ПОДРШКА САВЕЗА СОКОЛА ИСТРИ И ИСТРАНИМА

У периоду од 1918. до 1941. Савез Сокола трудио се колико је могао да подржи избеглице из Истре и њихова удружења у Југославији. Соколска песма „Зови само зови” почињала је речима „Истра, Зара, мати немој туговати. Зови, само зови, сви ће соколови за те живот дати.” Соколска штампа писала је о приликама у Истри под влашћу Италије. У „Соколском гласнику” изашао је чланак Јанка Јазбеца „Судбина соколства у Истри”. Истицало се да су соколска друштва била пре Првог светског рата окупљена у жупи „Витезић” са седиштем у Волоском-Опатији. Соколи су у борби са удруженим италијанско-немачким политичким организацијама предњачили у свим покретима освешћивања народа у Истри. Због тога су све соколске приредбе и јавне вежбе имале значај народних манифестација. Ниједну ствар нису мрзели Италијани тако жестоко, као појаву црвених соколских кошуља. Соколи су подржавали политичко вођство у општинским изборима. После рата, када су Италијани засели Истру, кренули су у хајку против соколских представника, уз помоћ домаћих ренегата. Све су одличније соколе затворили, у колико нису успели да побегну у Југославију. Настојећи да избришу трагове сокола у Истри, справе, вежбаонице и архиве су уништили. Ипак по Јазбецу својим насиљем су учинили више у две године, за освешћивање народа, него цео национални покрет за деценију. Сви некадашњи тврдоглави “Истриани” постали су под окупацијом Италије добри Југословени. Фашисти би убили свакога који би споменуо оснивање соколских друштава. (1) У „Соколском вјеснику жупе загребачке” пренели су из сушачких „Приморских новина” : „Диљем Приморја и на истарској обали имали смо прије рата у сваком већем мјесту соколско друштво, у којему је био концентриран огроман рад око народног освешћивања и јачања нашег нацијоналног посједа. Иза рата већина се ових друштава није повратила у живот, …”. (2) Старешинство Савеза издало је 1923. проглас на све соколе у коме је упозорило на прогоне у неослобођеним крајевима. Зато је старешинство позивало сву браћу и сестре соколе у слободној домовини да мисле о народу у неослобођеним крајевима и да се свим силама посвете соколском раду и шире соколску мисао. (3)

Соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. (4) У часопису „Соколић” објављена је песма од Ђорђа Ф. Лопчића „Материна реч”. У песми мајка говори сину : „Брат ти је Соко био и паде за народ свој. – За мајку Истру живот је дао!” (5) Соколско друштво I у Загребу наставило је са својим „Славенским сијелима”. Друштво је било центар славенског живота у Загребу. У 1923. одржало је пољско, чехословачко и лужичко-српско вече. Одржало је 12 априла 1924. „Славенско вече” у спомен неослобођене браће у Истри. У дворани су те вечери уз соколе и пријатеље соколства били и готово сви Истрани који су боравили у Загребу. Старешина друштва др. Лазар Цар у свом говору подсетио је да је тих дана била 112 годишњица рођења будиоца народне свести у Истри бискупа Јурја Добриле. После њега иступио је песник Истре брат Р. Каталинић-Јеретов. Рецитовао је плач „Мајке Маргарете” са заробљеним сином. Следиле су песмице свом родном крају и градовима Опатији и Волоску. Кад је нараштајац Звонко Пфаф рецитовао песму „Мојој Истри”, песник се руковао са соколићем. Соколски оркестар свирао је истарске песме. Прочелник соколског музичког оделења Милан Катић инструментализовао је истарске народне песме. Песме је изводио соколски оркестар. Тиме је био закључен програм славенске вечери. После краја програма млади су играли у дворани уз свирање соколског оркестра. Друштво је планирало да настави са својим Славенским селима. (6)

