СРПСКИ СОКО У ДВОРУ НА УНИ

Из Сремских Карловаца одлазила је, гимназијска и богословска омладина, као предњаци у све српске крајеве. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна, Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора…). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. (1) Милан Грчић био је новинар и један од одлучних народних бораца. Радио је на ширењу соколства у широким слојевима становништва. Основао је сељачки соко 1903. у свом родном крају Двору. Као новинар и самостални уредник у свом листу је увек пропагирао соколство. Умро је 23 септембра 1924. у Загребу. (2)

Српски соко у Двору основан је 1 маја 1905. Влада у Загребу је одбила да потврди правила. Кад је 1906. владу у Загребу преузела хрватскосрпска коалиција успели су да 1907. правила буду потврђена. Лист „Српски Соко” донео је 1906. у 2 броју чланак „Борба за Српског Сокола у Двору” податке о соколској борби на основу оригиналних докумената. Радио је до августа 1908, када је због загребачког велеиздајничког процеса обустављен и растурен до 1910. када је обновио рад. На почетку рата 1914. друштво је опет растурено, да би се 1919. по ослобођењу обновило. Петар Кочић је навратио у Двор 1907. носећи у ципели сакривено једно пријатељско писмо из Београда. Њему се Двор допао и приметио је да изгледа као неко ускочко гњездо. Павле Јовановић Србобран изабрао је Двор да први у њему кандидује на програму српске самосталне странке. Брат Ј.Д. из Јаворња, члан С.С. у Двору спевао је соколску химну :

Боже вељи, снажи, штити,

Соколова наших рад!

Очеличи српске груди,

Српске мисли, вољу, над!

Нек на брда стрма стигну,

Што се вију изнад нас!

Нек захори с тих висина

Соколова громки глас.

