СРПСКИ СОКО У ШИДУ

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде.

У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране у Аустро-Угарској монархији. Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (1) Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.

Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2) Српски соко у Шиду основан је 1905. За првог старешину изабран је лекар др. Емил Костић. (3)

У оквиру „Српског сокола” из Шида основан је крајем септембра 1906. девојачки одред, коме је старешина била Милена Ненадовић, рођена Бабик. Вођа одељења био је учитељ Милан Вуковић, предњак Зора Станисављевић, други предњак била је Ангелина Голуб. Извршујући чланови били су Милена Зечевић, Мара Рус, Смиља Станисављевић, Ангелина Станисављевић, Христина Голуб, Цветана Тихи, Софија Зечевић, Мирослава Мандић и Ангелина Јојкић, све из Шида. Противници сокола у Београду су се у „Брки” изругивали соколима а посебно соколицама. Агитација непријатеља сокола била је усмерена на родитеље девојака да им не дозволе упис у соколске редове. Да би се рад соколица приказао у правој светлости позвао је Београдски соко одред чланица „Српског сокола” из Шида да учествују на другом чешком соколском вечеру фебруара 1908. у сали код Коларца. Београђани су имали први пут да виде соколице на делу. Соколице из Шида наступиле су 8 фебруара 1908. у поворци кроз Београд, а увече на академији код Коларца. Пред препуном салом, у присуству краља Петра и престолонаследника Ђорђа, извеле су просте вежбе, вежбе са заставицама у пирамидама и вежбе са мачевима. Сутрадан су примљене у двору. При прелазу из Земуна у Београд спровео их је др. Танасије Пуља, старешина земунског соколског друштва. (4) Друго чешко соколско вече у Београду приређено је 7. фебруара 1908. у сали код Коларца. Програм чешког соколског вечера био је : 1. Војна музика је изводила “За заставом соколском!”; Београдско певачко друштво са неколико чланова Чешког београдског друштва Лумир певало је “Где је моја домовина ?” 3. Др. Војислав В. Рашић, секретар Београдског гимнастичког друштва Соко, говорио је “О чешком соколству”. 4. III подмладак Београдског гимнастичког друштва Соко изводио је рад палицама; 5. Војна музика изводила је “За Тиршовом девизом! Свечани марш V Чешког Свесоколског слета у Прагу на Видовдан 1907. 6. Девојачки одред Српског сокола у Шиду извео је “Рад заставицама и покретне пирамиде”, 7. Војна музика извела је полку-мазурку “Јачајмо се!” 8. I коло Београдског гимнастичког друштва Соко извео је “Слободна вежбања V Чешког Свесоколског слета у Прагу на Видовдан 1907.”; Одмор од 10 минута. 1. Војна музика извела је полку “Соколку”; 2. Неколоко чланова Нишког и Београдског Сокола извели су Рад на вратилу; 3. Девојачки одред Српског сокола у Шиду извео је Рад палицама – мачевање; 4. Београдско певачко друштво са неколико чланова Чешког београдског друштва Лумир певало је “Хај, напред чете соколске!” 5. Девојачки одред Српског сокола у Шиду извео је Наступну пирамиду са заставицама; 6. Војна музика извела је соколску химну “Хај, напред чете соколске!”; 7. Београдско певачко друштво са неколико чланова Чешког београдског друштва Лумир певало је “Једнакост, Слобода, Братство!” 8. IV подмладак Београдског гимнастичког друштва Соко изводио је ”Четне слике”. Ред игара био је 1. Србијанка, 2. Валцер, 3. Полка, 4. Маћедонка, 5. Мазур, 6. Беседа, 7. Неда гривна, 8. Валцер. После 1. Трговачко коло, 2. Мазурка, 3. Кадрил, 4. Па-дес-пањ, 5. Шумадинка, 7. Сарајевка, 8. Лансие. (5) Аустроугарска обавештајна служба је њихов наступ у Београду представила својој влади као издају. Зато је свака од њих била појединачно под присмотром, а за време Првог светског рата Милена Ненадовић, Смиља Станисављевић и Мирослава Мандић умрле су као соколице прогањане од аустријских власти. (6)

