СОКОЛСКО ДРУШТВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Српски соко у Сремској Митровици основан је 1905. (1) После ослобођења рад друштва је обновљен и била је део Соколске жупе Београд, жупе Цара Душана Силног, основане 1920.

Соколско друштво у Сремској Митровици одлучило је да подигне соколски споменик палима на Легету. Због тога се обратило друштво на разне корпорације за помоћ. (2) Прво дело соколског друштва у Сремској Митровици било је подизање споменика на пољу Легету, код Сремске Митровице, у част и славу палих жртава на том пољу за ослобођење и уједињење. Заједно са спомеником соколи су установили Легетски празник, који се прослављао сваке године у недељу после 6 септембра. Тада се око споменика окупљао народ, одавајући помен палим ратницима. (3) Соколи у Сремској Митровици открили су 28. септембра 1923. споменик погинулим јунацима тимочке дивизије првог позива у борби на Легету. На свечаности су учествовали соколи из Срема, београдске и шабачке жупе. Уз откривање споменика било је велико славље и почаст палим за слободу и ослобођење. (4)

Соколско друштво у Сремској Митровици приредило је 14. септембра 1924. свечани парастос на гробу Тимочана. Окупила се маса света под вођством сокола. Сва околна села походила су парастос. После тога говорио је пуковник Бумбажиревић, командант митровачког војног округа. Затим је говорио Петар Јер. Савић, изасланик зајечарског соколског друштва. За њим брат Парић, учитељ из Шида. Војна музика 2 пешадијског пука свирала је државну химну. Од положених венаца, били су истакнути венци Југословенског соколског друштва и Кола Српских Сестара. Певала је певачка дружина „Јавор-гусле” песме надгробнице. После подне била је народна свечаност у променади и јавна соколска вежба, а у вече концерт где је певала шидска певачка дружина „Јавор-гусле”. Свечаности су присуствовали изасланици бродског, загребачког и шабачког сокола. (5) Соко у Митровици приредио је академију 3 маја 1924. Отворио ју је старешина друштва, који је говорио о значењу соколства, док је брат Ханосек говорио о оснивачу Соколства Тиршу. Браћа и сестре извели су вежбе, а певачки збор извео је неколико тачака. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да је друштво узело задатак да буде расадиште Соколсдтва у Срему. (6) Соколи су између осталог били у сукобу са Римокатоличком црквом. У Сремској Митровици благословљена је соколска застава 22 августа 1924. Пошто је ђаковачка бискупија забранила митровачком жупнику посвећење нараштајске заставе, благословио ју је Анте Донковић, свештеник хрватске старокатоличке цркве у Загребу. Обред освећења обавили су заједнички прота Радошевић и Анте Донковић уз асистенцију свештеника-катихете Бошњаковића. Певачко друштво „Стражилово” учествовало је активно приликом посвећења. После чина посвећења говорили су свештеници, а потом је старешина митровачког сокола Петар Никољачић примио заставу. Одржао је кратак говор и предао заставу свом сину Славку, стављајући њему и његовим друговима у аманет, да чувају заставу као зеницу свога ока, и пре сви изгину, него да допусте, да је ико обешчасти. После освећења соколи су извели остале тачке програма. (7)

Јован Удицки, равнајући учитељ у Сремској Митровици прославио је 25 годишњицу учитељског рада. Прослави се прикључило и соколско друштво, јер је како је речено у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” : „ …јер је брат Удицки вриједан члан наше соколске породице, а нарочито као узгајатељ нараштаја, за кога пише многе чланке у листу „Соколич”. (8) Друштво је приредило на Дан Уједињења свечану академију, којој је присуствовао велики број митровачких грађана. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да су вежбе изазвале бурно одобравање публике. Нарочито су добро биле успеле вежбе за слет у Прагу, како браће тако и сестара. (9) Соколско друштво у Сремској Митровици изабрало је за старешину брата Ханосека, а за начелника брата Ладенхаусера. (10)