——————————

Соколи су у народној ношњи тог краја корпоративно ишли на зборове и славе читавог котара. У црквама су појали литургију, а после подне српске песме. Носили су књиге и песмарице. Агитовали су против пијанства и раскоши. Поп из Брђана истакао је после тамошњег збора : „Откако се зна, овај се збор наш свршавао крваво и било је мртвијех глава. Данас, хвала Богу и Соколима, прође дан на миру и радосно!” Поновну молбу је потписало 25 пријављених и уписаних чланова С.С у Двору. Приложили су сведоџба општинског поглаварства, приложене су изјаве од седам околних свештеника и скоро свих угледних личности из Двора, која су потврђивала да у Двору има услова за опстанак друштва, и да хоће сви да га помогну. …. Соколи су основали певачко-тамбурашко друштво под именом Српски Соко. Основана је Српска Читаоница и сви соколи су се уписали у читаоницу. Соко у Двору су основали и до 1914. водили правник Симо. А. Живковић и трговац Перо Бекић. Друштво је ширило из године у годину базу свог рада : приређивало је светосавске беседе, састанке са предавањима, води борбу против алкохола, моде, беспослице, неморала и недисциплинованости домаћег света. Основало је читаоницу и књижницу, тамбурашко и певачко оделење под вођством учитеља Јована Богдановића из Босанског Новог. На зборове су долазили уз знак трубе, одпојали у цркви св. Литургију, а после ручка су међу народом одржане јавне вежбе : просте, скакање у вис и даљину, бацање камена са рамена и трчање. Узета су за пример стара јуначка надметања из народних песама, у којима је и народ радо учествовао, па су и старији људи не само бацају камен са рамена, већ су се и у трчању надметали. Држали су предавања о штетности алкохола, моде, раскоши, читане су народне песме учвршћујући народну свест и будећи тежњу за слободом. Оснивачи и вође сокола морали су савлађивати велике потешкоће. Власти су их ометале рад на сваком кораку, а омладина се тешко привикавала систематском раду, дисциплини и разборитом животу. Рад у таквој средини тражио је целог човека, жилаве истрајности, са много стрпљења и начина у раду. Др. Лаза Поповић је слао упуте и справе (дискос и копље). Он и Никола Максимовић су били први чланови оснивачи Српског Сокола у Двору. Друштво је учествовало на слету Српских Сокола у Раваници 1907, а на св. Петку исте године освећен је барјак друштва у Јаворњу. Застава је била у српским бојама и имала је у средини соколски знак, који је везла Даница Бекић. На освећењу барјака учествовала су друштва Српске крајишке жупе. Загребачки Српски Соко стигао је скоро у потпуном броју и са много спремљених вежбача. Дошла је и академска певачка дружина „Балкан”. Након дочека у Босанском Новом гости су у поворци од 30 кола превежени у Јаворањ. Ту је после литургије старина парох Матија Пауковић обавио освећење заставе уз огромно суделовање народа из целог дворског среза, а било је много света из Босне. Застави је кумовао старешина Српског Сокола у Петрињи др. Душан Пелеш, до се у барјак укуцало око 100 златних ексера са именима пријатеља тог друштва. Након заједничког ручка одржана је јавна вежба, на којој су се истакли соколи из Загреба. Ово је био један од до тада највећих соколских слетова крајишке жупе, која је на челу са Српским Соколом у Загребу, преузела вођство из руку карловачког сокола ширећи соколство не само у Хрватској већ и у осталим крајевима, у којима је живео српски народ. Приход од прославе у Јаворњу био је 1.600 круна. За тај новац набављене су соколске справе. Вежбало се у кући Симе П. Живковића старијега, где су приређиване беседе и држани сви састанци. Планирали су да 1908. учествују на слету у Београду, али већ у марту 1908. биле су пуне загребачке франковачке новине дописа и чланака о опасности великосрпске пропаганде. Искрснуо је Настић са својим финалом, а др. Мирко Кошутић истраживао је “појаве”. Загребачки дневници као Хрватско Право писали су све жешће. Дошло је до костајничке афере, у ствари вршене су припреме за анексију Босне. После Адама и Валеријана Прибићевића проведена су 13.8.1908. прва хапшења у Двору и соколи : Бекић и оба Живковића одоше у ћелије судбеног стола у Загребу у којем су били 1908. и 1909. У велеиздајничком процесу оптужен је Српски Соко, а за основ оптужнице узет је рад Сокола у Двору, посебно његово похађање народних зборова, држање предавања, … .Код Бекића је нађено писмо др. Лазе Поповића, у којем је он због оскудице у справама препоручивао увођење гађања пушком као код стрељачких друштава. И ако тај предлог није прихваћен, нити је пуцање уведено, оптужница се прихватила тог писма. Хапшења, истраге и прогони свега што је било српско у Хрватској имало је за последицу да је соколски рад престао, посебно код дворског сокола, који је растурен, а имовина му је конфисцирана. „Соколи велеиздајници” су се 1 јануара 1910. вратили кући, те су са младеначким жаром наставили рад где су 1908. прекинули. Народ је након двогодишњег прогона још јаче пригрлио и са поносом гледао у соколе као народну војску. Друштво је учествовало 1910 на слету у Раваници, а 1911 на загребачком слету. Исте године је одлучено да се на Ђурђевдан одржи крајишки жупски слет у Двору, али је област забранила слет. Ђурђевданска слава у Двору је била највећи збор у том крају, на који су се обично окупљале на хиљаде народа из хрватске и босанске Крајине. Друштво је учествовало са великим бројем вежбача на свесоколском слету у Прагу 1912. Посматрајући чешке велике соколске домове одлучили су соколи из Двора да покрену акцију за подизање дрвеног соколског дома. Кад су се вратили у Двор кренули су у подизање дома. Старешина Бекић поклонио је сред Двора градилиште, Вишњић шумар у Рујевцу дозначио је потребно дрво, док се народ обавезао да бесплатно довезе сав грађевински материјал. У цркви се купио на један тас за дом и 1913 у пролеће су ударени темељи дома. Већ је била срезана дрвена грађа у рујевачкој шумарији, када су одлучили да се подигне зидана зграда уз помоћ зајма који је поделила Српска Штедионица, која је и иначе увек ишла на руку соколу. Соко се у јесен 1913 уселио у дом, који је могао у својој дворани примити до 50 вежбача. Са домом соколи су могли развијати систематски рад. Одржали су слет крајишке жупе на Ђурђевдан 1914 уз огромно учешће сокола и народа са десне и леве стране Уне. После литургије у храму св. Ђурђа отишло се са литијом у нови соколски дом, где је костајнички прота старина Стефан Матијевић уз околне свештенике посветио храм снаге и напредка. Друштво је тада изабрало св. Ђурђа за свог заштитника. Исти дан су одржане и поред кише јавне вежбе. Друштво је одржавало уске везе са друштвом у Босанском Новом, а на оба друштва утицао је вођа новског Српског Сокола учитељ Душан Богуновић. (3)

Уз интеграцију народних игара и песама, др. Лаза Поповић је заговарао ширење сокола на село, кроз оснивање сељачких српских соколских друштава. Истакао је : „јер су Срби у Хрватској и Славонији први, који оригинално шире и оснивају сељачке Соколе, а у осталих Словена нема за угледање примера.” Важност присуства сокола на селу је у потреби просвећивања сељака. Требало се борити против пијанства, стварати соколске читаонице. Прво сеоско соколско друштво основано је у Двору на Уни. (4) Било је у саставу Српске Соколске жупе Крајишке. Имало је свој дом. Слет жупе био је 1913. на Видовдан у Загребу. (5) Друштво је 1914. учествовало на соколском слету у Бањалуци и ту их је у подне затекла вест да је у Сарајеву убијен Гранц Фердинанд, Српски Соколи из Двора и Босанског Новог заједно су путовали тај дан кући из Бањалуке. Морали су обући аустријске униформе, али су знали да је сваки соко у тим тешким часовима, како је који могао извршио своју народну и соколску дужност. (6)