После Првог светског рата 1919. Марко Станков обновио је Српски соко. За старешину опет је изабран лекар др. Емил Костић. Исте године на Видовдан Српски соко приредио је јавни час са академијом, а приход је дао у корист добровољаца и инвалида. Према закључку Сабора у Новом Саду друштво мења име у Соколско друштво Шид. На Петровдан 1925. је друштво посветило своју заставу. Тој посвети заставе кумовала је госпођа Зора Шумановић. Том приликом одржан је у Шиду први окружни слет жупе у Осијеку. (7) Соколи у Шиду одржали су 22 фебруара 1925. редовну скупштину на којој су изабрали нову управу. Изабран је старешина Стеван Поић. (8) Соколи у Шиду обавили су 12. јула 1925. освећење друштвене заставе. Прослава је била замишљена у великом стилу, али је кишовито време свело прославу на минимум. Два дана пре прославе послала је жупа Осијек изасланика Франа Лхотскија, да са друштвом у Шиду све уреди, како би прослава што свечаније и уредније прошла. Први је дошао нараштај друштва из Осијека. Најавили су долазак у великом броју браћа и сестре из Митровице, Вуковара, Ђакова, Валпова, Винковаца, Пожеге и Осијека. Спустила се ситна али густа киша, која је падала целу ноћ. Али киша није збунила соколе. Рано ујутро била је будница војне музике из Осјека, у 8 часова изјутра отишло је сво чланство шидског друштва са својом старом заставом, на челу са начелником Петром Шерером на станицу да дочекају госте. Први су стигли браћа и сестре из Вуковара, заједно са певачким друштвом „Јавор” из Вуковара. Поздравио их је старешина Стево Пајлћ. Затим су стигла браћа, сестре, нараштај и деца из Митровице и одасланство Соколског друштва Београд I са старешином др. В. Кујунџићем са својом соколском заставом. Стигла су браћа и сестре из Ђакова, Пожеге и Винковаца, али у мањем броју, јер су били у недоумици да ли ће се уопште обавити посвета због непрестане кише. Са друштвом из Митровице стигла је једна чета војника-сокола под вођством поручника брата Захла. Кад се чланство сврстало и спремило за поворку поздравио га је брат др, Крста Грчић и зажелео је свима нека се братски и угодно нађу у њиховој средини. Свечана поворка је упркос киши кренула у град, праћена војном музиком. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Велика маса народа срдачно је поздрављала. Да није тога дана падала киша, нашло би се на тој прослави око 10.000 околишног народа.” Поворка је дошла до стана трговца Балина, и зауставила се, јер се у кући налазио нови барјак, који је израдила гђица Анђелија Балин. Застава је била израђена у облику слетског плаката за загребачки слет 1924. Поздравивши гђицу А. Балин и захваливши се на мукотрпном њезином раду, кренула је поворка до стана куме заставе гђе Јованке Шумановић где је застава остављена до развитка. Поворка се разишла и сваки од браће и сестара отишао је на ручак у приватне станове где су уживали гостопримство грађана Шида. Упркос киши, око 3 сата после подне, почело се окупљати цјелокупно чланство свих категорија. Неки су предлагали да се освећење обави у цркви, а други на вежбалишту иако је било расквашено од кише. Победило је друго мишљење, и поворка прачена војном музиком и масом света, кренула је на вежбалиште, где се упркос киши, обавила посвета заставе. Посвету је обавио игуман манастира Нетодије Суботић, који је подцртао важност и значење Соколства у нашој домовини. Стева Пајић је преузео нову заставу од куме гђе Јове Шумановић и предао га барјактару уз обавезу да га чува и брани од свих непријатеља било вањских или унутрашњих. Нова застава била је развијена, огрљена од својих старијих другова, а преко њих нашла се у братском загрљају нараштајска застава. У чланку се истицало : „Ни киша, ни тмурно и облачно небо није могло да поквари радост и весеље свих присутних над овим свечаним моментом.”У име Соколске жупе Осјек поздравио брат др. Мате Перић нову заставу наглашујући да је жупа опет ојачана новим симболом братства, једнакости и јединства. Староста др. Воја Кујунџић поздравио је нови барјак позивајући сву браћу и сестре да се смела и ведра лица окупе под својом новом заставом. Тајник друштва Љуба Степанчевић истакао је све оне тешке неприлике које су морали свладати, да се постигне свечани моменат. Уместо јавне вежбе која није могла бити одржана због кише, наступила је чета војника – сокола под вођством свога заповедника поручника брата Захла и одвежбала четни састав са пушком. Затим су наступиле девојчице грађанске школе на челу са братом начелником Петром Шерером, и извели 3 састава вежбе са украшеним луковима уз пратњу певања једне македонске песме. После се спустила јака киша, да су сви побегли. У вече је требала да буде свечана академија у Хотелу Трумић. Мале просторије нису могле да приме толико грађана, па су се могле извести само неке вежбовне тачке и то уз такву гужву, да се од даљих тачака програма морало одустати. Певачка друштва „Јавор” из Вуковара и „Јавор Гусле” из Шида” певали су неколико народних песама. После је била забава све до одласка гостију. Велике заслуге за аранжман имао је прочелник културно-просветног одељења Вјекослав Матијак, брат др. Младен Георгијевић, госпођа Јелка Станешић, … . (9)

