Соколско друштво у Котору

Которски Српски и Хрватски соко ујединили су се у марту 1919. у „Југословенски Сокол”. (1) Соколско друштво у Котору приредило је 1924. соколско вече и прославу Зринско-Франкопанског дана. Прославу је отворио секретар друштва Бендиш предавањем. Чланови нараштаја извели су „Нада Истре”. Приређене су ритмичке вежбе женског нараштаја, вежбе чланова на ручама, песме и декламације. (2) Соколско друштво у Котору приредило је половином фебруара 1926. академију пред пуном двораном општине. Рађеновић је говорио о Соколству. У програму су биле вежбе и игроказ, а свирао је оркестар ратне морнарице. У Соколани је 7 марта 1926. одржано предавање “о животу и раду дра Томе Г. Масарика” као прво у низу предавања којеа су одржана о чехословачком народу са сврхом упознавања и припреме за свесловенски соколски слет. Предавач Г. Грујић приказао је личност Масарика, као филозофа и политичара и као борца за ослобођење Словена. У истом циљу приређено је 7. 4. 1926. Чехословачко вече са искључиво чехословачким програмом, а крајем маја и јавна вежба. Осим ових приредби друштво је те године нарочиту пажњупосветило пропаганди соколске мисли у селима среза.(3) Јадранска стража у Котору приредила је академију на коју је позвала соколска друштва из Херцег Новог и Ђеновића. Соколи из Херцег Новог са својом лађом зауставили су се у Ђеновићу, где су поздравили адмирала Коха, команданта Јужне Далмације. Заједно са соколима из Ђеновића кренули су у Котор. На соколској академији у корист Јадранске страже публици се највише свидела тачка „Черго моја Чергице” од Милене Груборове. На академији је свирала соколска музика из Херцег Новог. (4) На Цетињу соколи из Котора приредили су 30. априла 1927. свечану академију. Женска деца, нараштај и чланице извеле су вежбе са певањем од Милене Груборове : „Амори”, „Уродиле жуте крушке”, „Чергарица”, „Ритмичке вежбе по приморским мелодијама”, „Ритмичке вежбе по VIII Мокрањчевој руковети”, „Југословенска алегорија”. Публика их је бурно поздрављала и извођачице позивала на бину. Академија је поновљена сутрадан за омладину. Првог маја у вече одржана је академија у Котору. Вежбе са Цетиња су поновљене и додате нове од којих је „Шкрипи Ђерам”, тако одушевила публику да су је морали понављати. То је била једна од најбољих вежби Милене Груборове. Све вежбе женских категорија друштва у Котору увежбала је начелница друштва Мозетићева. (5)

У Соколском календару 1930. за друштво у Котору истакнуто је : Старешина Бруно Марчић, начелник Андро Клисура, начелница Марија Мозетичева, секретар Федор Делић, предавач Јурај Згорелец, чланова 92, чланица 8, вежбача 37, вежбачица 8, мушки нараштај 55, женски нараштај 20, мушке деце 54, женске деце 31, чланова у одори 21, чланица у одори 2, вежбали у приватној вежбаоници, 2 сарадника, 43 предњака, књижница је поседовала 100 примерака и фанфара. (6)

Соколско друштво Котор приредило је 25 априла 1936. увече Соколску академију. Чланови Српског пјевачког друштва „Јединство” певали су државну химну. Потом је старешина друштва Предраг Ковачевић поздравио госте истичући значај соколства за Словенство. На академији суделовала су соколска друштва Рисан и Прчањ. После програма била је игранка. (7)

У Официрском дому у Котору одржана је Главна годишња скупштина жупе Цетиње у част прославе 25. годишњице Соколског друштва Котор. У великом броју била су заступљена соколска друштва Боке Которске. (8) На предконференцији у свом извештају управа жупе истакла је посету бугарских „Јунака” жупи и учешће жупе на слету у Софији 1935. са преко три стотине учесника. У логоровању у Милочеру учествовало је око 3.000 сокола. Поводом рођендана краља Петра II соколи су одржали благодарење у манастиру Прасквици, а затим су дефиловали испред краља и краљевске породице у Милочеру. (9) Први рођендан краља Петра као владаоца Југославије прослављен је 6. септембра 1935. на Милочеру манифестацијама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила је једнодневно логоровање у Будви за своје I и II окружје. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске јединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак је био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под својим соколским заставама. Поворка је ишла од краљевог дворца до манастира Прасквице, у дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Марија, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреј, принц Александар и инфанткиња од Шпаније. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске јединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила је парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одавајући поздрав своме старешини, краљу Југославије. На балкону краљевског дворца била је краљица Марија заједно са краљем Петром. Продефиловало је 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле је био у четворореду у збијеним колонама. После дефилеа све су се соколске јединице превезле у Будву, где је приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангија, ракета. (10)