Делегације из Истре присуствовале су на Свесловенским соколским слетовима у Прагу. Био је то један вид међународне подршке свих сокола истранима под влашћу Италије. Поред депутација из свих крајева Југославије на слету у Прагу 1926. била је делегација Словенаца из Италије, на челу са послаником у италијанској скупштини др. Вилфраном. Југословенска колонија у Прагу је 4 јула 1926. приредила банкет у великој дворани палате “Радио”. После уметничком програма поздравио је Словенце њихов земљак прашки адвокат др. Мандић, говорећи о тешким приликама под којима Словенци одржавају свој народни карактер. Говорио је на словенском, српско-хрватском и чешком језику. У свом одговору др. Вилфран је између осталог, нагласио топао пријем, који су талијански Словенци нашли у Прагу, колико код Чеха, толико код својих најближих земљака. (7)

Нараштајски слет жупе Мостар одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима. Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорио је старешина жупе, Чеда Милић и Ј. Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати.(8) Старешина Соколског друштва у Старој Пазови др. Бранко Чипчић одржао је 1929. комеморативно предавање о Владимиру Гортану, стрељаном у Истри од фашистичке Италије. (9)

Поводом 10 годишњице ослобођења Кастава који се сматрао најисточнијим делом Истре 24 и 25 маја 1931. откривен је споменик захвалности краљу Петру I, освећена је нова Учитељска школа и развијена соколска застава, дар краља Александра Соколском друштву Кастав. Цео Кастав је био у свечаном руху, искићен морем југословенских застава. Мноштво народа из ближе и даље околине слегло се у Кастав. Покровитељ свечаности био је престолонаследник Петар. Из Београда дошли су заменик старешине ССКЈ Ђ. Паунковић и делегати А. Брозовић и др. М. Драгић. Свечаности су почеле откривањем споменика захвалности краљу Петру I, подигнутом на шеталишту краља Петра, одакле се пружао поглед на Јадран и Учку. Споменик је био дело Ивана Мештровића. Поред званичних представника, војске, сокола и народа присуствовали су и чланови друштва “Истре” и омладинци “Младе Југославије”. Одржана је служба на старословенском језику. Говорио је стари народни борац проф. Вјекослав Спинчић, бурно поздрављен од народа. У свом говору истакао је улогу коју је одиграла Карађорђева Србија у историји националног ослобођења. Подсетио је на моменат кад је новоизабрани краљ Србије Петар Карађорђевић пролазио кроз Беч на путу за Београд и када су га дочекали омладинци Срби, Хрвати и Словенци са покличима : “Живео Југословенски Краљ”. Изнео је рад краља Петра на сређивању прилика у Србији, као и на страдања која је поднео краљ са својом војском у рату за ослобођење и уједињење. После говора Вјекослава Спинчића био је откривен споменик уз свирање државне химне и грување топова. На 5 метара високом постаменту било је постављено попрсје краља Петра I. Говорили су пуковник Дамјановић, бан др. Перовић, представник Југословенске матице, представници градова Загреба и Сушака, старешина Соколског друштва Кастав Карлаварис и председник општине Кастав Цуцанчић, који је примио споменик на чување. Друштво “Истра” положило је на споменик сребрни венац. Певачка друштва и музике изводиле су истарске народне песме. После открића споменика развијена је соколска застава. У име кума заставе престолонаследника Петра, заставу је развио II заменик старешине ССКЈ Ђуро Паунковић. Благослов је обавио проф. Спинчић. Др. Милорад Драгић изразио је уверење, да ће Соколско друштво Кастав носити увек заставу на путевима националне борбе, соколске части и величине соколских дела. Спинчић, син Истре, пришао је застави и прикопчао јој белу свилену траку, на којој је златним словима било извезено : „Јачајте и мирите Југославију! – Професор Спинчић”. Старешина жупе Сушак-Ријека Иво Полић у свом говору је спомињао националне и културне тежње Истре, а старешина Соколског друштва Кастав Карлаварис предао је заставу на чување друштвеном барјактару. Уз одушевљене поздраве кренула је велика поворка на челу са заставом. После подне био је соколски слет каставског окружја. Слет је водио начелник Иво Дукић и начелница Милојка Рубеша. Увече је био у Каставу приређен ватромет, а над Каством је светлео велики пламени иницијал “А”. Сутрадан је била освећена нова „Учитељска школа Краља Александра Првог”. После освећења, на народном језику, коју је уз асистенцију осталих свештеника обавио професор Спинчић, била је откривена у аули школе спомен-плоча. Плочу је открио директор гимназије на Сушаку Брклић. У свом говору истакао је да ће школа бити расадник знања, а у исто време жариште југословенске националне свести у Истри. У дворани школе одржана је академија на којој је говорио директор школе Рибарић. Ђура Паунковић говорио је о улози младог учитељства на ширењу соколства по селима. Говорили су представник министарства просвете, … . Након тога приређена је академија ученика Музичке школе у Каству. По академији Удружење југословенског учитељства у Каству одржало је свечану скупштину. (10)