За старешину друштва 1929. изабран је срески ветеринар др. Јован Хрговић. Соколана у Шиду саграђена је 1932-1933. На други дан Ускрса 1934. свечано је отворен Соколски дом. (10) Жупа Осек одржала је 26.7.1925. једнодневни курс за просте вежбе чланова за соколски слет у Прагу. Било је присутно друштво Шид. Жупски једнодневни курс за чланице одржан је 9.8.1925. Присуствовало је друштво Шид са 1 чланом. (11) На окружном слету жупе Осек у Шиду 1 августа 1926. учествовало је Соколско друштво Стара Пазова са неколико чланова, чланица и нараштајаца. На академију наступили су у неколико посебних тачака. У Споменици Соколског друштва Стара Пазова истакнуто је да су вежбе нараштајаца и чланова са пушкама биле топло поздрављене од публике. (12)

У Соколском календару о друштву истакнуто је : Соколско друштво основано је 1906. Старешина је био Стеван Паић, начелник Љубомир Степанчевић, начелница Бранка Опојевличева, тајник Илија Кротић, предавач Стеван Паић. Било је 48 чланова, 2 чланице, 14 вежбача, 2 вежбачице, 7 мушког нараштаја, 12 женског нараштаја, чланова у одори 14. Вежбали су у приватној вежбаоници, приређивали су јавне вежбе, имали су 8 сарадника, књижницу са 250 примерака и заставу. (13)

У управи друштва били су 1934. : Старешина др. Јован Хрговић, заменик старешине Душан Бибић, председник поросветног одсека Војин Дубајић, начелник Стеван Славујевић, заменик начелника Стеван Глишић, начелница Кристина Спајић, заменица начелнице Богосава Лацко, тајник Драгутин Балашко, благајник Владимир Мишчевић. Чланови управе су били др. Крста Грчић, Ђока Марић, Марко Ђурашиновић, Тодор Стеваванчевић, Стојан Јовичић, Миленко Миољевић. (14)

