СОКОЛСКИ НАРАШТАЈ

Соколски савез је посветио велику пажњу истицању и афирмацији свог нараштаја. У својим редовима уз сеоске нараштајце имали су две врсте нараштајаца ђаке и шегрте из трговачких и занатских занимања. Због преваге ђака у појединим друштвима презирали су и запостављали шегрте. (1) Технички одбор загребачке жупе одредио је облигатно Хазену за женски нараштај а кошарку за мушки нараштај. Утакмице су биле одржане прво у друштвима, а најбољи играчи и играчице били су репрезентација друштва, која је водила утакмицу са репрезентацијом другог друштва. (2) Наштајци су наступали на посебним нараштајским слетовима и приредбама. У соколским друштвима осниване су нараштајске фанфаре. Технички одбор Савеза решио је да свака жупа може да пошаље на VIII Свесоколски слет у Прагу 1926. само 6 нараштајаца и 6 нараштајки. Морали су имају 16 или 17 година и морали су бити изабрани од најбољих у жупи. Сав нараштај је био окупљен у Љубљани где је Савезни технички одбор вршио ревизију. Они који нису прошли били су враћени кућама. После ревизије вршен је јавни наступ у Љубљани. (3) Соколско друштво у Новој Градишки приредило је „Нараштајско сјело” 24.4.1926. Мушки и женски нараштај вежбали су вежбе за слет у Прагу, а деца вежбе украшеним луковима. Нараштајац Н. Новаковић рецитовао је „Отаџбину” од Милутуна Јовановића. На крају је приказан Нушићев комад „Наша деца”. За изведене вежбе били су заслужни нараштајски предњаци Ј.Богдановић и Стево Милојевић. (4) Соколско друштво у Винковцима приредило је 13. маја 1926. „Нараштајско сијело” спојено са две вежбе : 1. Борас-Катић Попухнул је тихи вјетар; 2. Јанковић-Катић Мале птице. Обе вежбе извео је женски нараштај, који је Ринка Стражњицку за кратко време увежбала. После вежбе била је забава на којој је свирала друштвена фанфара, коју је учитељ фанфаре Кубичек дотерао до првокласне музике у Винковцима. (5) Нараштај из Југославије стигао је на железничку станицу у Прагу 29. јуна 1926. На локомотиви се вила југословенска застава, соколска музика свирала је химне, а станицом се орило Наздар и Здраво. Дочекали су их прваци чешког сокола са старешином Шајнером на челу, представници чехословачко-југословенске лиге, генерални конзул, аташеји, старешина руског сокола, … . Уз звуке две музике нараштајци су преко Вацлавског трга уз одушевљење Пражана кренули у школу св. Јиндриха. Нараштајци су истог дана наступили са својим вежбама на академији у репрезентационом дому. Истакли су с нараштајци из Мостара, Сушака и Љубљана I. Соколски нараштај наступио је у недељу на слетишту пред 120.000 гледалаца. Слетској недељи соколског нараштаја присуствовао је председник Масарик. После вежби у присуству женског и мушког нараштаја из Југославије на челу са старешином Ганглом пред ложом председника Масарика извршена је свечана предаја заставе југословенског нараштаја чехословачком нараштају. Говорио је нараштајац из Југославије а одговорио му је говорник чехословачког нараштаја. У говору је истакнуто : „Бит ћемо сложни и вјерни у љубави и тиме савладати све опасности, које нам тајанствена будућност спрема”. Поворку омладине су отворили чланови и чланице нараштаја из Југославије. (6)

Пре Другог светског рата Савез Сокола и жупа Београд користили су излетиште Београда, Кошутњак, за своје активности у природи. Приређивани су слетови и такмичења. Фудбалски клуб Соко основан је као лоптачка секција друштва Сокола 1903. Иако се касније издвојио као фудбалски клуб, остао је у контакту са соколским савезом. Соколска жупа Београд приређивала је део својих слетова на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку. Први слет је одржан 7 јуна 1922. са жељом да се увелича свечаност венчања краља Александра. Слет је прошао готово незапажено. Чланови сокола су били преморени од учешћа на другим свечаностима. Први нараштајски слет одржан је у Београду на игралишту фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку од 22 до 24 маја 1927. У очи јавне вежбе свечано је освећена нараштајска застава, а потом поворка нараштаја и деце прошла кроз Београд. Други нараштајски слет одржан је на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку 25 и 26 маја 1929.(7)

