Стајића Соколској жупи Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 20 новембра 1937, бр. 36, стр. 5;
25. Ђ.П. Брзаковић, „Тузла -тридесет година соколског рада-”, „Соколски гласник“, Београд, 18 децембар 1937, бр. 39 и 40, стр. 3;
26. „Спомен-рељеф”, „Соколски гласник“, Београд, 18 децембар 1937, бр. 39 и 40, стр. 3;
27. И.Б, „Скупштина Соколског друштва Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 29 јануар 1938, бр. 4, стр. 3;
28. М.Б, „Годишња скупштина Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 9 април 1938, бр. 14, стр. 3;
29. Ст. Бојовић, „Велики успех Петрове Петолетке у жупи Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 3;
30. „Годишња скупштина Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 април 1940, бр. 15, стр. 6;
31. Ст. Бојовић, „Улога соколства за културно подизање босанског села”, „Недељне илустрације”, Београд, 1940, бр. 33, стр. 10, 11;
32. „У Тузли је умро познати соколски радник Велимир Ћесаревић”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 6;