Соколско друштво у Дрвару и Коло Српских Сестара Дрвар

Соколско друштво Дрвар било је део Соколске жупе Бања Лука. Друштво је основано 1924. У Управи Соколског друштва Дрвар били су : старешина Душан Будисављевић, начелник Светозар Зарић, начелница Милкица Бајичева, секретар Alfonz Quasnitza, предавач Јово Боснић. Било је 106 чланова, 29 чланица, 17 вежбача, 12 вежбачица, 15 мушког нараштаја, 20 женског нараштаја, 34 мушке деце, 19 женске деце, 21 члан у одори, 1 чланица у одори. Имали су 1930. властити дом, изводили су јавне вежбе, 1 сарадник, 2 предњака и музика. (1)

Друштво из Дрвара учествовало је на слетовима околних соколских друштава. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља Петра. (2) У Управи Соколског друштва Дрвар 1934. били су : Старешина Душан Будисављевић, први заменик Владо Славић, други заменик Петар Билбија, просветар Јово Боснић, тајник Јово Шпадијер, благајник Миле Трикић, статистичар Милан Балабан, начелник Мирко Алексић, начелница Лепа Тркуља, лекар Јосип Љубин и економ Драго Павичић. Одборници су били : Милан Мандић и Ангелина Станковић. Заменици су били : Милан Бајић, Саво Савић и Владо Бродић. У Надзорном одбору су били : Јоцо Крецо, Људевит Мундорфер, Богдан Калаба и заменик Вацислав Станковић. У Суду Части били су : Душан Будисављевић, Анте Букић, Јозо Боснић, Рудолф Крпан, Владимир Славић и Јосип Љубин. (3) Соколско друштво Дрвар наставило је свој рад на препороду села ширењем воћарства и пчеларства. Преко сеоских чета и друштва посађено је 1935. у околини Дрвара 3.900 садница багрема, преко 300 комада кестена и 1.000 комада јабука. Један део садница употребљен је за подизање парка Витешког краља Александра I Ујединитеља у Дрвару. Сматрали су да је парк корисно дело за здравље вароши, а у исто време допринос подизању пчеларства. Покренули су акцију да се у сваком селу, где је постојала соколска чета, подигне сличан споменик у облику четног воћњака, који би био власништво соколске чете, а звао би се именом краља Александра. За доказ колико је њихов рад око ширења воћарства био успешан наводили су да су у многим селима посађене бројне воћке, за које су саднице набављане и преко општине, а многи су их појединци набављали на свој трошак. Кад су почели рад на ширењу воћарства требало је људе готово присиљавати да посаде једну воћку. Друштво је настојало да у околини посади што већи број багремова и липа. У томе је сарађивало са месном пчеларском задругом. Сеоским четама су уз воћне саднице подељене и веће количине семена крупног сунцокрета. Дрварски соколи нису занемарили ни просветни рад. Просветни одбор планирао је предавања из соколске повести, књижевности, друштвених и природних наука. Предавања су предвиђена не само за соколе него и шире грађанство, а нека предавања нарочито за сеоске чете. Рад просветног одбора могао се поредити са радом народног универзитета. Јово Боснић говорио је о историји и развоју соколства код свих словенских народа и њиховим организацијама и раду у прошлости. Инжињер Вл. Славић говорио је о “Соколу и политици”. У Соколском дому одржано је 14 априла 1935. предавање о Вуку Караџићу. Живот и рад Вука представила је Ружа Јанковић. У склопу обележавања стогодишњице Илирског покрета одржано је предавање о Људевиту Гају од Наде Љубин. Предавања су обрадила важност народног језика и писма на народни живот. У дому се стварала и стална публика за предавања. (4) Поводом Зрињско-Франкопанске прославе у соколском дому 30 априла 1935. окупили су се чланови на свечаном поселу. Владимир Славић је одржао предавање о „Зрињско-Франкопанској уроти” и подвукао да борба за слободу повезује читаву нашу историју у свим временима. (5)