Соколско друштво у Сремској Митровици добило је конкуренцију у новоснованом Хрватском соколу. Хрватски соколи приредили су 15. августа 1926. 21. прославу годишњице њиховог опстанка. Тог дана и сутрадан дошло је до сукоба чланова хрватских сокола и националистичке омладине. Одбор Соколског друштва у Сремској Митровици је поводом вести у јавности о учешћу и његових чланова у сукобу, изјавио да његови чланови нису учествовали у сукобу. Они су се владали према упутама одбора пред прославу и били су далеко од те прославе. Ниједан члан друштва није се налазио међу рањеницима, и нико од њих није позван од полиције. У изјави друштва истакнуто је : „Напротив је било затворено више „хрватских Сокола”, који су имали сабље и због инзултирања и провокаторских повика били ухапшени. У редовима „Соколског друштва” у Сријемској Митровици налазе се искрени и нацијонални елементи, који високо цијене част и свој углед и избегавају све оно, што се коси с чашћу и угледом Соколства. Културни задатак Соколског друштва у Сријемској Митровици вођен је у правцу васпитања наше омладине за онај велики отаџбенички смисао, који сачињавају љубав, слогу и јединство …. народа. Друштво је и успјело у томе код великог дјела нашега грађанства изузевши елементе несловенског осјећања. Наш „Соко” вршећи своју патриотску акцију носи гранчице мира: љубав, слогу и јединство народа и државе, па вјерује да ће тиме постићи оно што треба да буде на корист наше драге отаџбине, милог народа и великог словенства. Здраво!”. (11) Соколско друштво у Сремској Митровици славило је Дан уједињења свечаном академијом. Начелник друштва Ладенхаусер је том приликом одржао кратко предавање, затим су следиле тачке програма. (12) Друштво је 1928. подигло своју Соколану. У њему су развили свој просветни рад. (13)

У Управи друштва били су Старешина Фрањо Гашпарац, начелник Ђорђе Костић, начелница Лена Вукичевичева, секретар Паја Петровић и предавач Јован Удицки. Било је 163 члана, 26 чланица, 44 вежбача, 14 вежбачица, 80 мушког нараштаја, 43 женског нараштаја, 28 мушке деце, 18 женске деце и 20 чланова у одори. Друштво је имало свој дом, изводило је јавне вежбе, имали су 2 сарадника, 8 предњака, књижницу са 190 примерака, чланску и нараштајску заставу. (14)

Соколи су сваке године обележавали погибију на Легету. Соколско друштво у Сремској Митровици прославило је 14. септембра 1930. Легетски празник. На свечаном помену код споменика на пољу Легету поред старешинства Соколског друштва Сремска Митровица присуствовали су делегати Жупе Београд и околних друштава : Руме, Старе Пазове и Земуна. На помену су биле хиљаде становника околних села. Помен је одржао епископ карловачки Иринеј, који је након помена говорио о изгинулим тимочким јунацима. После помена одржана је јавна вежба. Прво су наступила мушка деца па женска деца са слетским вежбама. За њима мушки па женски нараштај са својим слетским вежбама. Пета тачка програма била је вежба мушке деце домаћег друштва са певањем. Вежбе и речи саставио је Славко Стајић према песми „Ој Душане, тебе војска зове”. Вежбе су биле симболичне и завршавале су се химном. Затим су наступила женска деца са обручима, па вежбе на справама. После одмора наступио је одред Никинци, Соколског друштва Рума са вежбама Ивана Шобе. Рума и Никинци наступали су са Јегеровим простим вежбама. У заједничким тачкама свих категорија поред сокола из Сремске Митровице, наступала су соколска друштва Рума са својим одсеком из Никинаца, Стара Пазова и Земун. (15) У Управи друштва 1934. били су Старешина др. Владимир Ханосек, I заменик старешине Славко Месаровић, II заменик старешине Фрањо Гашпарац, I секретар Теодор Черевицки, II секретар Илија Лекић, просветар Јован Удицки, начелник Веља Ферстер, заменик начелника Жика Николић, в.д. начелника Марија Ферстер, заменик начелника Кристина Симовљевић, благајник Славко Рајић, економ Анте Модор и статистичар Божидар Милаковић. Чланови управе били су : Јован Смиљанић, Миливоје Виловски, Људевит Веслај, Михаило Симић, Младен Марчетић, Бранко Шувак и Бартол Глик. Заменици су били : Јосип Хруш, Бошко Новаковић, Александар Максимовић, Јован Пухар, Вукосава Милаковић, Мара Блаженчић, Тома Благојевић, Миле Ћалић, Пера Радовановић и Ђорђе Крестић. У Ревизионом одбору били су : Др. Бранко Рогулић, Бора Марковић и Јосип Чубелић. Заменици су били : Вера Војновић, Јован Станишић и Живко Жарковић. У Суду Части били су : Иван Филиповић, др. Никола Радојевић и др. Иван Лончаревић. Заменици су били : др. Драган Јунг, др. Лазар Рашовић и др. Матија Примус. (16) Друштво је основало сеоске соколске чете у : Ноћају, Кузмину, Шашинцима и Дивошу. (17)

