ПОСЈЕТА КРАЉА АЛЕКСАНДРА СОКОЛСКОМ ТАБОРУ НА БЛЕДУ У ФИЛМУ „ОЈ ЛЕТНИ СИВИ СОКОЛЕ”

После Првог светског рата друштва Јадранска стража, подмладак Црвеног Крста, соколи, … су уз своја предавања приказивала филмове. На пример подмладак Црвеног Крста је 1926. путем биоскопа ширио просвету и хигијену на селу, не само код омладине него и код одраслих. У Загребу основали су просветни биоскоп са јавним предавањима за школску децу, народ и војску. Подмладак Црвеног Крста у Новом Саду планирао је да отвори ђачки биоскоп.(1) Оснивали су школске биоскопе Подмладка (у Загребу и Сарајеву). Два киноапарата ишла су по школама. Биоскопи су служили на првом месту хигијенској пропаганди.(2) Соколске друштвене јединице сарађивале су са Подмладком Црвеног Крста. Сарадња се одвијала између месних друштава кроз заједничке акције. Савез сокола био је најбројнија организација у Југославији. У Савезу је око 1938. било 2.500 друштвених јединица са 322.000 припадника. (3) Соколско друштво Предвор имало је свој дом под високим планинама. Било им је одузета могућност уживања већине културних дарова. Зато је радост међу чланством била двострука када су сазнали да им је СПО послао два соколска филма. У чланку „Соколски филм на селу“ описано је приказивање филмова у соколском дому С. Д. Предвор и у школи у Олшавки: „Још никада није вежбаоница била тако пуна као те вечери кад су ти филмови били приказивани. Са великим интересом је чланство гледало на филму наше просветне вође, чланове СПО и врло занимљиви живот у Савезној просветној школи који се види у филму „Соколски живот бр. 3“. „Соколски живот бр. 2” приказао је слет соколске жупе Нови Сад. Филм је одушевио вежбаче. Филм су полако приказивали да би вежбачи видели како треба изводити скокове … . „Чланство је тако било филмом одушевљено да је стално питало хоћемо ли опет добити какав филм. Осетило се како смо преко филма везани са осталом соколском браћом и да нисмо сами у овим високим горама. Један од најстарије браће је рекао : Колико год сам наступа видео, још никад нисам добио тако потпуну о прегледну слику соколског рада. На овај начин се најбоље види како је соколски живот леп.” Другог дана филм је приказан соколској деци и нараштају, а приказан је у школи у Олшавки. У чланку је истакнуто : Немогуће је описати какав је утисак оставио филм на њих. Биће јасније, ако напоменем да некоји од њих још нису ни воза видели. .. . То је најкраћи приказ како је деловао соколски филм на село. Ми само желимо да га што чешће видимо.“(4) Пошто је 1934. у Југославији деловало око 600 јавних биоскопа, а многе велике општине нису имале стални биоскоп, соколи су сматрали да као приватно друштво треба да својим филмом испуне празнину. У тадашњој Југославији само су у Београду, Загребу и Новом Саду постојали појединци или установе који су радили са узаним филмом. Соколи су на себе преузели дужност да „Са нашим културним филмом треба да дођемо и у најзабаченије село Југославије и унесемо знање, културу и цивилизацију.” (5) Соколи су сматрали да се филм показао као најаче и најуспешније средство за васпитање чланства а у исто време и најбољи начин за соколску пропаганду на селу. (6)