На Првом нараштајском слету жупе Београд било је око 2 хиљаде мушког и женског нараштаја, свесних соколића и соколица. Прво су 22 маја 1927. посетили гроб Стеве Тодоровића на Новом гробљу у Београду. Мушка и женска жупска утакмица одржана је 23. маја 1927. На утакмици је победило одељење мушког и женског нараштаја из Земуна. Победничко одељење мушког нараштаја добио је на чување заставу, коју је поклонио и уједно кумовао Петар Теслић из Сиска. Одељење женског нараштаја добило је пехар, који је поклонило удружење „Женски Покрет”. Јавна слетска вежба требала је бити одржана 24. маја 1927. али је одгођена због кише која је падала цео дан. Застава је предата у дворани Сокола I, у присуству великог броја нараштајаца и старешина. Краљевића Петра заступао је његов ађутант поморски капетан Мићић. Приликом предаје заставе Петар Теслић одржао је патриотски говор нараштајцима. Гђа Милица Дедијер, председница „Женског покрета”, предајући пехар истакла је велики рад сокола на одгајању мушког и женског чланства, једнакоправности обих родова у Соколству. Говорили су и старешина жупе и земунског друштва. Увече одржана је свечана академија. Јавна вежба била је 29 маја 1927. Истог дана одржана је поворка кроз Београд. Јавна вежба одржана уз присутност околних друштава. На вежби били су присутни чехословачки посланик Јан Шеба, начелник Министарства унутрашњих дела и други. Из Соколске жупе Загреб наступило је Сисачко друштво са великим бројем нараштајаца. Посебном тачком наступило је то друштво на вечерњој академији. (8)

Нараштајски слет жупе Алекса Шантић одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника. На слету су учествовали : 96 из мушке наставне школе, 60 из женске наставне школе, 296 из грађанске мушке школе и ниже гимназије и 268 из грађанске женске школе, препарандије и гимназије. Слетска такмичења била су првог дана слета. Главни слетски дан био је 3. јуна 1928. Соколској поворци су се од Гружа прикључиле све месне школе са својим наставницима. Чете соколске и школске младости ступале су уз пратњу војне музике и соколских музика из Дубровника и Метковића. Било их је у поворци преко 1.500. Прекрили су Плацу Краља Петра. Пред плочом омладинцима-добровољцима пуковник Мирослав Пилетић, подстарешина Соколског друштва Дубровник и председник Обласног одбора „Народне Одбране”, поздравио је соколску младост. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима. Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорио је старјешина жупе, Чеда Милић и Јосип Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати. После подне одржана је јавна вежба на пространом стадиону на Лападу. Пред преко 4.000 гледалаца изведене су соколске вежбе. Наступило је око 1.000 вежбача. Наступила су и чехословачка школска женска и мушка деца из Државног опоравилишта у Лападу. Приликом слета Соколско друштво Дубровник приредило је изложбу фотографија у Официрском Дому. У једном одељењу биле су фотографије истакнутих соколских радника, првих наступа, успомене на соколске приредбе и слетове, све у вези са соколским радом у Дубровнику. У другом одељењу биле су слике снимљене од фото-секције Соколског друштва у Дубровнику. (9) У чланку „Нараштајски слет Соколске жупе „Алекса Шантић” у Дубровнику” у листу „Соколски Гласник” писано је о недостацима који су запажени на слету. Друштва Жупе „Војвода Хрвоје” учествовала су са 126 учесника. Друштва су послала 194 учесника мање него што су се пријавила, а школе су иступиле са 135 учесника више. Велики број одраслих чланова у соколској униформи или са значком на грађанском оделу, пролазио је мимо осталих сокола без икаквог поздрава. Соколски нараштај и соколска деца у униформи пролазила су улицом мимо униформисаних чланова као поред гробља и не поздрављајући их. Писац чланка сматрао је да такви поступци соколе у очима оних који нису били чланови приказивали као разбијено стадо уместо као јединствену браћу. Управни одбори требали су да упозоре соколе да им је једна од првих дужности када на улици сретну било ког припадника соколске заједнице требали да га поздраве са Здраво. Могли су се видети нараштајци који су пушили на улици. По писцу чланка то је било штетно по здравље омладине и непристојно према старијој браћи. Утакмица није била почела у заказано време, јер за њу није било припремљено све потребно, па се морало чекати да се уклоне недостаци. Лекарска помоћ била је слабо организована, јер при почетку утакмице није било дежурног лекара нити су се могли добити потребни лекови. На жупској јавној вежби учествовало је нараштаја и школске омладине : Из жупе Сплит мушког нараштаја 68, женског нараштаја 38, мушке деце 10, женске деце 10, свега 126. Чехословака мушке деце и нараштаја 36, женске деце и нараштаја 41, свега 77; Из жупе Мостар мушког нараштаја 143, женског нараштаја 52, мушке деце 76, женске деце 78, ученика основне школе 65, ученица основне школе 62, ученика средњих школа 318, ученица средњих школа 213, свега 1007; Наступило је на јавној вежби из обе жупе, свих средњих школа као и Чехословака : Чехословака 77, Жупе Сплитске 126, Жупе Мостарске 349, омладине основних школа 127, Омладине средњих школа 531, свега 1210. (10) На јавном часу Соколског друштва у Херцег-Новом 20. јуна 1926. прве су наступиле 36 нараштајки које су вежбале прашке вежбе. (11)