Исељеници из Истре и Кварнера, који су били под италијанском влашћу, населили су се на Бановом Брду у Београду. Да би могли да вежбају гимнастику основали су Соколско друштво Београд IV на Бановом Брду. Соколи су на својим изложбама редовно истицали стање у Истри под италијанском влашћу. У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Изложбу је отворио краљ Александар. Одељење Поробљене Истре, Трста и Горице било је украшено далматинским народним тканинама које је послала Женска добротворна задруга у Книну с натписом : „Женска задруга у Книну поздравља Југословенске Соколе”. Приликом отварања изложбе краљу Александру приказан је дрвени модел Соколског дома Београд IV (Чукарица) израђен од брата Капошварца. Савезни просветни одбор организовао је у споразуму са управом београдске радиостанице радиопренос свечаног отварања изложбе. (11) У „Соколском гласнику” истицали су да су жупе које су тада још робовале, представљене су заставама Сокола у Пули, Горици, Идрији и Воловском-Опатији.(12) На изложбу је реаговала италијанска штампа. У чланку „Италофобске манифестације на Соколској изложби у Београду” истакнуто је да кад се уђе на изложбу види се натпис „Не заборавите Истру”. Даље се истиче да су изложене фотографије “истарских мученика” по Италијанима устрељених терориста у Италији ради њихове динамиташке активности. На карти Југославије опажала се највећа компактност соколских припадника само на италијанској граници. Заставице, завите у црно, постављене су над Горицом, Трстом, Пулом и Задром. Поједини водичи долазећи до карте тумачили су да те заставице показују да још има браће коју треба ослободити, и да је циљ сокола да припреми њихово ослобођење. (13)

Просветни одбор Соколског друштва Суботица организовао је идејну и просветну школу. Идејна школа била је организована за нове чланове сокола, а просветна за целокупно чланство, нараштај, ђаке и занатлије. У просветној школи предавано је о Истри, о соколској штампи, о првој помоћи, … . (14)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. По завршеном соколском Видовданском помену формирала се пред Соколским домом поворка која је на челу са представницима словенског соколства, представницима власти и соколском музиком, пошла до Ериовог трга, где је била посађена Словенска липа. Сав простор и трг Слободе били су испуњени масом сокола и грађанства, које је присуствовало симболичном свечаности полагањем земље коју су донели представници соколских јединица из свих крајева на могилу под Словенском липом. Свечаност је почела свирањем химне „Хеј Словени“. Први су пришли липи браћа из Истре, који су сасули земљу донету из тамошњих неослобођених крајева. На крају је соколски хор из Радовљице у словеначким народним ношњама певао „Хеј Словени“. (15) У Загребу је у Соколском друштву Загреб I прослављен Дан Уједињења 1936. Том приликом соколи су организовали сађење словенских липа и откривање спомен–плоча краља Александра и председника Чехословачке Масарика. Од загребачких националних и културних друштава били су: Дечји дом Витешког краља Александра … , Добротворна задруга Српкиња, „Истра“ добротворно и просветно друштво, Обласни одбор Јадранске страже, Југославенски народни женски савез, Југословенско професорско друштво, Удружење ратних инвалида, Савез сокола, ….. . (16) Друштво „Истра” у Новом Саду имало је своје просторије у Соколском дому у Новом Саду. (17)