Сем сопствене производње кратких филмова Савезни просветни одбор Савеза Сокола (СПО) сарађивао је са друштвом Задруга Југословенски просветни филм коју је група националних радника из Београда и Загреба основала 1931. у Београду. Циљ Југословенског просветног филма био је да „систематским радом суделује, сарађује и даје подстрека за стварање домаће филмске индустрије“. Задруга је имала своју властиту технику и лабораторију и до 1941. снимила је око 280 документарних филмова из свих области Југославије и народног живота. Извозио је своје филмове у иностранство у циљу пропаганде Југославије у туристичком, привредном и културно-историјском погледу. „Југословенски просветни филм“ је заједно са другим словенским народима (Чесима и Бугарима) радио на производњи играних филмова. Задруга је сарађивала са страним партнерима за време снимања њихових филмова у Југославији. Са Чесима је 1935. снимио филм „А живот тече даље“, а са Немцима 1937. „Принцезу корала“. Увозио је чешке и пољске (документарне) филмове. За Савез СКЈ увезао је филм „Соколски слет у Прагу“. Захваљујући материјалном и интелектуалном ослонцу, привукао је познате сниматеље и био иницијатор оснивања 27 септембра 1931. Савеза произвођача филмова у Краљевини Југославији. „Југословенски просветни филм“ снимио је 1931. „Свесоколски слет у Београду“. Снимали су Мика Ђорђевић, Јосип Новак, Анатолиј Базаров, Александар Герасимов и Станислав Новорита (7). Филмове је „Југословенски просветни филм“ приказивао преко биоскопа и преко властитих путујућих секција. Секције су приказивале филмове у местима где није било биоскопа, по школама и касарнама. Приказивани су филмови просветне и националне садржине (8). Осим са „Југословенским просветним филмом“ соколи су сарађивали са хигијенским заводима. Централни хигијенски завод био је у Београду а свака бановина имала је свој хигијенски завод. Приказивали су њихове хигијенско-просветне филмове. Хигијенски завод у Скопљу је 1929. г. основао своју филмску секцију, која је снимала и израђивала филмове у режији завода. Снимио је филмове: Маларија (1161 м), На сунцу и ваздуху (400 м), Међу будућим домаћицама (335 м), Зараза побеђује (о пегавцу, 1.200 м), Земљотрес на југу (847 м) Филмове је Завод приказивао бесплатно у циљу здравствене пропаганде и поуке (9).Школа народног здравља основана је 1926. г. у Загребу. У лабораторији Школе су уз филмове израђиване фотографије и дијапозитиви који су коришћени у свим облицима просветног рада: у издавачкој делатности или су служили за опремање здравствених и хигијенских изложби. Водитељ филмске делатности у Школи био је Милан Марјановић. Касније је прешао у Београд и основао „Југословенски просветни филм“. Усмераватељ филмске производње био је лечнички збор Школе. У филмској екипи били су водитељ (уредник), сниматељ и техничар. Филмска екипа Школе снимала је у свим крајевима Југославије. Од филмова Школе издвајамо: „Хигијенска изложба школе народног здравља у Загребу“ , “Маларија“, „Борба против болести путем филма I-II“, „Кроз наше Косово“, „Голубачка мушица“, „Изљечен од сушице“ и „Наше маслинарство“ (10). Школа народног здравља је снимила за соколе филм „Ој летни, сиви Соколе“ и „Свесоколски слет“, од кога је сачуван инсерт у филму „Борба против болести путем филма II“ (11). Филм „Свесоколски слет“ снимљен је под личним руководством Милана Марјановића, једног од оснивача и покретача „Југословенског просветног филма“ и Задруге за привредни филм.