Социјални одсек Соколског друштва Дрвар заједно је са месним Колом Српских Сестара приредио 19 маја 1935. прославу Мајчиног, а уједно и дечјег дана. У дворани соколског дома приређена је прослава. Прославу је отворила А. Калаба са говором о мајци и детету. Програм је настављен декламацијама, песмом и соколским вежбама. (6) Соколско друштво Дрвар приредило је свечано посело поводом седамстогодишњице смрти св. Саве. Предавања о св. Сави одржао је инг. Вл. Славић. (7) Соколско друштво у Дрвару је заједно са друштвима Босански Петровац и Оштрељ и њиховим четама приредило за своје чланове излет у Оштрељ 18 августа 1935. У Оштрељу се окупило преко 150 сокола. Одржане су заједничке вежбе, лакоатлетска такмичења и весела забава. Док су се млађи забављали, одржана је седница начелништва дрварског окружја, на коме су учествовало представници трију друштава. Поднесен је извештај о јавним часовима друштава, приређеним излетима и о учествовању окружних јединица на јавном часу у Кључу и на слету у Јајцу. На састанку се говорило о слетовима у Љубији и Дрвару и о потреби одржавања предњачких течајева. (8)

У Дрвару су 21 септембра 1935. одржана нараштајска такмичења за жупску заставу. У вече била је прва свечана представа луткарског позоришта друштва Дрвар. Пре представе била је бакљада са музиком. Позориште је отворио инг. В. Славић. Кад се отворила завеса први је наступио Кића Соколић. Прва представа била је „Зидање Скадра”. (9)

Дрварско соколско окружје приредило је свој први окружни слет 1935. У три посебна слетска воза дошли су гости 22 септембра 1935. Првим возом стигли су соколи из Санског моста, Јајца, Кључа и осталих места са пруге. Други воз довео је соколе из Книна и околине, са војном музиком и четом 23 самосталног артиљеријског дивизиона. Соколи-војници дошли су на властиту иницијативу. Трећи воз довео је соколе из Бања Луке, Приједора и осталих јединица. Колима и пешке стигли су соколи и гости из најближе околине. Свечана поворка кренула је из Соколског дома на Унац. Старешина Душан Будисављевић поздравио је госте и грађане. Јавни час одржан је на соколском вежбалишту. На почетку јавне вежбе наступиле су све категорије соколског друштва са три такмичарске нараштајским врстама на челу. Старешина друштва је предао жупску нараштајску заставу жупском старешини. Прво место је и по трећи пут било освојило друштво Дрвар, друго место Бања Лука, а треће Бихаћ. Старешина жупе инг. Марковић је поздравио најбољу врсту, и предао заставу старешини друштва Будисављевићу, који ју је примио и предао нараштајској врсти са жељом да је часну и неокаљану носе. После јавног часа била је забава уз игранку. За госте је одржана друга представа луткарског позоришта. (10) Врсте чета Соколског друштва Дрвар такмичиле су се 23 маја 1937. Учествовале су чете Горње Врточе, Бобољушци, Бастаси и Трнинић Бријег. Свакој чети недостајало је велики број такмичара, који су тог пролећа отишли на служење кадровског рока. После такмичења начелник друштва Дрвар Мирко Пелексић говорио је пред такмичарима. Четама је био приређен ручак. Отворено је ново игралиште за одбојку. (11)

Дрварско соколско окружје приредило је 30. маја 1937. смотру свих вежбачких категорија окружних соколских друштава Дрвар, Оштрељ, Босански Петровац и Кључ и чета Горња Саница, Буковача, Бобољушци, Трнинић Брег, Бастаси и Горња Врточа. На смотри у доњем Бравском учествовало је 599 сокола, од којих 28 вежбача, 18 вежбачица, 60 мушког и 48 женског нараштаја, 67 мушке и 60 женске деце и 42 вежбача чланова чета. Укупно је било 323 вежбача и вежбачица. Група од 72 мушког и женског нараштаја вежбала је окружну посебну тачку са којом је окружје требало да наступи на жупском слету у Бања Луци 12 и 13 јуна 1937. Такмичила су се и мушка и женска деца са сваком групом од 18 такмичара из друштава Дрвар, Оштрељ, Босански Петровац. После смотре говорио је др. Павле Гутман, члан жупске управе и старешина друштва Кључ. Било је присутно око 2 хиљаде гледалаца. (12)