Музичка секција Соколског друштва Винковци приредила је са својом фанфаром музички концерт у Соколском дому у Сремској Митровици 2 априла 1938. Музика из Винковаца победила је на фестивалу у Сарајеву 1934. Дочекана је у Сремској Митровици са симпатијама. Предводио је старешина Соколског друштва Винковци др. Паја Шумановац. Пре наступа у Соколском дому свирали су на градском шеталишту. Старешина Соколског друштва у Сремској Митровици Бошко Новаковић поздравио је соколе из Винковаца и истакао велики значај и вредност музике у соколству као средства за пропаганду соколске идеје. У свом говору др. Паја Шумановац истакао је да је соколство онај васпитни фактор који је требао да обори све преграде и бране, које су се испречиле између браће једне крви и једног језика. (18) Филм „Ој летни, сиви Соколе” био је приказан у Соколском Дому у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово“ из Београда коментарисао је: „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином. Већ зато што је филм на нашем језику и што се њиме манифестује љубав према народу и отаџбини не би требало да буде оваквих појава, које би нам такво уверење наметале.“ (19)

Удружење Тимочана и Крајинаца из Београда заједно са Соколима и културним и националним организацијама из Сремске Митровице обележило је 25-годишњицу битке на пољу Легету, у којој је страдала Тимочка дивизија 1914. Била је присутна огромна маса света из Срема, Мачве и Крајине. Присусвовао је и бан Дринске бановине Радивојевић. Вајар Томић је за споменик изгинулих израдио плакету, која је представљала рањеног Тимочанина са Крајинком, Тимочанком и Сремицом. После црквеног обреда који су обавили шест свештеника, сремско-митровачки прота Јован Латинкић одржао је говор у коме је изнео страховите патње српског народа из Сремске Митровице за време борбе за ослобођење и уједињење. У име Удружења резервних официра и ратника говорио је председник Никодије Богдановић. У име сокола из Сремске Митровице говорио је начелник сокола професор Бошко Новаковић. Говорио је Ика Пантић, председник Удружења Тимочана и Крајинаца који је и сам учествовао у бици на Легету. После њега говорила је једна ученица основне школе из Сремске Митровице и један Херцеговац, који је после говора уз гусле отпевао песму о бици на Чеврнтији и Легету. У име студената из Зајечара говорио је Љубомир Нешић, студент права. Четник Душан Ђорђевић је са групом својих другова заступао Главни одбор четника. Прослава је завршена државном химном коју су отпевали Српско црквено певачко друштво и Српско занатлијско друштво из Сремске Митровице, уз пратњу војне музике Петог пешадијског пука из Ваљева. Изгинулим војницима почасна чета Шестог пешадијског пука из Бијељине одала је почаст плотунском паљбом. (20) Коло Српских Сестара из Сремске Митровице учествовало је у болној прослави погибије тимочке дивизије на Легету. Чланице Одбора су у народним ношњама Мачве и Срема (граничарска српска) дочекале, угостиле, провеле кроз град и испратиле госте из Тимочке Крајине. (21) Митровачки соколи (84) су децембра 1939. посетили Београд и обишли соколске дворане, Војни музеј и Золошки врт. Уз помоћ Соколске жипе Београд је почетком 1940. организовано је саветовање „Сабор представника сеоских соколских чета” дела Срема, на коме су учествовали соколи Лаћарка, Шашинаца, Дивоша, Ноћаја, Шида, Кузмина, Јарка, Манђелоса, Мартинаца и Чалме. (22)

