IX Свесоколски слет у Прагу 1932.

После Првог светског рата између Чехословачке и Југославије успостављени су срдачни односи јер је Чехословачка била братска и савезничка земља. Од београдског слета 1930. Савез Сокола се спремао за слет у Прагу 1932. У Одбору за IX свесоколски слет у Прагу 1932. били су председник Ђура Паунковић, секретар Анте Брозовић, чланови Бранко Живковић, Војислав Тодоровић, др. Милорад Драгић, Мирослав Војиновић и Фран Грегорић. Одбор је упутио позив „На слет у Праг” 20. новембра 1931. (1) Година у којој је одржан IX свесоколски слет у Прагу 1932. била је стогодишњица рођења оснивача Соколства Мирослава Тирша. Савез Сокола је од Министарства за физичко васпитање народа добио ванредну помоћ од 135.000 динара. Од тог новца соколи су послали сиромашне чланове соколских сеоских чета на слет. На слету били су сељаци соколи из жупа : Београд 14, Бјеловар 6, Цеље 3, Карловац 9, Марибор 11, Ниш 30, Скопље 30, Сплит 19, Тузла 20, Ужице 2, Вараждин 16 и Загреб 5. Дата је и потпора од 9.400 динара Војној школи за вође соколских чета који су корпоративно присуствовали на слету. (2) Уз чланове и чланице соколских друштава и чета Соколски слет у Прагу 1932. посетила су 92 течајца Школе за обуку водника сеоских соколских чета под вођством Зденка Павића. (3) Соколи су ишли посебним соколским возовима. Дирекције железница Југославије и суседних земаља договориле су посебне возове за соколе. Због економске кризе ишло је мање сокола него што се пријавило. То је створило проблеме организаторима, али железнице Југославије се нису буниле. Соколске жупе Осијек, Тузла и Крагујевац, као и Руски Соко и соколске чете (војна школа за вође соколских чета) путовали су бродом из Осијека, Вуковара и Београда за Братиславу па су наставили возовима до Прага. У вези са слетом и соколском изложбом у Прагу организовало је друштво „Путник” 1 ванредни воз од Београда до Прага. (4) Приликом слета одржани су предслетски дани и самосталан слет нараштаја са такмичењима, јавном вежбом и поворком, а на главном слетском дану Тиршевом дану наступило је чланство и војска са такмичењем. (5)

Предслетски дани били су : 5 јуна наступ деце основних школа, 12 јуна дан соколске деце, 19 јуна дан средњошколске омладине, 26-28 јула дани соколског нараштаја а главни слетски дани били су 3, 4, 5 и 6 јула. (6)

Из Југославије је на слет дошло неколико возова и неколико хиљада посетилаца. Поред сокола били су представници владе, Сената, Скупштине и разних корпорација. Општина града Београда послала је делегацију на чијем је челу био подпредседник Виктор Крстић, са одборницима Владом Штерићем, Беловићем, Јованом Викторовићем, Павлом Карарадовановићем, Драг. Стојадиновићем и Јованом Гавриловићем. Делегацију је примио председник Масарик заједно са делегацијама Сената и Скупштине. И посланик Југославије у Прагу др. Гризогоно такође је примио делегацију и ставио им на расположење чиновника посланства Трифковића. Делегацију је примио приматор Прага др. Бакса. (7) Из Југославије учествовало је на слету 2.328 сокола. 1.120 чланова и 600 чланица, 248 чланова соколских чета, 240 војника. У данима средњешколског ђаштва учествовало је 120 ученика учитељске школе из Скопља. (8) Свака њихова појава на улицама Прага изазивала је бурне манифестације братства. Масе народа су их окруживале и свуда пратило Наздар.За време похода ученика чехословачких средњих школа 18 јуна 1932. увече пред председником Масариком, скопљански ђаци су ишли са својом великом заставом испред поворке. У поворци је било 17 хиљада средњошколаца који су поздрављали Праг. Међу делегатима средњошколаца који су поздравили Масарика био је Мирко Николић, који је председника Масарика поздравио у име југословенске омладине. Споменуо је његов рад на политичком и културном просвећивању народа Чехословачке и Југославије и захвалио на свему што је Масарик учинио директно за народ Југославије, у времену за њега тако озбиљном и тешком. Редови ђака из Југославије под балконом клицали су од одушевљења. На јавној вежби на соколском стадиону 19 јуна 1932. као гости наступили су ученици и ученице учитељске школе у Скопљу. Изашли су на стадион где је било 100 хиљада гледалаца. Трибине су се тресле од овација, ваздух се проламао узвицима „Живели Југословени” и „Живела братска Југославија”. Са великом пажњом гледаоци су посматрали слободне вежбе омладине, па онда групе и скупине које су завршиле са пирамидом – звездом – а проткане врпцама које су приказивале југословенску заставу. Тај завршетак и марш при одласку са стадиона изазвали су буру одушевљења међу публиком. За време боравка у Прагу ученици су прегледали град, посетили су историјске споменике и музеје, тако да је читав боравак на слету оставио на њих најдубљи утисак. (9) Нараштају из Југославије (192 дечака и 74 девојчице) био је приређен свечани пријем код Масарикове ћерке на Храдчанима. Примљени су у дворској башти, где је била закуска. Нараштајци и нараштајке били су постројени пред гђом Масариковом, коју је један нараштајац поздравио у име целог нараштаја из Југославије, захваљујући што је овим пријемом