Симо Пантелић, Србин из Двора био је ђак трговачке академије 1910-1914. Био је члан Српског сокола у Двору и Сремским Карловцима. Заробљен је 1916. у Русији. Био је 25 августа 1915. додељен I српској добровољачкој дивизији III пуку, III батаљону II чете. Борио се у Добруџи а касније на солунском фронту, где је био у XXI. Пешадијском пуку југословенске дивизије. Као ђак је 20 фебруара 1919. био разрешен. (7)

Соко је почетком Првог светског рата по други пут растурен, а имовина продана на дражби. Управа Српске Штедионице у Двору спасла је куповином соколску имовину, па ју је по преврату и у реду предала без икакве користи, шта више на своју штету соколима. После уједињења наставио је соколско друштво свој рад у 1919. са старим одушевљењем. У Споменици се истицало да је са нарочитим успехом радио женски и дечји Соко на челу са узорном и способном сестром учитељицом Миленом Грубор. У вези са Колом Сестара СХС приређивала је сестра Грубор многа сијела и забаве, које су друштву донеле обилне материјалне користи тако, да се соко потпуно решио дуга и од 1922. имао је свој дом без паре дуга. Коло Сестара СХС је тада сву своју имовину поклонило Соколу. Писци Споменице су препоручили водству соколског друштва да се баци на рад у народ као што се радило до 1914, као и да се уведе код мушкараца, жена и деце народна ношња. Истакли су да има лепих ношња у новој и старој Србији, Херцеговини, Боци, Далмацији, Босни, Хрватској и Словенији. Могли су им помоћи женска удружења, уметници да скупе из свих крајева, што је најлепше и најоригиналније, па да се састави свечана одора за соколе, соколице, нараштај и децу. Само место Двор је добило нови просветни дом „Петра Мркоњића”. Писци Споменице су се надали да ће дом пружити соколском друштву новог полета за рад у народу. Сматрали су да је после рата народ много оронуо : „физички и морално, па је широко поље за оне, који народу желе добро и хоће озбиљно радити. Напред Соколи и сећајте се почесто оне Његушеве : „Су чим ћете изаћ пред Милоша ….. “. (8)

Соколи су прославили хијадугодишњицу Хрватског краљевства 1925. На дан прославе одржана је у соколској дворани академија. Академију је отворио својим говором др. Бранко Барач, а о значењу дана говорио је др. Симе Калишић. Академија је била ванредно добро посећена од интелигенције и народа из Двора и Босанског Новог. (9) Соколско друштво у Двору навршило је 1925. 20 година живота и рада. Друштво је издало Споменицу „Живот и рад Соколства у Двору”. 1905-1925. Споменицу је написао Пера Бекић, бивши старешина друштва и 20 годишњи члан соколске породице. Споменица је доносила детаље националног рада у Двору, који је био у уској вези са соколским радом. Спомињане су личности које су радиле у крају, у првом реду краљ Петар Ослободиоц – тада војвода Петар Мркоњић. Пајо Јовановић – Србобран, у доба најтеже борбе Срба у том крају кандидовао за народног посланика Петра Коцића, националног борца из босанске крајине, који је одржавао уске везе са националним радницима у Двору. Споменица је детаљно износила прогоне власти против Српског сокола у Двору. Спомињу се соколски радници браћа др. Лаза Поповић, Перу Бекића, Симу Живковића, Душана М. Богуновића, Милену Груборову. Осим тога доносила је споменица слике из живота и рада друштва од првих дана до тада. Слике су приказивале прве соколе у народној ношњи са соколском капом. Био је то први Српски сељачки соко. Споменица се завршавала са сликом „Просветнога Дома Петра Мркоњића у Двору” који је требао бити подигнут као вечита успомена и захвалност на рад у прошлости у том крају. Нацрт за дом израдио је брат Драган Поповић у Загребу. (10) Соколи загребачке и бањалучке жупе спремали су се да септембра 1925. прославе 50 година од борби краља Петра у околини Двора. Краљ Петар је као Петар Мркоњић четовао 1875. у том крају. Том приликом требало је посветити камен темељац за просветни дом Петра Мркоњића у Двору. Одбор, који је основан за подизање дома, био је примљен у Београду од краља Александра који се не само прихватио покровитељства акције, него је обећао лично суделовање. Како су соколи у Двору славили двадесетогодишњицу свог оснивања, у чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” предвиђали су да ће се то славље претворити у опште народно и соколско славље. (11)