До 1928. филмско одељење при Школи народног здравља у Загребу је набављало пропагандне филмове из иностранства, које су онда приказивали на селу. Са тим филмовима нису имали много успеха. Од 1928. су решили да сами снимају филмове о домаћим приликама. Филмско оделење водио је професор др. Бреслер, добар познавац културно-хигијенских прилика и потреба народа. Герасимов, инжењер, и Базаров били су филмски стручњаци. Сваке године радили су 4 нова филма, са малим средствима. Ти филмови су имали велику потражњу. За те филмове је било интереса и у Грчкој и Бугарској. Сем здравствено-хигијенских филмова снимали су и културне филмове. У одељењу је снимљен звучни филм „Ћирило Методов кор, културно значење умјетничког дјеловања”. Снимио га је Герасимов, а режирао Базаров. Садржај је био : После панораме Загреба пред гледаоцима су представљене Гричке Горице, Тамо стоји столетна зграда грчко-католичког семеништа, а крај ње столна црква Крижевачке бискупије, посвећена словенским апостолима св. Ћирилу и Методију. То је матична црква Ћирило-Методова хора. Ту је основан хор 1931. Хор је специјализиран за култивирање старословенске црквене музике. Друштво обучава певаче у својој школи, теоретски и практично, научно-литерарним студијем, честим вежбањем и издавањем Ћирилометодског вјесника”. Пред очима гледаоца била је приказана једина на свету постојећа ревија за источно-словенску музику, у којој су сарађивали византолошки композитори и музиколози са свих страна света. На филму је вођа хора С. Вишошевић изјавио : „Бјежимо од дилетантизма, идемо за потпуном артизацијом пјеваштва. Нови дух времена тражи солидну изградњу у свим гранама народне културе. Ми Словени, ако не желимо бити прегажени од времена и догађаја, треба да озбијно посегнемо за индивидуалним јачањем сваке од културних јединица, јер ћемо тиме највише допринијети свеопћем напретку словенске цивилизације и културе. … У обнови кршћанско-вјерских традиција и практичној проведби ћирилометодске мисли гледамо залог сретније будућности свих словенских народа.” У Београду у пар дана видело је филм преко 30.000 гледалаца. Овај религиозни тонфилм видели су и слушали папски нунције у Београду, Пелегринети, надбискуп београдски др. Родић, … . Бугарским друштвима и корпорацијама које су посетиле Загреб био је филм приказан у Хигијенском заводу. Аутор чланка „Ћирило-методов кор у тонфилму” у часопису Ћирилометодски вјесник” надао се ће филм проћи Бугарску и привући много бугарско срце идеји верског зближавања Јужних Словена. (12) У Књизи за соколско село” истакли су : И старо и младо, и мушко и женско скупи се да гледа Чуда која играју по платну”. Послије завршетка приказа читава околина с нарочитим уживањем припричава с великим интересовањем о тим чудним приказима сјећајући се и најмањих покрета у филму приказаних, те једва чекају приказ другог филма.” Соколска чета у Дивину приказала је 13. јануара 1937. у просторијама основне школе васпитно-хигијенски филм Двије секе”. Филм је снимљен у околини Загреба и приказивао је одгој детета у три чина. Био је приказан упоредан живот две сестре сељанке. Једна сестра је после завршене домаћичке школе у Загребу применила све корисне ствари које је научила у школи и то : одгој деце, кућанство и домаћинство. Друга сестра је потцењивала школовање, и задржала дотадашњи примитиван начин живота. Филм је приказан уз предавање, које је било састављено према садржају филма. Пројекцији филма присуствовало је око триста гледалаца. Филм је изазвао сензацију у селима. Чланови чете намеравали су да филм прикажу у још неколико сеоских чета. (13)

Међу филмовима које су у међуратном периоду снимљени за соколе истицао се дугометражни документарни филм „Ој летни сиви соколе” о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Соколска штампа опширно је извештавала о снимању филма и његовом каснијем приказивање широм Југославије. У „Соколском гласнику” од 22 децембра 1932. изашло је саопштење да ће Просветни одбор Савеза СКЈ приредити таборовање за око 150 сокола свих категорија са територије жупе Нови Сад на Бледу јула 1933. Предвиђено је да таборовање које је требало да траје 30 дана буде снимљено за филм. (14) На иницијативу Просветног одбора новосадска соколска жупа организовала је таборовање на Бледу. Звучни филм од 2.500 метара приказивао је живот у табору од јутра до мрака. (15)