На логоровању на Ловћену 1935. одржан је помен краљу Александру, Његошу и владици Данилу Петровићу. (11) Жупа је тиме хтела да одржи први годишњи помен краљу Александру а исто тако успомена на десетогодишњицу његове посете Ловћену. Том приликом одржан је помен и господарима Црне Горе владици Раду и владици Данилу. Рано ујутру су пристизале чете и друштва Боке, Приморја и Црне Горе. Многе јединице стигле су увече. На слављу су учествовале и друге културне установе, цетињско певачко друштво „Његош“ као и друштво „Књегиње Зорке“, … Збор је био на Ивановим Коритима, одакле су уз свирање две музике отишли ка манастиру, где је била служба божја. Осим сокола окупила се маса народа из Његуша на челу са председником општине и виђенијим првацима племена. На служби и помену одговарало је музичко друштво „Његош“. После парастоса у присуству две хиљаде људи говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. После говора Милошевића свирана је народна химна, па је председник његушке општине Бово Ђуровић поздравио соколе. После ручка настало је народно весеље уз звуке гусала, војне музике и оркестра Соколског друштва Бијела. Соколи и соколице су на Ивановим Коритима, рушевинама Ивановог манастира и гувнима које је Његош опевао у „Горском Вијенцу“, певали народне песме, водили народна кола, надметали се у витешким народним играма и у лакој атлетици. Били су присутни соколи са села из чета Средње Маине, Подострог, Ситвара, Кавач, Кртоли, Мирац, Ћеклићи, Грбаљ и Бајице. У великом броју била су заступљена друштва Тиват, Бијела, Будва и Котор. Једнодневно соколско таборовање учинило је да се јаче и боље зближе и узајамно упознају браћа из Црне Горе, Боке и Приморја. (12)

Жупа Цетиње имала је на својој територији 36 друштава и 120 сеоских чета, укупно 156 соколских јединица. Жупа је имала 1935. око 13.000 припадника. Друштва су у 1935. прославила Први децембар, Недељу штампе, Недељу трезвености, 700-годишњицу св. Саве, … . Одсек за чете и пољопривреду Жупе одржао је 1935. низ пчеларских течајева и бесплатно је поделио друштвима и четама око 900 разних воћних садница и упутница за жито. По умереним ценама уступио је четама на селу семена луцерке, пољопривредне алате и преузео акцију за извоз лековитог биља. Одсек је приредио просветни течај у Пећи. Др. Никола Шкеровић прочитао је елаборат о раду сокола на селу у виду економско-просветног подизања села. На скупштини је изабрана нова управа жупе. (13) Котор је 26 априла 1936. био искићен заставама и зеленилом. Ујутро су стигле сеоске соколске чете у народним ношњама и под заставама. (14)

У свечаној сали Официрског дома отварена је жупска скупштина у присуству делегата друштава и сеоских чета, који су тог јутра стигли са развијеним заставама и великог броја сокола из свих друштава Соколске жупе Цетиње. Скупштини су присуствовали Воја Тодоровић, изасланик Савеза Сокола, изасланици бана и Митрополита, представници свих грађанских, војних и верских установа Боке Которске и угледни гости. Први је говорио старешина Гавро Милошевић. Између осталог прочитао је текст поздравне депеше бискупу Учелинију.