Коло Српских Сестара-Дрвар основано је 24 фебруара 1924. Правац рада био је национални, хумани и просветни. Због неприлика у свету 1939/1940. спало је од 150 редовних чланица на 70. Основали су Женску занатску школу, па су сносили трошкове око издржавања. Школа је ишла на ескурзију у Београд и на Опленац, што је Коло финансирало. При школи је био отворен ћилимарски течај са кројењем и шивењем, као и течај за описмењавање за сеоске девојке. После завршеног течаја, КСС је поклонило 4 разбоја најбољим ученицама.На молбу соколске сеоске чете села Бастаси, КСС је уз помоћ Банске управе отворило ћилимарски течај и течај за описмењавање. Двема свршеним ученицама Женске занатске школе КСС је дало стипендију за похађање ћилимарске школе у Пожаревцу. На позив Главног одбора КСС организовали су болничарски течај. На Видовдан је КСС говором прославило 550-годишњу успомену на Косовску битку, те се сетило свих српских хероја од Косова до ослобођења који су дали своје животе. Крсну славу КСС Малу Госпојину прославиле су скромно, освећењем колача и кољива у школи, а увече у Радничком дому одржано је село. Одржале су и редовну годишњу као и костимирану забаву. Осим свестраног рада КСС је свесрдно помагало месну сиротињу. Председница КСС-Дрвар била је Анка Калаба, а секретар Босиљка Билбија. (13) Уз соколе у Оштрељу деловао је Пододбор друштва „Књегиња Зорка”Пододбор друштва „Књегиња Зорка” основан је у Оштрељу 27. јула 1930. на иницијативу Власте Меселџићке. У почетку подбор је имао 41 чланицу. Усмерио је главну пажњу женској омладини. Основао је нижу женску занатску школу. Пододбор је настојао да створи вредан и честит подмладак који ће дати добре мајке и домаћице, васпитане у националном духу по примеру предака све за добро народа и отаџбине. На молбу пододбора основано је дечје забавиште у Оштрељу. Православној цркви поклонио је звоно које је вредело 9.000 динара. Пододбор је у Шипаду нашао свог великог добротвора. (14)

Соколско друштво Дрвар и Коло Српских Сестара сарађивали су у свом раду. Основани су исте 1924. године. У Оштрељу је уз соколе деловао Пододбор друштва „Књегиња Зорка”. Соколско друштво Дрвар између осталог радило је на препороду села ширењем воћарства и пчеларства. Рад просветног одбора друштва могао се поредити са радом народног универзитета.

После Априлског рата 1941. у НДХ. сва српска и југословенска друштва била су забрањена. Илија Десница, члан соколског друштва Дрвар, бачен је жив у јаму од усташа 1941. Саво Кашум, предњак соколског друштва Дрвар и Ђуро Кашум, члан соколског друштва Дрвар убијени су од италијанских фашиста. Милош Сабљић, члан соколског друштва Дрвар, убијен је од усташа 1942. (15)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 99;
2. „Окружни слет у Книну (20 септембра 1931)”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 145;
3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. VI;
4. „Помени Краљу Ујединитељу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 3 маја 1935, бр. 19, стр. 2, 3;
5. „Зрињско-Франкопанска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 маја 1935, бр. 20, стр. 4;
6. „Мајчин и дечји дан”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 3;
7. „Посело”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 2;
8. „Излет у Оштрељ и седница окружног нашелништва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
9. „Нараштајска такмичења”, „Отворење луткарског позоришта”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 октобра 1935, бр. 37, стр. 6;
10. „Окружни слет”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 октобра 1935, бр. 37, стр. 6;
11. „Такмичење чета Сок. Друштва Дрвар”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јуни 1937, бр. 18, стр. 5;
12. М.В, „Велики успех Соколске смотре Дрварског окружја”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јуни 1937, бр. 18, стр. 5;
13. „Коло Српских Сестара-Дрвар”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/40 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940, стр. 32;
14. „Оштрељ”, „Споменица Друштва „Књагиња Зорка”, Београд 1934, стр. 309, 310, 311;
15. Радивој Риглер, „Соколске жртве у II. Светском рату”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 184, 186, 189;