На филму је био приказан узоран живот соколске омладине и лепоте словеначких предела. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. Неколико дана после њих, табор је посетио краљ Александар. Мих. Миловановић је у „Соколској просвети” описао посету краља соколском табору 17 јула 1934 . Краљ Александар је дошао изненада, у пратњи једног официра. Хтео је да види соколе онда када нису очекивали госте. Затекао их је како поправљају свој највећи шатор-хангар који је порушила олуја. Чим су угледали краљев аутомобил, како улази на капију, соколи су поскакали са крова шатора и опколили свог краља и поздравили га “Соколским поздравом” : „Соколском снагом свом, За Краља, за Народ, за мили Дом: Здраво ! Здраво ! Здраво ! “. Провели су га кроз цео табор, од шатора до шатора, да би све прегледао и видео. Краљ се о свему распитивао, улазио у шаторе, разгледао таборске постеље, „а када наиђосмо на шаторе, који су носили имена великих соколских покојника : „Брат Гортан”, „Брат Малеј”, „Брат Вељко Чубриловић” и др., Краљ дуго застајкиваше, и озбиљним достојанственим погледом посматраше цвећем окићене табле са натписима,” Отишли су у кухињу, где се краљ распитивао о исхрани, о организацији набавке намирница … . После прегледа унутрашњег уређења табора, соколи су приредили на брзину мали програм. Две вежбе са мушком и женском децом, вежбе на вратилу и разбоју и неколико веселих дечјих игара били су импровизовани програм. Краљ је после сваке тачке аплаудирао и честитао вежбачима. После пола сата краљ је завршио посету. Филм је од стране Министарства просвете препоручен целокупној школској омладини. (16) Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила га је Школа народног здравља из Загреба. У снимању су из Школе учествовали редитељ Камило Бреслер, педагог Школе и члан сокола; Александар Герасимов, инжињер и Анатолиј Базаров, оператер. Од истакнутих сокола у табору су радили са омладином Милан Стевановић, првак у вежбама на вратилу и таборски хоровођа композитор Светолик Пашћан. Пашћан је написао текст и компоновао музику за филм. Просветни одбор С.С.К.Ј. штампао је књигу о таборовању на Бледу. Књига „Ој летни, сиви соколе” била је илустрована са 108 снимака из филма (17) Др. Миливој Павловић истакао је у свом чланку „Ој летни, сиви соколе” да, уз просветни одбор из Новог Сада, биле су велике заслуге Веље Поповића, члана Просветног одбора Савеза Сокола и референта за трезвењаштво и таборовање, за приређивање таборовања на Бледу 1934. Табор на Бледу био је уређен како се пожелети могло : здравствени услови, купање у језеру, летње вежбалиште, уређен логорски живот, допуњен соколским предавањима, поселима, песмом, музиком и дилетантским представама. Књига о табору илустровала је тај живот, то је соколска смотра и значајно средство за соколску пропаганду. У тексту дат је опис живота у табору : долазак, сређивање табора, свакодневни живот, ручак, одмор, излети недељом и празником, предавања и духовна забава („Кад се тело одмара, онда дух ствара”) посела, посета краља Петра као престолонаследника и старешине Савеза Сокола, са краљицом а доцније посету краља Александра. Књига је била допуна филма, а филм се могао сматрати илустрацијом књиге. Веља Поповић је показао, какав је значај живота у природи, на чистом ваздуху, у братској средини. Писац је истакао да је књига пример који је требало подражавати. О свим летовањима требало је оставити трајног спомена. (18)

Штампа Савеза Сокола пратила је приказивање филма и реакције гледалаца на филм. У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола је извештавало у којим местима је био приказан филм.

„Ој летни сиви соколе” био је приказан 1936. на Двору краља Петра II. Једна копија филма била је чувана у дворској библиотеци (19).