Соколско окружје Вуковар приредило је 18 септембра 1932. окружни слет у Шиду. Друштво Шид извршило је освећење темеља Соколског дома. Соколска поворка кренула је са слетишта на игралишту Ш.К. „Фрушкогорац” на челу са коњицом друштва Винковци (21) и фанфаром друштва Винковци. Затим су наступале соколске заставе (6), делегати и управа друштва 69 чланова у свечаној одори, 64 члана у народној ношњи, 9 чланица из Адашеваца у народној ношњи и 17 чланица у оделу за вежбу. Затим музика пешадијског пука из Винковаца, 46 нараштајаца, 24 нараштајке, музика друштва Сотин (10) 43 мушке деце у народној ношњи. Укупно је било преко 500 сокола. Испред недовршеног Соколског дома сврстала се поворка, извршено је освећење дома, и прочитана повеља. Одржане су утакмице чланова и чета вуковарског окружја. После је одржан јавни час. На јавној вежби чланови соколске коњице из Винковаца (16) вежбали су пешке вежбе са сабљама. Задња тачка програма био је наступ соколске коњице из Винковаца (18) са вежбама са копљем, на коњима. Соколска чета Адашевци наступила је са 15 чланова. (15) Друштво Шид је 1936. имало 4 соколске чете и вежбаоницу као део соколског дома. Соколско друштво Шид прославило је 31. маја 1936. тридесетогодишњицу свог рада одржавши II окружни слет трећег жупског окружја Соколске жупе Београд. Прослава је започела окружним такмичењима јединица III окружја. Док су такмичари на слетишту вежбали, у железничку станицу улазили су возови са бројним чланством појединих јединица и гостима. Када стигао и последњи соколски воз из Руме почео је програм прославе и слета. Соколска поворка прошла је кроз окићене улице Шида. Одржана је свечана седница, после подне II окружни јавни час и увече свечана академија. На јавном часу учествовале су све јединице окружја, а на академији у посебним тачкама друштва Рума, Митровица, Шид, Бијељина, Ердевик и Товарник. На прослави су били делегати бана Дунавске бановине и команданта Дринске дивизијске области, као и соколска друштава Ириг и Стара Пазова. (16) Соколско друштво је основало је свој позоришни одсек, који је водио брат др. Јован Хрговић а редитељ је био брат Драга Поповић. (17) Друштво је основало чете у Адашевцу, Беркасову, Моровићу и Јамени. (18)

Соколска чета у Адашевцима основана је на иницијативу Душана Галовића 1932. Бројала је 1937. 178 припадника, од којих 148 вежбачког чланства. Чета је основала књижницу, коњички одсек и тамбурашку секцију. Подигнут је воћњак у спомен краљу Александру. Чете у Јамени и Моровићу основане су 1932. (19) У Управи чете Адашевци били су 1934.: Старешина Душан Галовић, заменик Стојан Вечић, просветар др. Богдан Дивљак, начелник Тома Томић, заменик Никола Дангузов, начелница Милица Дракулић, тајник Јулка Божић, благајник Милош Јовановић. Ревизори су били : Иван Огњановић, Илија Мађић. (20) Соколска чета у Адашевцима приредила је 14. јуна 1936. јавну вежбу и академију. Том приликом је развила своју четну заставу, коју је набавила из својих средстава и добровољних прилога. Застави је кумовао старешина матичног друштва Шид др. Јован Хрговић. Тог дана село је и вежбалиште су били окићени заставама. На свечаности су сем чланова друштва Шид присуствовали чланови друштва Ердевик, и чета Јамена, Кузмин и Беркасово. Присуствовали су изасланик среског начелства Иванов, као и други угледни гости из Шида, председник адашевачке општине са управом, представници Земљишне заједнице, представници Земљорадничке задруге, Српске православне општине и Хришћанске заједнице, као и представници четничког удружења … . На приредби је свирала Ватрогасна музика из Шида. Заставу је осветио парох Ћирило Грибарац, који је затим одржао говор. Потом је кум Хрговић предао заставу старешини Душану Галовићу, који се захвалио куму и у име соколске чете положио завет, да ће застава бити увек знамење соколске снаге, љубави и братства и да ће је соколи увек високо и часно носити и под њом се с пуно поноса окупљати и чувати је. Заставу је предао заставнику Ивану Миловцу уз аманет, да је чува и носи као симбол соколске мисли, да буде спреман увек борити се под њом за добро и напредак народа, отаџбине и старешине Соколства краља Петра II. Говор је био праћен бурним клицањем краљу Петру II и краљевском дому уз пуцање прангија. Заставник Иван Миловац примивши заставу заветовао се, да ће заставу верно и одано чувати и ако затреба и живот свој за њу дати. Члан соколског помладка В. Јовановић рецитовао је песму : „При развијању соколске заставе” од В. Рашића. Заставе друштва Шид и чете Јамена укрстиле са новом заставом, а музика је свирала државну химну. По завршетку свечаности освећења извршен је дефиле пред заставама, које су биле пред општином. Затим су се гости распоредили код сокола у месту. После подне одржана је јавна вежба на вежбалишту. Присуствовало је више стотина гледалаца из места и гостију. Увече је приређена академија уз учествовање соколских друштава и чета. (21)