у историјским Храдчанима указана највећа пажња омладини Југославије. На овај поздрав одговорила је гђа Масарикова са жељама, да се соколски подмладак што боље осећа У Прагу и Чехословачкој. У дворској башти соколски подмладак Чехословачке и Југославије играо је коло, у чему чему је учествовала и гђа Масарикова. Одлазак нараштаја из Југославије из Прага претворио се у општенародно славље. Све улице, којима је нараштај пролазио до станице као и сама станица биле су крцате светом. На слету је наступило 244 војника. Била је трећина питомаца Војне академије, трећина морнара и трећина пешадије у војној опреми. Вежбали су нови састав „Хеј трубачу с бојне Дрине”, а затим су извели комбинацију слова „М” (Масарик) и „А” (Александар). (10) Делегација града Београда присуствовала је соколским вежбама. Наступ војске Југославије пратио је урнебесни пљесак две стотине хиљада гледалаца. Испрачај одреда војника из Југославије био је више него срдачан. (11) За време слета читали су вести на Радио Прагу др. Жарко Капамаџија и проф. Богољуб Крејчик у име Савеза Сокола краљевине Југославије. (12) Чланови КПЈ која је била забрањена у Југославији и који су слободно деловали у Чехословачкој делили су на слету у Прагу летке соколима. (13)

Свечана поворка од 63.972 лица кретала се од 9 сати ујутро до 14 и по сати поподне. Соколство из Југославије било је у поворци са око 5.000 чланова и чланица у свечаној одори, до 400 чланица у народним ношњама. На великој соколској изложби Савез Сокола краљевине Југославије приредио је сопствену изложбу о Соколству у Југославији. Изнета је систематски историја соколства у јужнословенским земљама од времена оснивања првих друштава до времена слета 1932. када је Соколство заузело прво место у друштвеном животу Југославије. На изложби је била и слика уметника Литвинова која је представљала панораму Београда и Дунава. Била је дар Савеза Сокола чехословачком соколству за IX свесловенски слет. Сви посетиоци изложбе са пажњом су посматрали одељење изложбе завијене у црно, где су као у неком саркофагу почивале заставе соколских друштава окупираних југословенских крајева. (14)

У званичној поворци делегација делегација града Београда положила је венац белих ружа на гроб Незнаног Јунака са натписом „Незнаном Јунаку – Општина града Београда”. У оквиру соколских свечаности било је и освећење Спомен капеле и костурнице у Јиндриховицама код Карлових Вари. У костурници су били посмртни остаци 7.400 заробљеника, српских војника и 189 Руса. Делегација Београдске општине је положила венац са натписом : „Јунацима, палим за Краља и Отаџбину – Општина града Београда”. (15) На олтару цркве соколи су положили лимену црквицу са земљом сабраном из свих историјских места домовине. (16) Приликом повратка у соколским возовима возили су се и они који нису били соколи. Било је повећи број студената који су се соколским возовима бесплатно домогли Марибора. (17)

Приликом свесоколског слета у Прагу и прославе 100 годишњице рођења Тирша 1932. окупило се у Прагу целокупно словенско соколство. Тада је било разматрано питање ступања Бугара у Савез словенског соколства. (18) Првенство у Савезу Словенског Соколства освојила је Ч.О.С. Прва три места мушког и женског оделења припала су домаћима. На главним наступима изменило се у разним оделењима 165.000 вежбача. У свечаној поворци било је и 870 коњаника. (19)

Година 1932. била је стогодишњица рођења оснивача Соколства Мирослава Тирша. На соколским слетовима у Прагу сем сокола учествовале су и друге установе као што је то била учитељска школа из Скопља чије је учешће на слету 1932. у Прагу истакнуто. Соколи су искористили прилику да на изложби приређеној приликом слета подсете на крајеве за које су сматрали да су окупирани. И комунисти су искористили присуство бројних чланова сокола и других установа на слету у Прагу да им деле своје летке. Боравак на слету оставио на учеснике најдубљи утисак.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „На слет у Праг !”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26. новембра 1931, бр. 48, стр. 1;
2. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, Наклада Савеза Сокола краљевине Југославије, стр. XXXVIII;
3. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. XLIII, 13, 15;
4. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XXXVIII;
5. Јанко Јазбец, „Савез Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буеној Ајрес 1963, стр. 160;
6. Јосип Јерас, „Преглед техничког деловања Савеза Сокола краљевине Југославије”, „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. 8;
7. Миличко Шошокић, „Соколски слетови и Београд”, „Београдске општинске новине, часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот”, Београд, јули 1932, бр,7, стр. 469,470; „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“;
8. Јосип Јерас, „Преглед техничког деловања Савеза Сокола краљевине Југославије”, „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. 8;
9. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XXXIII;
10. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XXXV, XXXVI, XXXVII;
11. Миличко Шошокић, „Соколски слетови и Београд”, „Београдске општинске новине, часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот”, Београд, јули 1932, бр,7, стр. 469,470; „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“;
12. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. 37;
13. Др. Мирољуб Васић, „Револуционарни омладински покрет у Југославији 1929-1941.”, Београд, 1977, стр. 96, 196, 197;
14. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XXXV, XXXVI, XXXVII;
15. Миличко Шошокић, „Соколски слетови и Београд”, „Београдске општинске новине, часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот”, Београд, јули 1932, бр,7, стр. 469,470; „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“;
16. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XXXVII;
17. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XXXIX;
18. „Важна десетогодишњица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 августа 1935, бр. 31, стр. 2;
19. Јанко Јазбец, „Савез Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буеној Ајрес 1963, стр. 160;