Јубиларну седницу друштва Котор отворио је старешина друштва поздрављајући делегате и говорећи о постанку и раду друштва првог Српског и Хрватског сокола. Истакао је да су се друштва 1919. прва сјединила у Југословенски соко и дали пример за опште уједињење Соколских савеза. Делегат Савеза Воја Тодоровић честитао је друштву прославу 25 година рада. У име бана говорио је срески начелник П.Шеровић, а у име митрополита др. Дожића прота Ђ. Самарџић, говорећи да ће соколство и у будуће у Српској православној цркви имати свога помагача. У свом говору др. Филип Лазаревић, први потстароста Српског Сокола у Котору, истакао је заслуге старих сокола. У име сеоских чета честитао је јубилеј матичном друштву Марко Радановић, позивајући варошку интелигенцију да чешће дођу у њихова села и да се узајамно упознају. Прочитане су многе поздравне депеше из унутрашњости. Са жупске скупштине и са јубиларне седнице послате су поздравне депеше између осталих бискупу Учелинију, митрополиту др. Дожићу и Савезу Сокола. На тргу од оружја пред официрским домом градска музика свирала је државну химну. После скупштине сви су соколи прошли у поворци, на челу са грађанском музиком и развијеним заставама друштва Котор и чета, главним улицама Котора, поздрављени од грађана. После подне су сви учесници скупштине, заједно са члановима соколских друштава из Боке Которске, и са излетницима и музиком, отишли на искићеном пароброду „Цетиње” у Прчањ. У Прчњу је приређен свечан дочек. На пристаништу поздравио је соколе Р. Бргуљан, старешина друштва, а захвалио се староста из Котора. Са обале поворка се упутила ка споменику краљу Александру. Испред споменика говорили су начелник општине Прчањ Рудолф Ђунио, Гавро Милошевић и познати говорник каноник дон Нико Луковић, члан месног сокола. У име општине соколе је поздравио Ђунио, а у име места говорио је жупник каноник дон Нико Луковић. Дон Нико Луковић је говорио о личности и заслугама краља Александра и његовој трагичној смрти у Марсељу. Старешина жупе Гавро Милошевић положио је на споменик ловоров венац. Топло поздрављени и испраћени од Прчањана соколи су продужили за Савину. Брод са излетницима отпловио је у Мељине, где су се излетници искрцали и били дочекани од народног посланика М. Комненовића, председника херцегновске општине Ј. Секуловића и великог броја угледних мештана. На улазу у Мељине соколе излетнике поздравио је старешина месног друштва Стево Јовићевић, а одговорио му је у име жупе Ивовић, старешина Соколског друштва Беране. На путу за Савину била су постројена соколска друштва Херцег Нови и Зеленика-Кути са соколском музиком и са свим категоријама. Сусрет сокола био је срдачан. У поворци соколи су се упутили у манастир Савину, где су присуствовали помену краљу Александру. Чинодејствовали су игуман манастира Т. Даниловић и свештеници М. Кнежевић и Б. Милошевић. По завршеном помену пред манастиром говорио је старешина друштва Херцег Нови Душан Поповић поздрављајући которске соколе и остале. Одао је почаст изгинулим соколима, жртвама борбе за ослобођење, чији је споменик стајао у манастиру. Савински споменик подигнут је стрељаним Бокељима 1924 године. Затим се поворка из Савине на челу са двема музикама упутила у град Херцег Нови, где је била поздрављена од грађана. Пошто је поворка сокола и грађана прошла кроз град зауставила се пред соколаном, где је Зонић у име жупе захвалио Приморцима на срдачном дочеку и позвао соколе да истрају на општекорисном раду, завршавајући свечаност са соколским „Здраво !”. Излетници су се у седам сати упутили бродом натраг у Котор. Прослава је добила карактер велике соколске манифестације жупе Цетиње на Приморју.(15) У оквиру приредби Народног универзитета Боке Которске била је свечано отворена изложба сликара Мата Ђурановића 18 октобра 1936. у дворани Соколског дома у Котору. Председник Народног универзитета Шеровић представио је публици Ђурановића, истакавши да је син Шпира Ђурановића из Каменара, који се бавио сликарством и који је задужио многе цркве својим иконама и уметничким радовима. Ђурановић је одржао предавање „О модерној умјетности” у коме је изнео развијање уметности и своје назоре у том погледу. Изложио је неких 50 слика : акварела, цртежа и уљаних радова. Изложба је била посећена, колико на дан отварања, исто толико и преко недеље колико је изложба трајала. (16) Коло Српских Сестара Котор замолило је Народни Универзитет и Управу Соколског друштва у Котору да са својим предавањима помогну обнову запуштених маслињака. (17)

У Котору је 25. априла 1937. одржана II конференција Бокешких соколских јединица. На конференцији су разматрана питања Боке у вези са соколском Петровом Петољетком и изграђени су предлози за жупску скупштину маја 1937. на Цетињу. (18) Конференција сокола из Боке Которске одржана је 9. маја 1937. Конференцијом је председавао проф. Ковачевић. На дневном реду била су питања о односу према жупи у погледу разних дисциплина. У дискусији су узели учешће Доманчић, Злоковић, Живковић, Перушина, Ковачевић, Косовић, Зес, Сарделић, Талијћи и други. Делегат жупе био је жандармеријски потпуковник Трисић. Трећи састанак заказан је за Соколовац на плажи. (19)