Филм је свечано приказан 19. фебруара 1937. у београдском биоскопу „Уранија” увече и наредних дана. Премијери су присуствовали краљевски намесник др. Иво Перовић, министар војске и морнарице генерал Марић, … дипломатски представници, чланови управе, просветног одбора и начелништва Савеза СКЈ. Пред само приказивање филма члан управе Савеза Сокола др. Милорад Драгић у свом говору рекао је : „… „Ој летни сиви соколе” јесте апотеоза, песма и химна раду и правим здравим радостима живота.” У режирању филма од стране Савеза Сокола учествовали су Веља Поповић и Михаило Миловановић. Музичку обраду је извршио Светолик Пашћан, а развијање, синхронизовање, копирање и умножавање филма извршено је у Хигијенском заводу у Загребу. У филму су били приказани Блед, Винтгар, извор Савице, Триглав, … . (20)

У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. филм „Ој летни сиви соколе” приказан је у биоскопу „Империјал”. Пре почетка филма просветар жупе Сарајево Љубунчић укратко је изнео значај соколства. Пројекцији филма су присуствовали бројни представници војске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сарајево, соколи и грађани. (21) У чланку „Соколски филм”, у часопису Соколске жупе Мостар Књига за соколско село” написано је да је Просветни одбор Савеза Сокола довршио и пустио у промет филм „Ој летни сиви соколе”. Филм је био приказан у Мостару од 10 до 17 октобра 1937. Био је дугачак 2.350 метара. Обрађивао је једномесечни живот сокола крај Бледа, под шаторима. У филму су биле снимљене најлепше народне песме и музика из свих крајева Југославије. Филм је истицао радиност. Био је препоручен од стране критике, тако и од министарства за физичко васпитање народа. (22) У Мостару је седам дана приказиван филм Савезног просветног одбора „Ој летни сиви соколе”. Приказан је заузимањем закупца Тон-кина „Корзо” Јовановића. Фим је гледало 2.800 војника, грађана, ученика и ученица. (23)

Филм је 1937. приказан у Београду, Прилепу, Косовској Митровици, Старом Тргу, Битољу, Приштини, Призрену, Шабцу, Ваљеву, Црвенки, Чачку, Панчеву, Земуну, Зеници, Старом Бечеју, Мостару, Теслићу, Ковину, Крагујевцу и Сарајеву.

Приказан је 1938. у Вуковару, Сушине Ђурђеновцу, Јагодини, Новој Градишки, Сиску, Кумбору, Карловцу, Нишу, Ћуприји, Дубровнику, Петрињи, Цриквеници, Новом Врбасу, Битољу, Чаковцу, Зајечару, Загорју об Сави, Сињу, Делницама, Пожаревцу, Нем. Елемиру, Буљкесу, Новом Месту, Сремској Митровици, Вршцу, Бачком Петровом Селу, Славонском Броду, Љубљани, Старој Пазови, Јаша Томићу, Сремским Карловцима, Дарувару, Кутини, Вировитици, Јесеницама, Бледу, Брчком, Бијељини, Корчули, Босанском Шамцу, Сомбору, Лашком, Дебељачи, Храснику и Домжалама. (24) Године 1939. Филм је приказан у Трбовљу, Суботици, Руми, Марибору, Тржићу, Загребу, Љубљани, Сплиту, Цељу, Шибенику, Тузли, Севници, Словењградцу, Бања Луци, Мурској Соботи, Бјеловару, Осијеку, Жури, Винковцима, Славонској Пожези, Дервенти, Љутомеру, Шкофјој Лоци, Тителу и Охриду. (25)

Реакције публике биле су различите у различитим срединама. Филм је био приказан у Соколском Дому у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово” из Београда коментарисао је : „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином. Већ зато што је филм на нашем језику и што се њиме манифестује љубав према народу и отаџбини не би требало да буде оваквих појава, које би нам такво уверење наметале.” (26) Насупрот томе у извештају из Трогира од 14 марта 1939. истицало се : „Јучер се у Трогиру приказивао наш први Соколски тон филм „Ој летни сиви Соколе”. Даване су две претставе које су биле одлично посећене од чланова и пријатеља соколства. Овај технички одлично уређени филм оставио је својим садржајем изванредан утисак на публику, која је многе сцене из соколског живота попратила са одушевљеним пљеском и поклицима.” Ураниа Тон кино у Новој Градишки писала је Савезу Сокола : „Филм је одличан. Кад будете имали сличних филмова молимо, изволите нам одмах јавити.” (27) У Кнежеву и Белом Манастиру 4 и 5 маја 1939. приказан је соколски филм „Ој летни сиви соколе !”. У чланку у „Братству” истакнуто је да је филм на све гледаоце оставио снажан утисак. (28)