Соко у Двору одржао је главну скупштину 4 фебруара 1926. У нову одбор су ушли : Старешина др. Бранко Базаћ, свештеник; подстарешина Божидар Балог, апотекар; начелник Љубо Кнежевић, учитељ; начелница Нада Томашевић, учитељица; прочелник просветне секције др. Милан Пеклић, адвокат. Чланови одбора били су : Зора Докмановић, Мица Барац, Душан Савић и Симо Ерор. Соко у Двору био је основан у време превирања и он је са много части и успеха вршио своју племениту мисију. За оснивање везана су имена два виђена соколска радника Пере Бекића и и др. Симе Живковића. Соко у Двору био је споменут у велеиздајничком процесу 1908. Био је током двадесет година свог опстанка средиште и извор патриотског, просветног и хуманог покрета у том крају. Својим певачким и музичким приредбама, предавањима, братским састанцима подржавало је друштво сав друштвени живот у том крају будећи и његујући међу својим члановима и изван њиховог круга смисао и љубав за идеале сокола. До тада су 1926. одржана предавања : брат Бранко Сучевић предавао је о теми Улога студената у видовданском атентату, а брат др. Бранко Бараћ о теми Капитализам, Социјализам и Комунизам. Домом који су имали могло се подичити далеко веће место. (12)

Друштво је било у саставу Соколске жупе Војводе Петра Мркоњића, Бањалука. У Управи друштва су били : Старешина др. Бранко Бараћ, начелник Јован Радмановић, секретар Александра Радмановићева и предавач др. Едо Фишер. Било је 51 члан, 18 чланица, 23 вежбача, 51 мушке деце и 42 женске деце. Друштво је имало свој дом, приређивали су јавне вежбе. Било је 2 сарадника и 8 предњака. Имали су књижницу са 233 примерка, музику и заставу. (13)

Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору, у Босанској Крајини. Били су смештени у пространу зграду основне школе, пред којом је био велики парк. У соколском логору вежбали су, играли се, приређивали излете у ближу и даљу околину. Купали су се у Уни. Вођа летовања био је др. Драги Ђорђевић. Логор је привукао пажњу народа. Заједно са соколима из Двора и Босанског Новог приредили су у парку 8. августа 1931. велики кермес. (14)

Соколско друштво у Двору деловало је до Априлског рата 1941. У НДХ. Сва соколска друштва била су забрањена а соколи страдали од усташа.

Српски соко у Двору основан је 1905. а потврђен 1907. Био је у саставу Српске Соколске жупе Крајишке. Соколи су се спремали да буду добровољци у борби за ослобођење и уједињење. После уједињења 1918. сви соколски савези ујединили су се у соколство С.Х.С. После ослобођења и уједињења био је део Соколске жупе Бањалука Војводе Петра Мркоњића. Био је средиште и извор патриотског, просветног и хуманог покрета у свом крају. Својим певачким и музичким приредбама, предавањима, братским састанцима друштво је подржавало сав друштвени живот у том крају будећи и негујући међу својим члановима и изван њиховог круга смисао и љубав за идеале сокола. Соколско друштво Београд II је у лето 1931. организовало летовање соколића и соколица у Двору. Соколско друштво је деловало до Априлског рата 1941. када је било забрањено.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
2. „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Септембар и Октобар 1924, бр. 9 и 10, стр. 275;
3. „Увод”, „Споменица 1905-1925 живот и рад Соколства у Двору”, у Двору 13. јуна 1925, стр. 2 – 16;
4. Тонко Барчот, „Српско соколство”, „Србско-далматински магазин за годину 2010”, свезак V, Сплит 2010, стр. 85, 86; „Српски соколски календар за 1914 годину“, Загреб, стр.20; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Београд 1934, стр. 105, 106, 107, 110,111;
5. Статистика, уредио Др. Милан Метикош, „Српски Соколски Календар за годину 1914”, штампа српске штампарије у Загребу;
6. „Споменица 1905-1925 живот и рад Соколства у Двору”, у Двору 13. јуна 1925, стр. 16, 17;
7. „Соколи Југословенски Добровољци”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 3, Год. II, стр. 103;
8. „Споменица 1905-1925 живот и рад Соколства у Двору”, у Двору 13. јуна 1925, стр. 17, 18;
9. „Прославе тисућгодишњице хрватског краљевства”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 209;
10. „Споменица – сокол. друштва у Двору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 216;
11. „Прослава 50-годишњице четовања Петра Мркоњића”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 117;
12. „Соко у Двору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 93;
13. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 99;
14. Соколско друштво Београд II“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10. септембра 1931, бр. 37, стр. 3;