Иницијативом начелништва Соколског друштва Београд I одржане су у Београду 13. октобра 1940. лакоатлетске утакмице нараштаја сокола Београд I и Панчева. Учествовало је 93 такмичара. Утакмицу су водиле Олга Сковран, Д. Путник, Ј. Чубрило и В. Дукић из Панчева … . После подне одржане су утакмице у одбојци После је било нараштајско весеље. (12) Сви чланови народно одбрамбеног одсека Жупе Београд целе године су недељом вежбали гађање на стрелишту код „Цареве ћуприје”. Стрељачки одсек Соколског друштва Београд-Матица преко целог лета 1940. вршио је обуку у гађању из малокалибарске и војничке пушке, тако да је 209 чланова, чланица и нараштаја оспособљено за руковање и гађање из војничке пушке, а 110 нараштајаца и деце за гађање малокалибарском пушком. Референт стрељачког одсека био је мајор Рада Косовић. Жупске стрељачке утакмице одржане су 29 септембра 1940. на војном стрелишту у Јајинцима. Одржано је такмичење са војничком пушком на растојању од 200 метара. Захваљујући мајору Косовићу добијени су камиони који су све такмичаре одбацили на стрелиште и вратили их назад. Соколи су спроводили течајеве за соколску одбрамбену приправност. (13)

Соколско друштво Панчево одржало је годишњу скупштину. Најагилнија је била категорија нараштаја која је имала свој предњачки збор и уређивала зидне новине. За мушки нараштај одржан је 1940. течај за пасивну заштиту. Течај је похађало 56 нараштајаца, а водио га је Евгеније Лазаров, капетан 8 пешадијског пука. Одржан је и течај за добровољне болничарке, који је похађало 36 нараштајки. Течај је водио друштвени лекар Александар Мандрусов. (14)

Савез сокола трудио се да модернизује своју још увек заосталу средину истичући у својим редовима и наступима у јавности омладину и жене. Трудио се да шири идеју југословенства. Нараштајци и нараштајке наступали су на посебним нараштајским слетовима и такмичењима. Имали су и своје фанфаре. Са избијањем Другог светског рата нараштај се на течајевима припремао за одбрану отаџбине.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Александер Костнапфл, „Узгој нараштаја”, „Соко” лист предњаштва Сокола краљевине Југославије”, Љубљана 15 фебруара 1934, бр. 2, стр. 33;
2. „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 117;
3. Туна, „Наш соколски нараштај на слету у Прагу.”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6, стр. 104;
4. „Соколско друштво у Н. Градишки”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 134;
5. „Нараштајско сијело Сок. друштва – Винковци”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 138;
6. „Нараштајски дани у Прагу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 162-165;
7. Милојко Јефтимијадес, „Слетови Соколске жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;
8. Е.В., „Нараштајски слет жупе боградске од 22-24. маја 1927.”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1927, бр. 7, стр. 91;
9. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
10. „Нараштајски слет Соколске жупе „Алекса Шантић” у Дубровнику”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. аугуста 1928, бр. 15, стр. 94;
11. „Соколско Друштво у Херцегновоме”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 180;
12. В.Б, „Нараштајске утакмице Београд I – Панчево”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 4;
13. „Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 1940, бр.3; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр.7, стр.119; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово“,Београд, 9 октобар 1940, бр.8, стр.138; „Жупске стрељачке утакмице”, „Око Соколово“, Београд, 9 октобар 1940, бр.8, стр.136;
14. Иван Седлачек, „Скупштине Соколских друштава у Београду”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;