Соколски Општи просветни течај одржан је од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду. Течај је одржан у студентском дому у Београду. Течајцима су били приказани филмови са соколских слетова и медицински филм „Бич човечанства”. Специјално за течајце приказан је филм „Ој летни сиви Соколе!”. (29) Филм је био приказан и исељеницима из Југославије у САД. Новине „Американски Србобран” из Питсбурга донеле су велики чланак о приказивању филма, у коме је између осталог стајало : „Старији, уз лепо уживање гледањем ових филмова, … мелодија лепе песме, слушањем милозвучног језика – видели су нешто и за поуку: Куда би стигли и допрли у нашим народним организацијама, да уведемо у наше организације ону дисциплину, сложан и плански рад, који се видео међу Соколима и Соколицама на Бледу! Није чудо што су ово летовалиште Сокола посетили Краљ и Краљица, и што у спомен књизи прочитасмо име и краљевића Томислава … . Нема спора, ко год је овај говорећи филм гледао, сваки је изашао са програма радоснијега срца и уздигнуте душе; а могуће и тугом за својим старим завичајем. Не мери се све само са физичком мером и новчаником.”(30)

После Првог светског рата соколска друштва, подмладак Црвеног Крста, Јадранска стража, … приказивала су филмове који су илустровали њихова предавања. Увидели су утицај који су филмови имали на гледаоце у неразвијеним срединама. Сем сопствене производње филмова соколи су сарађивали са Задругом Југословенски просветни филм и Школом Народног здравља у Загребу. Они су снимили низ филмова пре Другог светског рата. Углавном су снимани пропагандни или здравствено-хигијенски филмови. Школа је снимала и документарне филмове као што је био „Ој летни сиви соколе”, „Кроз наше Косово“ или „Ћирило-методов кор у тонфилму”. Ти филмови су могли имати различите идеолошке поруке и ако су их снимили исти сниматељи. Најважнији документарни филм који је имао и васпитни и пропагандни карактер био је „Ој летни сиви соколе” којим је летовање новосадске жупе 1934. било је снимљено на филму. Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила га је Школа народног здравља из Загреба. Из Школе народног здравља у снимању су учествовали редитељ Камило Бреслер, педагог Школе и члан сокола; Александар Герасимов, инжињер и Анатолиј Базаров, оператер. У режирању филма од стране Савеза Сокола учествовали су Веља Поповић и Михаило Миловановић. Музичку обраду извршио је Светолик Пашћан, а развијање, синхронизовање, копирање и умножавање филма извршено је у Хигијенском заводу у Загребу. Од истакнутих сокола у табору су радили са омладином Милан Стевановић, првак у вежбама на вратилу и таборски хоровођа композитор Светолик Пашћан. У чланку „Соколски филм”, у часопису Соколске жупе Мостар Књига за соколско село” истакнуто је да су у филму биле снимљене најлепше народне песме и музика из свих крајева Југославије. Просветни одбор Савеза С.К.Ј. штампао је књигу о таборовању на Бледу, „Ој летни, сиви Соколе” илустровану са сликама из филма. Скоро свака страница имала је слику из филма. У својим Извештајима о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије старешинство сокола је извештавало у којим све местима у Југославији је био приказан филм. Са своје стране соколска штампа пратила је приказивање филма и реакције гледалаца. Реакције публике о филму „Ој летни, сиви Соколе” у разним областима биле су различите. Негде је филм оставио снажан утисак, био дочекан са одушевљењем, а негде је био игнорисан од публике. Са филмовима из словенских земаља и филмом „Ој летни сиви Соколе!” Савез Сокола је желео да се супростави превласти страних (америчких и немачких) филмова у Југославији.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. „Кратак преглед рада обласних одбора друштва Црвеног Крста у 1926.”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Мај-Јуни 1927, свеска 5.-6., стр. 146,154;