Соколи су сарађивали са Савезом емигрантских удружења Истра-Трст-Горица. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима : Студенти са соколима!, Чуваћемо границе! У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (18)

Соколске позоришне дружине су изводиле позоришна дела са темом о страдању становништва југословенских крајева под влашћу Италије. У Старој Пазови соколи су на академији посвећеној прослави Дана Уједињења 1926. извели позоришни комад „Мртва Стража”, трагедију из живота Истрана. (19) Позоришна секција Соколског друштва Дубровник изводила је 1929. актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка.(20)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Ријека–Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. (21) У Почасном одбору били су др Вјекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда; … Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза; … др Марије Чок, председник Удружења Истрана; Коло Српских Сестара; … . (22)

У Београду је основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез Сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савез емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво. Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (23)

Упркос почетку Другог светског рата 1939. Соколско друштво Београд–Матица приредило је 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму из Истре биле су: „Балун“ истарска игра коју су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; Рецитација члана Друштва Истра, Трст и Горица; Истарске народне песме певао је дует Друштва Истра, Трст и Горица. (24) Сем свесловенских балова соколи су приређивали и мање приредбе. Соколско друштво Београд–Матица приредило је марта 1939. „Истарско вече”, да би учврстила везе сокола и чланова „Друштва Истра, Трст и Горица”. Изведен је програм и одржани говори о раду друштва. (25)

Соколи су у периоду између 1918-1941. подржавали избеглице из Истре и њихова удружења у Југославији. Соколска штампа је писала о Истри у свакој прилици да се не заборави Истра и истрани. Циљ сокола био је да се припреми ослобођење Истре, Кварнера и Горице у будућности. На скоро свим соколским приредбама учествовао је Савез емигрантских удружења Истра-Трст-Горица.

Чланови Савеза Сокола су после основања „Одбора за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. између осталог били дужни и да помажу акције Савеза емиграната из Истре. Сарадња је трајала до Априлског рата 1941.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Јанко Јазбец, „Судбина соколства у Истри”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1921, стр. 117, 118;
2. „Соколство у Приморју”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1922, бр. 1-2, стр. 21;
3. „Соколство за угњетавана права нашега народа”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 50;
4. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 33, 37, 38;
5. Ђорђе Ф. Лопчић, „Материна реч”, „Соколић”, Љубљана, јануар 1927, бр. 1, стр. 14;
6. „Истарско вече у Соколу I. у Загребу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 187;
7. „Словенци из Истре на прашком слету”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембар 1926, бр. 8 и 9, стр. 182, 183;
8. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
9. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
10. „Велика национална свечаност у Кастви”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 маја 1931, бр. 22, стр. 1;
11. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
12. „Кроз дворану Соколске изложбе у Официрском дому у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 3;
13. „Још о Соколској изложби у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9. децембра 1932, бр. 49, стр. 2;
14. М. Ч.„Рад просветног одбора“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр.1, стр. 5;
15. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом“, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;
16. „Сађење славенских липа и откривање спомен–плоча у част Витешког краља Александра I Ујединитеља и Претседника–Ослободитеља Т. Г. Масарика“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 3, 4;
17. Јован Пауновић, „Соколство у Новом Саду (1918-2007)”, „Телесно вежбање и спорт у Србији (1857-2007)”, Београд, 2008, стр. 160;
18. „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;
19. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931”, Штампарија „Јединство” Стара Пазова, стр. 26;
20. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90, 91;
21. „Жупски бал Словенских народа“, „Око соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;
22. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
23. „Ратни поменик”, Београд, јуна 1939, бр. 3, стр. 1;
24. „Вести Соколског друштва Београд–Матица“, „Око соколово“, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 102;
25. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 3;