Јован Удицки штампао је у Београду 1940. своју књигу „Сто соколских беседица”. После Априлског рата 1941. и успоставе НДХ. Соколско друштво је било забрањено, а дом су запоселе културбундовске институције. При повлачењу немачке војске дом је 1945. спаљен. Заставу друштва је у цеви своје пећи сачувала мајка професора Алексија Петровића. Током рата доста сокола је учествовало у борби, а многи соколи су били одведени у логоре или су убијени. После ослобођења Соколски дом је обновљен. У њему је деловало једино дозвољено друштво за телесно васпитање Партизан. Део сокола се повукао из јавног живота а део посебно искусни соколски кадрови, придружио Партизану. У оквиру Партизана изникли су кошаркашки, одбојкашки, рукометни и веслачки клубови у Митровици. За свој рад ДТВ Партизан Сремска Митровица је два пута добио „Спартакове награде”, а била су награђена 4 стручњака из друштва. На основу претходних разговора са соколима из Београда, на скупштини друштва „Партизан” 2003. донесена је одлука да се друштво поново зове „Соколско друштво Сремска Митровица. Учланили су се у Соко Србије. Друштво се брине о Соколском дому, сарађујући са мноштвом општинских спортских и других организација. Окупили су велики број предшколске и основношколске деце. За рад су били заслужни стручњаци Младен Јаковљевић, Слободан Јевремовић, Маја Милошевић, Весна Марић и Мирјана Докмановић. Деца су се такмичила у Суботици, Новом Саду, Костолцу и Нишу. Учествовали су и на соколским приредбама у Новом Саду, Шапцу и Батајници. Друштвом су управљали : председник Миленко Тодић, чланови

Мирјана Докмановић, Јовица Добрић, Павле Карић, Никола Ковачић, Младен Јаковљевић, Александар Гавриловић, Душан Шарац, Јасна Симић и Живко Вученовић. На крају сваке године приређује се завршна годишња свечана приредба на којој вежбају сва деца, а посећују је родитељи, представници општине, других друштава и Соко Србије. (23) У Шапцу је 26. априла 2008. одржана манифестација „Традицијом против духовног сиромаштва” уз учешће соколских друштава Батајнице, Сремске Митровице и СД ,,Душан Силни” из Шапца. Соколски полигони Србије одржани су 15. 9. 2012. у Сремској Митровици.

Соколски сусрети одржани су 17.9.2016. у Сремској Митровици на отвореном терену Соколског дома. Поред вежбача из Сремске Митровице учествовали су чланови Соколског друштва Батајница. Укупно је било 52 вежбача и 11 тренера, судија и чланова управа соколских друштава и гост старешина Соколског друштва Београд Матица Аца Аничић. На отвореном првенству Србије у скоковима са мале трамболине на првенству у Београду Соколско друштво Сремска Митровица учествовало је са 19 такмичара. (24)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар”, 1930, у Љубљани 1929, стр. 101;
2. „Соколи за наше ослободитеље”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар, новембар и децембар 1922, бр. 10, 11 и 12, стр. 278;
3. Јован Удицки, „Соколско друштво Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр.130;
4. „Митровачко Соколство за наше ослободитеље”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 51;
5. „Десетгодишњица легетске битке”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, новембар 1924, бр. 11, стр. 308;
6. „Соколска академија у Митровици”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1924, бр. 6, стр. 162;
7. „Красна соколска свечаност у Сремској Митровици”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 232;
8. „Брат Јован Удицки”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 31;
9. „Прослава уједињења у Митровици”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 24;
10. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 96;
11. „Нападај на југословенско Соколство”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 187;
12. „Соко у Митровици”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1926, бр. 12, стр. 242;
13. Никола Ковачић, „Упознајмо и Соколско друштво Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, април-мај 2005, бр. 21-22, стр. 19;
14. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар”, 1930, у Љубљани 1929, стр. 101;
15. „Соколско друштво Сремска Митровица”, „Соколски Гласник” Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5,6;
16. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. XII;
17. Никола Ковачић, „Упознајмо и Соколско друштво Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, април-мај 2005, бр. 21-22, стр. 19;
18. „Концерт музике Соколског друштва-Винковци у Срем. Митровици”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 мај 1938, бр. 5, стр. 112;
19. Филм „Ој летни, сиви Соколе ! „Соколски живот”, „Око Соколово“, Београд, 9 Октобар 1938, бр. 8;
20. К.С. „Са прославе 25-годишњице на Легету-Чеврнтији”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1939, бр. 6, стр. 1-5;
21. „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940, стр. 86;
22. Никола Ковачић, „Упознајмо и Соколско друштво Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, април-мај 2005, бр. 21-22, стр. 19, 20;
23. Никола Ковачић, „Упознајмо и Соколско друштво Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, април-мај 2005, бр. 21-22, стр. 20;
24. Председник Млађен Јаковљевић, „СД „Сремска Митровица”, „Око соколово”, Београд, децембар 2016, бр. 61-62, стр. 11;