  2. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
  3. Јован Удицки, „Сто соколских беседица”, Београд, 1940, стр. 5;
  4. „Соколски филм на селу, „Соколска Просвета”, Београд, Јануар 1935, Год.V, бр. 1, стр. 39;
  5. „Културна мисија уског филма”, „Соколска просвета”, Нови Сад, јануар 1934, бр. 1, Год. IV, стр. 45;
  6. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 98;
  7. „Југословенски просветни филм“, „Соколска Просвета“, Нови Сад, мај 1934, бр. 5, стр. 222-223; Александар Саша Ердељановић, „Ита Рина у предратном југословенском филму“, „Ита Рина“, Југословенска кинотека, Београд, 2007, стр. 62, 98, 99; Петар Волк, „Српски филм“, Београд, 1996, стр. 550; Петар Волк, Историја југословенског филма, Београд 1986, стр. 86, 88;
  8. „Југословенски просветни филм задруга СОЈ Београд“, „Соколска Просвета“, Нови Сад, Новембра 1932, Год.II, бр. 9,стр. 412;
  9. „Југословенски филмски алманах”, Београд 1933, стр. 101;
  10. Вјекослав Мајцен, „Образовни филм, преглед повијести хрватског образовног филма“, Загреб 2001, стр. 106, 256, 261, 262, 265, 266;
  11. Вјекослав Мајцен, „Образовни филм, преглед повијести хрватског образовног филма“, Загреб 2001, стр. 260, 263;
  12. Др. Х.В., Загреб, „Ћирило-методов кор у тонфилму”, Ћирилометодски вјесник”, Загреб, мај 1934, бр. 5, стр. 48, 49;
  13. Петар Ћулафић, Филм у служби просвећивања села”, Књига за соколско село”, Мостар Сарајево фебруар 1937, бр. 2, стр. 25; С.Р, „Кино претстава у Дивину”, „Књига за соколско село”, Мостар Сарајево фебруар 1937, бр. 2, стр. 11;
  14. „Узорно таборење просветног одбора Савеза СКЈ”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51, стр. 2;
  15. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 81;
  16. „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84; Мих. А. Миловановић (Нови Сад), „Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ међу Соколима на Бледу 17 јула 1934 године”, „Соколска просвета”, Нови Сад, новембар 1934, бр. 9, стр. 370;
  17. Велимир Поповић, Михајло А. Миловановић, „Ој летни,сиви соколе,, Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије, Нови Сад, 1934, стр. 33, 84, 98, 99,114,119;
  18. Др. Миливој Павловић, Скопље, „Ој летни, сиви соколе”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 6;
  19. Марија Благојевић, „Визуелна култура сокола, стр. 49, „Соколска књижница, (Растко Српска култура на интернету www.rastko.rs)
  20. „Ој летни сиви соколе”, „Соколски Гласник”,Београд, 5 март 1937, бр. 6, стр. 4;
  21. „Свечано отворење велебног Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 20 новембар 1937, бр. 36, стр. 1;
  22. „Соколски филм”, Књига за соколско село”, Мостар, септембар 1937, бр. 9, стр. 199;
  23. „Соколски филм”, Књига за соколско село”, Мостар, Октобар 1937, бр. 10, стр. 210;
  24. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;
  25. „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 82;
  26. Филм „Ој летни, сиви Соколе ! ”, Соколски живот, „Око Соколово”, Београд, 9 Октобар 1938, бр. 8;
  27. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 73;
  28. Б.С, „Окружни састанак у Белом Манастиру”, „Братство”, Осијек, 10 маја 1939, бр. 5, стр. 85;
  29. Антун Милинковић, Слав. Брод, „Савезни просветни течај”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 181, 182;
  30. „Филм, Ој, Летни Сиви Соколе”, у Америци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 март 1941, бр. 11, стр. 10;

You Might Also Like