На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Од соколских чета : Лешница, Мраморак, Сопот, Адашевци, Кузмин, Крчедин и Марвинци. Савез СКЈ и жупа Нови Сад послали су своје делегате. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише одустало се од похода на Змајевац (место зборовања). Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић из просветног одбора жупе Београд одржао је предавање „Видовданска Мисао“. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (22)

У Управи чете Беркасово били су 1934.: Старешина Симеон Вркатић, заменик Никола Коички, председник просветног одсека Жарко Ракић, начелник Радивој Јаношевић, замениик Јефрем Кечкеш, тајник Драгутин Валентиновић, благајник Марко Којчиновић. (23)

Соколска чета Беркасово основана је у јесен 1931. заузимањем друштва Шид. Први старешина био је свештеник Илија Славујевић. После њега био је старешина Симеон Вркатић, ратар. Од 1937. старешина је био Слободан Митровић, један од савесних вежбача. При оснивању чета имала 16 чланова, 20 нараштајаца и 40 деце. Имала је 1937. 35 чланова, 5 нараштајаца и 80 деце. Прва јавна вежба одржана је 1932, а друга у јесен исте године. Чета је 1935. добила од општине земљиште за воћњак. У воћњаку је засадила 130 воћака и припремила земљиште за лозњак. (24)

Чета је имала 1936. 2-годишњи воћњак са 150 воћака и „школом” за калемљење. Врт је назван „Врт Краља Александра I Ујединитеља”. Четна књижница 1936. имала је 150 књига. У 4 категорије чете било је око 80 вежбача са 30 помажућих чланова. Старешина чете био је сељак Симеон Вркатић. Вежбачи су се редовно такмичили у окружју. Општина је помагала соколску чету са 500 динара. Стрељачки одсек чете је одржао 2 школска гађања. Чета је 3.6.1936. одржала други јавни час, на коме је учествовало око 180 вежбача из соколских друштава Шид, Ердевик и Сремска Митровица и сеоских чета Адашевци и Кузмин. Увече је одржана соколска академија. Обе приредбе гледало је око 400 сељака. (25) Друштво Шид имало је 31.12. 1937. 129 чланства, 87 нараштаја и 111 деце, све заједно 327 припадника. (26) Чета Адашевци основана 1932, имала је 31.12.1937. 33 чланства, 16 нараштаја и 100 деце, све заједно 143. Чета Бачинци основана 1937, имала је 31.12.1937. 49 чланства, 11 нараштаја и 48 деце, укупно 108. Чета Беркасово основана 1931, имала је 31.12.1937. 34 чланства, 3 нараштаја и 83 деце, све заједно 120. Чета Јамена основана је 1931. Чета Моровић, основана 1935, имала је 31.12.1937. 58 чланства, 12 нараштаја и 25 деце, укупно 95. (27)