На православни Петровдан 1940. свечано су пренесени из Котора у Рисан посмртни остаци браће Мата, Митра и Крста Чучковића, учесника Бокељског устанка 1869. Соколска жупа Цетиње је преко соколских друштава у Боки, а нарочито соколског друштва Рисан организовала пренос посмртних остатака. При испраћају посмртних остатака из Котора, и при сахрани у Рисну присуствовала је маса народа, представници војних и цивилних власти, културна и национална друштва. Сахрани је присуствовао цио Рисан, народ из околине Рисна и из читаве Боке. Уз црквене свечаности положено је много вијенаца и изречено неколико говора, у којима је подсећано на јуначко доба борбе бокешких устаника за слободу, и јуначка смрт браће Чучковића. (20) Которска општина и Народни универзитет Боке Которске поставили су 3. марта 1940. спомен-плочу на кућу у којој се родио државник и соколски старешина Љубо Јовановић (кућа између св.Николе и св.Луке). Пре откривања спомен–плоче одржан је у цркви парастос Љуби Јовановићу, коме су присуствовали не само Которани, већ многи Бокељи из цијеле Боке, а понајвише из Рисна (21). На каменој плочи било је исписано златним словима: „У овој се кући родио, 14.2.1865, Љубомир Л. Јовановић, научник и државник”. Спомен-плочу открио је пригодним говором Андрија Рађеновић, један од чланова дружине и школски друг Љубе Јовановића. Приликом свечаности одржали су говоре: у име цркве прота Ђорђе Самарџић, у име Народног универзитета професор Предраг Ковачевић, у име Кривошијана судија Ђорђе Суботић, у име ратника и добровољаца Крсто Ђурашевић из Паштровића. Андрија Рађеновић изјавио је „Данас, кад сам откривао спомен–плочу мом школском другу и великом сину наше Отаџбине, пок. Љуби Јовановићу, ја сам се духовно пренио у наше школске клупе у Котору, и мило ми је да му се је Котор одужио, иако на најскромнији начин” (22) Соколи су прославили Први децембар 1940. у Котору. Соколи су са заставом присуствовали благодарењима у црквама и свечаној седници, на којој је ново чланство положило завет. Увече је приређена нараштајска академија, са програмом, коју је организовао „Омладински одсек”.(23)

Соколско друштво Котор настало је уједињењем српског и хрватског сокола. Друштво је сарађивало са родољубивим и културним друштвима у Котору. Свечано је прославило 25-годишњицу свог рада 25 и 26 априла 1936. У Официрском дому у Котору одржана је Главна годишња скупштина Соколске жупе Цетиње у част прославе 25. годишњице Соколског друштва Котор. Учесници слупштине су посетили споменик краљу Александру у Прчњу и положили ловоров венац. Затим су посетили манастир Савину и присуствовали помену краљу Александру. После Априлског рата 1941. соколско друштво Котор било је забрањено.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Тонко Барчот, „Хрватски сокол у Боки Которској у раздобљу Аустро-Угарска монархије и краљевине СХС”, Котор 2010, стр. 24;
2. „Соколско друштво у Котору”, „Соколско вече у Котору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1924, бр. 6, стр. 162;
3. „Соко у Котору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 66;
4. „Соколска академија у Херцег Новом”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 66;
5. „Из жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник“, у Љубљани , 31. аугуста 1927, бр.12-17, стр.283;
6. „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 106;
7. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр.4;
8. „Извештај о раду Отсјека за соколске чете и пољопривреду Соколске жупе Цетиње за годину 1936”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 88, 98, 111;
9. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана,8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;
10. К. Г., „Соколско славље у Милочеру“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;
11. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана,8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;
12. К. Г., „Соколско славље на Ловћену“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
13. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;
14. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр.4;
15. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2; „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр.4;
16. Пук, „Изложба Мата Ђурановића”, „Гласник Народног универзитета Боке Которске”, Котор, 30 децембра 1936, бр. 2-3, Година III, стр. 16, 17;
17. Коло српских сестара-Котор (Бока), „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду за 1936-37 пословну годину”, „Вардар XXVI Календар Колa Српских Сестара за просту 1938 годину”, Београд, стр. 46, 47;
18. Ж. „Соколи из Боке на вијећању”, „Дубровник”, Дубровник, 24 априла 1937, бр. 12, стр. 3;
19. „Вијести из Боке”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр. 16, стр. 3;
20. „Дирљива свечаност у Рисну”, „Дубровник”, 20 јула 1940, Дубровник, бр. 28, стр.3,4;
21. „Спомен плоча пок. Љуби Јовановићу”, „Дубровник”, Дубровник , 16 марта 1940, бр.11, стр.3;
22. Предраг В.Ковачевић, „Љуба Јовановић”, „Гласник народног универзитета Боке Которске“, Год.VI и VII, Котор, 1 децембра 1940, бр.1-4, стр.22;
23. „Соколске јединице у свима крајевима Југославије прославиле су Први децембар”, „Соколски гласник“, Београд, 13. децембар 1940, бр. 50, стр. 6;