Чета Беркасово приредила је 5 6. 1938. освећење нове заставе. Заставу је израдила начелница Персида Јаношевић уз помоћ Паулине Рамач. Кумовао је старешина Соколског друштва Шид Душан Бабић. Освећење је обавио свештеник брат Жарко Ракић, на историјском месту старога “Деспотовца”. Поворка од 500 особа заједно са музиком и заставама допратила је кума и заставу на место освећења. У поворци су учествовали бициклисти, коњица, чланство, обвезници телесног васпитања, месне организације и земљорадничка омладина. У строју међу старешинама био је командант војног округа, пуковник брат Војислав Марковић, срески начелник Бранислав Вучетић и управа друштва Шид. Поред поворке кретале су се масе народа, па се на месту освећења скупило око 2.000 особа. Жупу Београд представљао је начелник Петар Чоловић. У маси народа био је велики број Русина. После освећења говорио је свештеник брат Ракић, затим кум заставе брат Бабић. (28)

Соколска друштва и чете су се припремали за одбрану отаџбине. У друштву Шид вршена су гађања из пушке и држана предавања. У стрељачком одсеку у селу Беркасово одржано је више теоријских почетничких течаја у руковању војничком пушком, као и више практичних гађања војничком пушком. (29) Соколска чета Беркасово одржала је 1939. јавни час. Увече је приказана представа „Смрт Стевана Дечанског” од Стерије. (30)

Српски соко Шид основан је 1905. допринео је свој удео у развијању и јачању националне свести у своме крају. У оквиру „Српског сокола” из Шида основан је крајем септембра 1906. девојачки одред, који је учествовао на другом чешком соколском вечеру фебруара 1908. у Београду. После Уједињења 1918. соколско друштво деловало је у оквиру Савеза Сокола имеђу осталог организујући сеоске соколске чете. Друштво је 1936. прославило 30-годишњицу рада. Том приликом одржан је слет III окружја жупе Београд. Друштво је основало чете у Адашевцу, Беркасову, Моровићу и Јамени. После Априлског рата 1941. соколи у Шиду и околини били су забрањени. Били су изложени усташком терору.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
2. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15. коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
3. Ј. Мајхер, „Соколско друштво Шид”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 134;
4. Душан Бабић, „Прва врста Соколица у жупи Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 156, 157;
5. Војислав В. Рашић средио је „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 8, 16-21;
6. Душан Бабић, „Прва врста Соколица у жупи Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 156, 157;
7. Ј. Мајхер, „Соколско друштво Шид”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 134;
8. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 100;
9. Фран Лхотски, жупски начелник, „Вијести Соколске жупе „Штросмајер” у Осијеку”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембар 1925, бр. 8 и 9, стр. 180, 181;
10. Ј. Мајхер, „Соколско друштво Шид”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 134;
11. „Вијести Соколске жупе “Штросмајер” у Осијеку”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 212, 213;
12. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 25;
13. „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 123;
14. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. XCVIII;
15. Инг. М. Квапил, „ Слет соколског окружја Вуковар у Шиду”, „Братство“, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6,7, стр. 74;
16. Д.Б, „Прослава тридесетогодишњице Соколског друштва Шид Окружни слет”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 4;
17. „Позоришни отсек”, „Вести”, „Око соколово”, Београд, 1 март 1937, бр. 4, стр. 83;
18. Ј. Мајхер, „Соколско друштво Шид”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 134;
19. Ј. Мајхер, „Соколско друштво Шид”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 134;
20. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. XCIX;
21. „Јавна вежба и освећење заставе Соколске чете у Адашевцима”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 6;
22. „Соколи у Раваници (Врдник)“, Вести, „Око Соколово“, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;
23. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. C;
24. Ј. Мајхер, „Соколско друштво Шид”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 134;
25. „Успешан рад соколске чете”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 6;
26. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 104;
27. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 106;
28. „Велико славље чете Беркасово “, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1938, бр. 8;
29. „Извештај о раду управе ССКЈ. за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини ССКЈ. 23.априла 1939”, Београд, стр. 24, 31, 54;
30. Р. Јаношевић, „Соколска чета Беркасово “, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруар 1940, бр. 2,